Географија Србије

Географија Србије
Континент	Европа
Регион	Јужна Европа
Координате	44° 50′ N 20° 28′ E
Површина	88.361 km² (111.)  — копно %  — вода %
Границе	Мађарска Румунија Бугарска Северна Македонија Албанија Црна Гора Хрватска Босна и Херцеговина
Највиша тачка	Велика Рудока, Шар планина 2.658 m

Географски региони Србије

Србија је суверена држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе, покривајући крајње јужне делове Панонске низије (Војводина, регија средње Европе) и Балкана. Србија се граничи са Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска), Бугарском, Хрватском, Мађарском, Републиком Северном Македонијом, Црном Гором, Румунијом и Албанијом. Она је континентална земља. Дунав пружа бродски приступ унутрашњој Европи и Црном мору.

Границе

Границе Србије су укупне дужине од 2.351,8 km, од чега са Румунијом (546,5 km), Хрватском (259 km), Мађарском (174,7 km), Бугарском (357,1 km), Албанијом (150 km), Републиком Северном Македонијом (252 km), Босном и Херцеговином (БиХ, 363 km) и Црном Гором (249,5 km).

Граница са Мађарском

Граница са Мађарском је вештачка и отворена. Дугачка је 174,7 km. Гранични прелази су Бачки Брег (друмски) Хоргош (друмски и железнички), Келебија (друмски и железнички), Бездан (речни, на Дунаву), Кањижа (речни, на Тиси) и Ђала (друмски)

Граница са Румунијом

Граница са Румунијом је комбинована (природно-вештачка), неетничка је и отворена. Дугачка је 547,9 km, од чега на Дунаву 230 километара. Гранични прелази су: Српска Црња (друмски), Јаша Томић (друмски), Ватин (друмски и железнички), Калуђерово (друмски), Ђердап (друмски), Велико Градиште (речни), Доњи Милановац (речни), Усије (речни), Прахово (речни), Наково (друмски).

Граница са Бугарском

Граница према Бугарској је дугачка 360 километара. Гранични прелази су: Мокрање (друмски), Вршка Чука (друмски), Градина (друмски и железнички) Стрезимировци (друмски), Рибарци (друмски). Део границе са Бугарском је Стара планина.

Граница са Северном Македонијом

Граница Србије са Северном Македонијом је комбинована (природно-вештачка). Дугачка је 273 километра и протеже се од тромеђе код села Жеравино до планинског врха код села Рестелица. Друмски гранични прелази су: Голеш, Прохор Пчињски, Прешево, Ђенерал Јанковић и Глобочица. Железнички прелази су: Прешево и Ђенерал Јанковић.

Граница са Албанијом

Граница са Албанијом је дуга 111 километара и пружа се од тромеђе Србије, Северне Македоније и Албаније код места Рестелица до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на планини Богићевици (2.092 мнв). Ово је најкраћа државна граница Србије и на њој постоје два друмска прелаза: Ћафа Прушит (код Ђаковице) и Врбница (код Призрена). Граница према Албанији од 10. јуна 1999. није под контролом Републике Србије, иако Резолуција 1244 предвиђа да српско особље задржи контролу над кључним граничним прелазима.

Граница са Црном Гором

Граница према Црној Гори је комбинована (природно-вештачка) и протеже се од коте Тромеђа на Проклетијама до коте изнад села Декаре, на планини Јаворје, у дужини од 244 км. Друмски гранични прелази се налазе на путевима: Јабука – Ранче, Гостун – Конатар, Вуча – Вуча, Мехов Крш – Драченовац, Кула – Рожаје, Чакор – Чакор, Чемерно – Чемерно. Железничка пруга Београд - Бар пресеца границу код Гостуна.

Граница са Босном и Херцеговином

Граница са Босном и Херцеговином се протеже од коте изнад села Декаре, на планини Јаворје до тромеђе БиХ, Србије и Хрватске код села Јамене. Граница је дугачка 383 километра, од чега је 228 км на рекама Дрини и Сави. Друмски прелази су: Јамена, Сремска Рача, Бадовинци (Павловића мост), Трбушница, Мали Зворник, Љубовија, Бајина Башта, Увац, Котроман. Железнички гранични прелази су: Сремска Рача (пруга Шид - Бијељина), Брасина (пруга Лозница - Зворник) и Прибој (пруга Београд - Бар).

Граница са Хрватском

Граница Србије и Хрватске је дуга 259 километара, од тога 138 километара је на рекама Дунаву и Босуту. Протеже се од тромеђе БиХ-Србија-Хрватска, 6 км узводно од села Јамене до тромеђе Србија-Хрватска- Мађарска код Бездана. Гранични прелази су: Батровци (друмски), Шид (друмски и железнички), Сот (друмски), Нештин (друмски), Љуба (друмски), Бачка Паланка (друмски), Богојево (друмски и железнички), Апатин (водени) и Бездан (друмски и водени).

Рељеф

На северу Србије се налази плодна Панонска низија. Кроз њу протичу реке Тиса и Дунав, који се среће са Савом код Београда. Једине планине у равној Војводини су Фрушка гора (Црвени Чот 539m) у Срему између Саве и Дунава и Вршачке планине (Гудурички врх 639 m) које су почетак Карпата.

Јужно од линије Сава-Дунав се налази побрђе Шумадије. Према југу брда прелазе у планине. На крајњем југозападу (Проклетије и Шар-планина) и на истоку (Стара планина) планински врхови достижу преко 2000 m (понекад и 2500m). Највиши врх Србије је Ђеравица, висок 2656 m, на тромеђи Србије, Црне Горе и Албаније. Планине Србије се могу проћи кроз бројне клисуре. Једна од њих је Ђердапска клисура на Дунаву, која је усечена кроз Карпатске планине. Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав и износи 28 m. Вертикална рашчлањеност рељефа у Србији износи 2626 m.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, те богатство вода, потока, извора, пашњака, итд.

Планине

Главни чланак: Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и Северномакедонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

• Родопске планине
• Карпатско-балканске планине
• Динарске планине

Највиши врхови Србије су:

Врх	Висина	Планина
Велика Рудока	2.658 m	Шар планина
Ђеравица	2.656 m	Проклетије
Црни Врх	2.585 m	Шар планина
Гусам	2.539 m	Проклетије
Богдаш	2.533 m	Проклетије
Жути Камен	2.522 m	Проклетије
Љуботен	2.498 m	Шар планина
Ветерник	2.461 m	Копривник
Црни Крш	2.426 m	Проклетије
Хајла	2.403 m	Хајла

Палеовулкански рељеф

У Србији данас нема активних вулканских појава. Најмлађи вулканизам завршио се крајем терцијера односно почетком плеистоцена. О овом вулканизму можемо да говоримо на основу огромних маса еруптивних стена и пирокластичног материјала. Рељеф формиран активношћу овог вулканизма је готово потпуно уништен ерозијом те се о њему може говорити само на основу заосталих фрагмената.

Најзначајније области терцијерног вулканизма су: Косовско-копаоничко-рудничка, Црноречка и Јужно-моравска. Стари вулкани јављају се око Косовске котлине. То су Звечан, који је изграђен од риолита и риолитских туфова, односно Мркоњски вис и Велетин изграђени од трахита. Велики изливи риолита јављају у долини Ибра, око Рашке. Ту се у рељефу запажају купаста узвишења. Код Новог Пазара налази се кратер Ђурђевих ступова. Купастих узвишења има и на Рогозни а међу њима истиче се купа Јелач град (1268 m). Палеовулкански, андезитски и дацитски терени јављају се и око Јешевца и Треске, у близини Горњег Милановца. Морфолошки изразита палеовулканска купа издиже се изнад села Рудник. Ова купа носи назив Островица а изграђена је од дацита.

