Географија Лихтенштајна

Географија Лихтенштајна
Континент	Европа
Субрегија	Средња Европа
Координате
Површина	160 км² 214. по реду
Дужина обале	континентална земља
Границе	укупно 76 км Аустрија 34,9 км; Швајцарска 41,1 км
Највиша тачка	2.599 м (Граушпиц)
Најнижа тачка	429 м (северна десна обала реке Рајне)
Најдужа река	Рајна
Највеће језеро	Гампринер Зеле (2,6 ха)

Кнежевина Лихтенштајн (нем. Fürstentum Liechtenstein) је малена континентална држава у Централној Европи, стешњена између Аустрије на истоку и Швајцарске на западу и југу, на прелазу између Западних и Источних Алпа у горњем делу тока реке Рајне. Са површином од свега 160 км², Лихтенштајн се налази на 214. месту у свету и једна је од 6 такозваних микродржава у Европи. Највећа дужина државне територије од севера ка југу је свега 24 км, а ширина од истока ка западу 12,4 км.

Укупна дужина граница је 76 км, од чега је 41,1 км према Швајцарској (са кантоном Санкт Гален 27 км и кантоном Граубинден 14 км), а 34,9 км са Аустријом (покрајина Форарлберг).

По државном уређењу, Лихтенштајн је парламентарна, уставна монархија и почива на принципима демократије и парламентаризма.

У рељефу Лихтенштајна издвајају се две целине, високи Алпи у источном и јужном делу државе, и питома долина Рајне на западу. Око 75% државне територије обухватају високе планине, са укупно 29 врхова који прелазе 2.000 метара надморске висине. Највиши врхови су Граушпиц (на 2.599 м који је уједно и највиши врх у земљи, на крајњем југу земље уз границу са Швајцарском), Хинтер Граушпиц (2.574 м) и Нафкопф (2.570 м). Нижи предели налазе се на западу и северу земље, уз долину реке Рајне, и обухватају око четвртину државне територије. На крајњем северу државе налази се и најнижа тачка која лежи на надморској висини од 429 метара.

Рајна је уједно и најважнији водоток у земљи, и главни пловни пут и веза са централним делом континента. Поред Рајне једини водоток је река Земина која протиче кроз југоисточни део земље (лева притока реке Ил у Аустрији). Највеће, а уједно и једино језеро је Гампринер Зеле са површином од свега 2,6 ха. Налази се у северном делу земље код села Бендерн-Гамприн, а настало је као последица великог изливања реке Рајне 1927. Језеро лежи на надморској висини од 435 метара, а максимална дубина је до 6 метара. Језеро се водом снабдева из реке путем вештачки изграђеног цевовда.

Планинска подручја су под утицајем оштрије алпске климе, док се равничарски предели одликују умерено-континенталним климатом. Јануарски просек температура је око -1°С, јулски 17°С, док се количина падавина креће од 800 до 2.400 мм.

У фитогеографском смислу Андора је део циркумбореалне области холарктичког флористичког царства. Под шумама је око трећина државне територије, листопадне шуме (буква, храст) су на подручјима између 550 и 1.300 метара надморске висине, а четинари (смрча) између 1.300 и 1.800 метара нм. Под пашњацима и ливадама је око 16% територије, обрадива је око четвртина територије.

Највеће еколошке проблеме на територији Лихтенштајна изазивају клизишта и лавине, док опасност од снажнијих земљотреса не постоји. Изградњом канала дуж обале Рајне избегнута је опасност од поплава у нижим деловима.

Eкстремне тачке Лихтенштајна
Екстремни север	47°16′15″N 9°31′51″E	десна обала реке Рајне, на тромеђи према Аустрији и Швајцарској
Екстремни југ	47°2′55″N 9°33′26″E	врх Мазоракопх, на граници са Швајцарском
Екстремни исток	47°2′55″N 9°33′26″E	гранични камен 28
Екстремни запад	47°3′46″N 9°28′18″E	десна обала Рајне, на крајњем југозападу земље код села Балцерс

Главни град је Вадуц, док је највеће насеље Шан са 5.800 становника.

Види још

• Лихтенштајн
• Алпи

Спољашње везе

• Службени портал Кнежевине Лихтенштајн((en)),((de)),((fr))
• Кня́жество Лихтенште́йн ((ru))