Географија насеља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петра (Сирија), један од првих основаних градова на свету

Географија насеља је географска дисциплина, део друштвене географије. Бави се проучавањем насељених места и њихове територијалне мреже и система. Истражује типологију насеља, географске претпоставке њиховог постанка и развоја, групне облике насељавања, укупан борој неких насеља у некој области или држави итд.

Историјат[уреди]

Рурално насеље

Села се проучавају 10.000 година, а градови око 6.000 година. Прве научне основе географији насеља дали су Александар фон Хумболт, Фридрих Рацел и Карл Ритер. Код нас је оснивач Јован Цвијић, а нагли развој доживљава током 1950-их година.

Појава и развој[уреди]

Географија насеља је прошла кроз неколико фаза развоја. Од појаве први географских знања до научног утемељења. Том приликом наука је прошла кроз бројне теоријско-филозофске правце (детерминизам, посибилизам, прагматизам итд).

Фазе развоја науке[уреди]

Географија насеља је прошла кроз три фазе развоја:

  • дескриптивна (описна) — од појаве првих поимања до научног утемељења,
  • научна (екстрикативна) — од краја XVIII века до краја Првог светског рата и
  • примењена (апликативна) - од средине 1930-их до данас.

Предмет проучавања[уреди]

Урбано насеље

Уопштено речено предмет проучавања географије насеља је насеље, као основна насеобинска јединица. Постоје два схватања о предмету проучавања:

  • проучавање постанка, положаја, типа и историјаисторијског и географског развоја (градска и сеоска насеља)
  • проучавање битних физичких, сруштвених и регионалних карактеристика и законитости (сви типови насеља)

Подела географије насеља[уреди]

Географија насеља се може поделити на следећи начин:

  • Теоријска (општа) — бави се општим питањима, формулисањем теорије и методологије, као и објашњењем целе науке,
  • Рурална географија — бави се проучавањем сеоских насеља и његових битних карактеристика,
  • Урбана географија — бави се проучавањем градских насеља и његових битних карактеристика,
  • Географија привремених насеља — бави се проучавањем привремених насеља (кампови, катуни итд.) и
  • Апликативна географија — бави се применом резултата и праксе у планирању и уређењу насеља (просторно планирање).

Врсте насеља[уреди]

Камп
Рибарско насеље

Насеља се могу поделити на стална и привремена:

Веза са другим наукама[уреди]

Географија насеља је самостална дисциплина, која је тесно повезана са неколико наука. На првом месту, са географијом, као основном науком о простору. Веза са социологијом огледа се у проучавању основних одлика становништва, где се једним делом примењују и психолошка знања. Економска географија обезбеђује знања о пољопривредним и индустријским карактеристикама насеља и на крају блиска веза остварује се и са осталим друштвеним и физичким наукама у оквиру географије, на првом месту географија становништва, геоморфологија, педологија, и др.


Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Матило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Стаменковић, Србољуб и Бачевић, Милан (1992): Географија насеља, Географски факултет, Београд