Генчићева кућа у Београду

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Генчићева кућа)
Генчићева кућа у Београду
Генчићева кућа
Опште информације
Место Београд
ОпштинаВрачар
Држава Србија
Време настанка1929.
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе града Београда
beogradskonasledje.rs
Фотографија зграде

Генчићева кућа у Београду, налази се у Крунској улици 51 и представља непокретно културно добро као споменик културе.[1]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Кућа је подигнута као породична кућа Ђорђа Генчића, индустијалца и политичара, сведока и актера у политичком животу Србије у последњим деценијама 19. века.

Подигнута је између 1927. и 1929. године, према пројекту архитекте Драгише Брашована[2] који је почетком двадесетих година 20. века прешао из Будимпеште у Зрењанин и Београд. Са колегама Миланом Секулићем и М. Петровићем - Обућином основао је пројектантско-извођачки биро „Архитект“. Брашован је пре ове виле пројектовао и реализовао неколико запажених објеката који су га учинили веома познатим градитељем приватних кућа у Београду, а и шире.

Генчићева вила налази се на углу улица Проте Матеје и Крунске улице. Зидање зграде започето је у јуну 1927. године, а завршено је децембра 1929. Зграда је конципирана је као грађевина кубичног волумена, са академски рашчлањеном фасадом, којом доминира улазни део, решена у форми тријумфалног лука. По својим карактеристикама, зграда припада групи објеката на којима је архитекта Брашован започео процес постепеног модернизовања академских форми, који се пре свега огледа у истом третману свих фасада грађевине. Фасада је оживљена правилним распоредом прозорских ниша и паровима удвојених стубова са јонским капителима. Равнотежом маса и сведеношћу декорације наговештено је приближавање модерном архитектонском изразу.

Када је реч о ентеријеру, у приземљу се налазила трпезарија, кухиња, салон и други простори за пријем гостију. На спрату су биле собе за спавање, кабинет за рад и купатило. Све просторије су груписане око централног хола окренутог ка улици Проте Матеје, а својом висином обухватао је и први спрат.[3] Извођење радова било је поверено бироу инж. Милана Јовановића и Радомира Златичанина.[4] Првобитни пројекат је у току грађења мењан, највише због тога што је локација објекта била у извесном нескладу са улазним партијама које су захтевале већу предбашту. Зграда је до пред Други светски рат била приватна породична кућа. У фебруару 1940. у њој је отворен Институт за италијанску културу, са јавно доступном библиотеком[5][6], предавањем га је отворио италијански министар образовања Ђузепе Ботаи.[7]

Музеј Николе Тесле[уреди | уреди извор]

Од 1952. године у згради је смештен Музеј Николе Тесле, посвећен животу и делу чувеног светског научника. Музеј чува обимну Теслину научну и личну заоставштину.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда
  2. ^ С.Г.Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитекти, том II, Београд 2005; З.Маневић, Пионири модерне архитектуре Београда, Архитектура и урбанизам 16, Београд 1962.
  3. ^ М.Р.Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Архитектонски факултет, Београд 2006.
  4. ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
  5. ^ Организација и рад Института за италијанску културу који се отвара 22 фебруара у Београду. "Време", 19. феб. 1940, стр. 11. digitalna.nb.rs
  6. ^ "Време", 23. феб. 1940, стр. 5. digitalna.nb.rs
  7. ^ "Политика", 21. феб. 1940

Спољашње везе[уреди | уреди извор]