Геолошка доба

Дијаграм геолошког времена од стварања Земље до данас

Постоје четири геолошка доба на која је подељена историја Земље. То су почев од најстарије ка најмлађој (у геологији се све посматра хронолошким редоследом): прекамбријум (време пре камбријумске експлозије), палеозоик (Старо доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба). Палеозоик, мезозоик и кенозоик припадају фанерозоку или фанерозојском еону, док прекамбријум обухвата све што је претходило фанерозоику.

Често се у геологији прекамбријум одваја као рана фаза у настајању Земље од остале три ере, а то је и зато што је отежано прикупљање тачних података о овом добу, односно није утврђено постојање живог света на Земљи. У осталим геолошким добима, дакле у фанерозоику, утврђено је постојање и развој живог света. Поред ових доба посебно се издваја архаик као доба које је претходило прекамбријуму или се, што је логичније, сврстава у рану фазу прекамбријума (пре протерозоика), док се у страној литератури хадајк наводи као најстарије доба, доба које је претходило архаику. Каректеристично за хадајк је да нису пронађене стене одговарајуће старости, односно, нема материјалних доказа о постојању овог доба. Време настанка Земље је утврђено на прорачунима везаним за изотопе уранијума и торијума, па је и почетак прекамбријума везан за настанак Земље.

Раздобље у коме се развијао живи свет, фанерозоик, диференциран је на три ере палеозоик (Старо доба), мезозоик (Средње доба) и кенозоик (Ново доба), а међе између њих представљају крупне промене у живом свету које су се десиле у геолошкој историји (нагли процват живота, масовна изумирања).

Геолошка временска скала

Милиона година

На претходном графику приказана је геолошка скала:

• први ред представља скалу од настанка Земље до данас
• други ред представља поделу у фанерозоику
• трећи ред представља поделу унутар кенозоика.

Као што се може видети на скали, тренутно време, време у коме живимо означава се као нулто. Израчунавања се спроводе од овог тренутка па уназад те се каже да је Земља настала пре око 4,6 милијарди година, а да је на пример фанерозоик почео пре око 542 милиона година и траје до данас (што је на скали означено нулом).

Приказана доња граница архаика није чврсто утемељена већ је дата оријентационо, а приказан је и хадајк чије постојање за сада само представља научну хипотезу.

У геологији а за потребе израде геолошких карата усвојене су палете боја које се користе за означавање старости одређених јединица. Како се истраживања као и развој методологија развијао сепаратно по различитим земљама тако не постоји усклађеност по питању употребљене палете боја, али постоје тежње усаглашавања на интернационалном нивоу ради лакше комуникације научника.

Елементи геолошке поделе

Подела Земљине историје на еоне, ере, периоде, итд. није иста свуда у свету. Исто тако постоје разлике и у тумачењима, односно, одређивању апсолутне старости Земље. Ипак, генерално гледано, еони су најкрупније јединице поделе (осим супереона који се у страној литератури користи за прекамбријум због дужине трајања), потом у оквиру еона се издвајају ере, у оквиру једне ере издвајају се периоде а у оквиру једне периоде епохе.

Следећа подела фанерозоика је усвојена и практикује се у Србији.

Геолошка доба фанерозоика

Еон	Ере	Периоде	Епохе	Старост
фанерозоик
	кенозоик (Ново доба)	квартар Q	холоцен	65 Ma до данашњег дана
			плеистоцен
		неоген Ng	плиоцен
			миоцен
		палеоген Pg	олигоцен
			еоцен
			палеоцен
	мезозоик (Средње доба)	креда K	горња креда	251 Ma – 65 Ma
			доња креда
		јура J	малм
			догер
			лијас
		тријас T	горњи
			средњи
			доњи
	палеозоик (Старо доба)	перм	горњи	542 Ma – 251 Ma
			доњи
		карбон	горњи
			доњи
		девон	горњи
			средњи
			доњи
		силур
		ордовицијум
		камбријум

Квартар се сврстава у фанерозоик и то је периода која још увек траје. Карактеристично за квартар (Q) је да се у свету воде полемике око тога да ли квартар треба издвојити као посебну еру због своје специфичности.

Види још

• Геохронологија

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Геолошка доба