Област палеовулканског рељефа у Црноречкој котлини (слив Црног Тимока) веома је морфолошки изразита. Огромне масе андезита и дацита изливене су у пространој потолини између планина Старице, Кучаја, Ртња и Тупижнице. Ова област назива се ’’Велики Тимочки андезитски масив’’ Источне Србије. Током горње креде овај простор био је захваћен интензивним вулканизмом, који је тада имао карактер субмаринских ерупција. Вулканска активност завршена је пре средњег миоцена. У рељефу ове области преовладавају купаста узвишења која су поређана у низове. Јован Цвијић издвојио је три низа вулканских купа: Првулове чуке, Страхинове чуке и низ Тилва Њагре. Низови имају правац пружања ссз-јји и стичу се у планинском масиву Црног врха који је изграђен од андезита. Од низова купа издвајају се бочне косе које чине утисак споредних кратера. Таква је Меџинова чука изнад Брестовачке бање. Чука Лужуко представља комплекс андезитских главица.

Палеовулканска купа Тилва Њагра је најбоље изражена, у морфолошком погледу, у читавој еруптивној области. Она има очувану форму правог вулкана и бочну, паразитску купу (Тилва Мика).

У сливу Злотске реке, између села Злота и Брестовачке бање, налази се читав низ палеовулканских купа. Најизразитије су Кумастакан (јужно од Црног врха) и Крште Сатули (код Злота). На југу од Црног врха јавља се читав низ мањих палеовулканских купа: Краку Илијон, Руђина Галоњи, Ремецова чука, Девесељ, Скорушулуј, Првулово брдо, Савачки камен итд.

Андезитских купа има на простору северно од Црног врха али и јужно, особито на Јежевици, између Ртња и Тупижнице.

У врањском Поморављу налазе палеовулканске купе Облик и Грот.

Крашки рељеф

Најдуже пећине и пећински системи у Србији

назив	локација	дужина (m)
Лазарева пећина	Кучај, Злот	9 818
Ушачки пећински систем	Пештерско поље	6 185
Церјанска пећина	Церје	6 025
Боговинска пећина	Јужни Кучај, Бољевац	5 842
Самар	Копајкошара	3 829

Најдужа пећина на територији Србије је Лазарева пећина у близини Злота са дужином од 9 818 метара. Следе је Ушачки пећински систем у близини Сјенице и Церјанска пећина код села Церја.

Хидролошке одлике

Реке

Главни чланак: Реке Србије

Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав који кроз Србију тече 588 km, од својих 2.857 km укупног тока. Дунавски басен отварањем канала Рајна—Мајна—Дунав (1992) повезује Северно море са Црним морем.

Река	Дужина у Србији	Укупна дужина
Дунав	588 km	2783 km
Западна Морава	308 km	308 km
Јужна Морава	295 km	295 km
Ибар	272 km	272 km
Дрина	220 km	346 km
Сава	206 km	945 km
Тимок	202 km	202 km
Велика Морава	185 km	185 km
Тиса	168 km	966 km
Нишава	151 km	218 km
Тамиш	118 km	359 km
Бегеј	75 km	244 km
Лим	68 km	220 km

Језера

Главни чланак: Језера Србије

Језеро	Површина km²	Надморска висина m	Највећа дубина m	Запремина воде mil m³
Ђердапско	253	69,5	92	5000
Власинско (на Власини)	16	1 213	22	165
Перућачко (на Дрини)	12,4	290	70	340
Газиводе	11,9	692,7	105	370
Зворничко (на Дрини)	8,1	140	28	42
Златарско (на Увцу)	7,2	880	75	250
Потпећко (на Лиму)	7,0	437	40	43
Палићко	5,6	101	3,5	11
Бело	4,8	75	2,5	7

Види још

• Географски региони Србије
• Национални паркови Србије
• Географија Војводине
• Географија Косова и Метохије
• Градови Србије
• Географија Црне Горе
• Географија Републике Српске
• Географија Босне и Херцеговине
• Географија Хрватске
• Географија Северне Македоније

Спољашње везе

• Србија на сајту OpenStreetMap
• Србија на сајту Google Maps
• „ГеоСрбија”. Републички геодетски завод.