Географија становништва

Из Википедије, слободне енциклопедије

Географија становништва је географска дисциплина, део друштвене географије, која се бави проучавањем просторне карактеристике стања и кретања становништва. Разлика између демографије и географије становништва огледа се у томе што је прва наука о становништву, а друга је наука о просторном размештају становништва.

Задатак географије становништва[уреди]

Основни задаци науке су издвајање популационо-географских регија, тј. простора са истим или сличним размештајем, структурама и кретањем становништва, даље, одређивање доприноса појединих фактора, који су ту разноликост условили и одређивање битних карактеристика сваке од издвојених регија у односу на све остале регије. Географија становништва у ужем смислу посебну пажњу поклања бројном кретању становништва, природном прираштају и миграционим процесима.

Методе[уреди]

Географија становништва користи неколико метода:

Веза са другим наукама[уреди]

Становништво је комплексан предмет проучавања, који осим просторне разноликости има и друге особине, којима се баве друге науке: демографија, социологија, урбанизам, етнологија, историја, економија и др. Дакле, у основи њихових проучавања је становништво, али са различитих тачака гледишта.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд