Географија Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географија Србије
Србија
Континент Европа
Регија Балкан
Координате 44°50′ N 20°28′ E
Површина 88.361 km²
111. по реду
укупно 10.208.175 km²
Границе Мађарска
Румунија
Бугарска
Македонија
Албанија
Црна Гора
Хрватска
Босна и Херцеговина
Највиша тачка Ђеравица
2.656 m
Географски региони у Србији

Србија се налази на Балкану (региону југоисточне Европе) и у Панонској низији (региону средње Европе).

Границе[уреди]

Границе Србије су укупне дужине од 2.351,8 km, од чега са Румунијом (547,9 km), Хрватском (259 km), Мађарском (174,7 km), Бугарском (360 km), Албанијом (113,4 km), Републиком Македонијом (238 km), Босном и Херцеговином (БиХ, 363 km) и Црном Гором (249,5 km).

Граница са Мађарском[уреди]

Граница са Мађарском је вештачка и отворена. Дугачка је 174,7 {km}. Гранични прелази су Бачки Брег (друмски) Хоргош (друмски и железнички), Келебија (друмски и железнички), Бездан (речни, на Дунаву) и Кањижа (речни, на Тиси)

Граница са Румунијом[уреди]

Граница са Румунијом је комбинована (природно-вештачка), неетничка је и отворена. Дугачка је 547,9 {km}, од чега на Дунаву 230 километара. Гранични прелази су: Српска Црња (друмски), Ватин (друмски и железнички), Калуђерово (друмски), Ђердап (друмски), Велико Градиште (речни), Доњи Милановац (речни), Усије (речни), Прахово (речни).

Граница са Бугарском[уреди]

Граница према Бугарској је је дугачка 360 километара. Гранични прелази су: Мокрање (друмски), Вршка Чука (друмски), Градина (друмски и железнички) Стрезимировци (друмски), Рибарци (друмски).

Граница са Македонијом[уреди]

Граница Србије са Македонијом је комбинована (природно-вештачка). Дугачка је 273 километра и протеже се од тромеђе код села Жеравино до планинског врха код села Рестелица. Друмски гранични прелази су: Голеш, Прохор Пчињски, Прешево, Ђенерал Јанковић и Глобочица. Железнички прелази су: Прешево и Ђенерал Јанковић.

Граница са Македонијом[уреди]

Граница Србије са Македонијом је комбинована (природно-вештачка). Дугачка је 273 километра и протеже се од тромеђе код села Жеравино до планинског врха код села Рестелица. Друмски гранични прелази су: Голеш, Прохор Пчињски, Прешево, Ђенерал Јанковић и Глобочица. Железнички прелази су: Прешево и Ђенерал Јанковић.

Граница са Албанијом[уреди]

Граница са Албанијом је дуга 111 километара и пружа се од тромеђе Србије, Македоније и Албаније код места Рестелица до тромеђе Србије, Црне Горе и Албаније на планини Богићевици (2.092 мнв). Ово је најкраћа државна граница Србије и на њој постоје два друмска прелаза: Ћафа Прушит (код Ђаковице) и Врбница (код Призрена). Граница према Албанији од 10. јуна 1999. није под контролом Републике Србије, иако Резолуција 1244 предвиђа да српско особље задржи контролу над кључним граничним прелазима.

Граница са Црном Гором[уреди]

Граница према Црној Гори је комбинована (природно-вештачка) и протеже се од коте Тромеђа на Проклетијама до коте изнад села Декаре, на планини Јаворје, у дужини од 244 км. Друмски гранични прелази се налазе на путевима: Јабука – Ранче, Гостун – Конатар, Вуча – Вуча, Мехов Крш – Драченовац, Кула – Рожаје, Чакор – Чакор, Чемерно – Чемерно. Железничка пруга Београд - Бар пресеца границу код Гостуна.

Граница са Босном и Херцеговином[уреди]

Граница са Босном и Херцеговином се протеже од коте изнад села Декаре, на планини Јаворје до тромеђе БиХ, Србије и Хрватске код села Јамене. Граница је дугачка 383 километра, од чега е 228 км на рекама Дрини и Сави. Друмски прелази су: Јамена, Сремска Рача, Бадовинци(Павловића мост), Трбушница, Мали Зворник, Љубовија, Бајина Башта, Увац, Котроман. Железнички гранични прелази су: Сремска Рача (пруга Шид - Бијељина), Брасина (пруга Лозница - Зворник) и Прибој (пруга Београд - Бар).

