Геохемија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Под називом геохемија подразумева се изучавање састава Земље и других планета, хемијских процеса и реакција које су одговорне за састав стена и тла, као и кружење (миграција) материје и енергије које транспортују Земљине хемијске компоненте у времену и простору, и њихову интеракцију са хидросфером и атмосфером. У оквиру географије, геохемија се проучава као гранична дисциплина, на међи са хемијом.

Најважнија поља геохемије су:

  1. Геохемија изотопа: Одређивање релативних и апсолитних концентрација хемијских елемената и њихових изотопа у земљи и на њој.
  2. Проучавање дистрибуције и кретања елемената у различитим деловима земље (у кори, мантлу, хидросфери итд.) и у минералима са циљем да се утврди скривени систем дистрибуције и кретања.
  3. Космохемија: Анализа дистрибуције елемената и њихових изотопа у свемиру.
  4. Органска геохемија: Наука о улози процеса и састава који су настали од живих организама или оних који су некада живели.
  5. Примена у студијама заштите животне средине, хидролошким и и минералошким проучавањима.

Сматра се да је да је Виктор Годшмит отац модерне геохемије, основне идеје је развио у серији публикација од 1922-ге под називом „Geochemische Verteilungsgesetze der Elemente“.

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Геохемија