Граница са Хрватском[уреди]

Граница Србије и Хрватске је дуга 259 километара, од тога 138 километара је на рекама Дунаву и Босуту. Протеже се од тромеђе БиХ-Србија-Хрватска, 6 км узводно од села Јамене до тромеђе Србија-Хрватска- Мађарска код Бездана. Гранични прелази су: Батровци (друмски), Шид (друмски и железнички), Беркасово (друмски), Сот (друмски), Нештин (друмски), Љуба (друмски), Бачка Паланка (друмски), Богојево (друмски и железнички), Апатин (водени) и Бездан (друмски и водени).

Рељеф[уреди]

На северу Србије се налази плодна Панонска низија. Кроз њу протичу реке Тиса и Дунав, који се среће са Савом код Београда. Једине планине у равној Војводини су Фрушка гора (Црвени Чот 511m) у Срему између Саве и Дунава и Вршачке планине (Гудурички врх 641 m) које су почетак Карпата.

Јужно од линије Сава-Дунав се налази побрђе Шумадије. Према југу брда прелазе у планине. На крајњем југозападу (Проклетије и Шар-планина) и на истоку (Стара планина) планински врхови достижу преко 2000 m (понекад и 2500m). Највиши врх Србије је Ђеравица, висок 2656 m, на тромеђи Србије, Црне Горе и Албаније. Планине Србије се могу проћи кроз бројне клисуре. Једна од њих је Ђердапска клисура на Дунаву, која је усечена кроз Карпатске планине. Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав и износи 28 m. Вертикална рашчлањеност рељефа у Србији износи 2626 m.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача...), а додатну лепоту обезбеђује богатство изузетно очуваних шума у чијем саставу има много ендемских врста, те богатство вода, потока, извора, пашњака, итд.

Планине[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Планине Србије

Највећи део територије Србије заузимају планине, које чине планинску регију. Она се протеже од Панонског побрђа на северу до црногорске, албанске и македонске границе на југу. Од запада ка истоку протеже се од босанско-херцеговачке до бугарске границе.

Планине Србије се деле на:

Највиши врхови Србије су:

Врх Висина Планина
Ђеравица 2.656 m Проклетије
Црни Врх 2.585 m Шар планина
Гусам 2.539 m Проклетије
Богдаш 2.533 m Проклетије
Жути Камен 2.522 m Проклетије
Љуботен 2.498 m Шар планина
Ветерник 2.461 m Копривник
Црни Крш 2.426 m Проклетије
Хајла 2.403 m Хајла

Реке[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Реке у Србији
Речни сливови у Србији

Реке Србије припадају басенима Црног, Јадранског и Егејског мора. Три су пловне: Дунав, Сава и Тиса. Најдужа река је Дунав који кроз Србију тече 588 km, од својих 2.857 km укупног тока. Дунавски басен отварањем канала Рајна—Мајна—Дунав (1992.) повезује Северно море са Црним морем.

Река Дужина у Србији Укупна дужина
Дунав 588 km 2783 km
Западна Морава 308 km 308 km
Јужна Морава 295 km 295 km
Ибар 272 km 272 km
Дрина 220 km 346 km
Сава 206 km 945 km
Тимок 202 km 202 km
Велика Морава 185 km 185 km
Тиса 168 km 966 km
Нишава 151 km 218 km
Тамиш 118 km 359 km
Бегеј 75 km 244 km

Језера[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Језера Србије
Језеро Површина
km²
Надморска висина
m
Највећа дубина
m
Запремина воде
mil m3
Ђердапско 253 69,5 92 5000
Власинско (на Власини) 16 1 213 22 165
Перућачко (на Дрини) 12,4 290 70 340
Газиводе 11,9 692,7 105 370
Зворничко (на Дрини) 8,1 140 28 42
Златарско (на Увцу) 7,2 880 75 250
Потпећко (на Лиму) 7,0 437 40 43
Палићко 5,6 101 3,5 11
Бело 4,8 75 2,5 7

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :