Герлиц
| Герлиц Görlitz |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Њемачка |
| Савезна држава | Саксонија |
| Становништво | |
| Становништво | 56.461[1] |
| Густина становништва | 840 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | UTC+1, љети UTC+2 |
| Надморска висина | 199 m |
| Површина | 67,2 km² |
 Герлиц
Герлиц на мапи Њемачке
|
|
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Joachim Paulick (zur Sache! e.V.) |
| Поштански код | 02826 |
| Позивни број | 03581 |
| Регистарска ознака | GR |
| Веб-страна | www.goerlitz.de |
Координате: 51° 09′ 10" СГШ, 14° 59′ 14" ИГД Герлиц (њем. Görlitz, пољ. Zgorzelec, глс. Zhorjelc) је град у њемачкој савезној држави Саксонија. Једно је од 59 општинских средишта округа Герлиц. Река Ниса протиче источно и чини границу између Немачке и Пољске. Уједно и најисточнији град Немачке. Посједује регионалну шифру (AGS) 14626110. Крајем 2010. Герлиц је имао око 56.400 становника.
Садржај |
Географски и демографски подаци[уреди]
Град се налази на надморској висини од 199 метара. Површина општине износи 67,2 km². У самом граду је, према процјени из 2010. године, живјело 56.461 становника. Просјечна густина становништва износи 840 становника/km².
Историја[уреди]
Година оснивања Герлица није позната, али се град први пут помиње 1071. у документу из доба владавине Хенрика IV. Име града потиче од словенске речи за ватром искрчени простор. Насеље се развило у град у 13. веку. Герлиц је 1635. постао део Саксоније, а после 1815. био је у пруској Шлезији.
После Другог светског рата мањи део града на источној обали Нисе припао је Пољској и данас се зове Згоржелец. Град је богат архитектонским споменицима (готика, ренесанса, барок, историцизам, југендстил), јер за разлику од других немачких градова није страдао у бомбардовањима у рату.
У овом граду је рођен Павле Јуришић Штурм (њем. Paulus Eugen Sturm), српски генерал током ослободилачких ратова (1912-1918) и ветеран Француско-пруског рата 1870-1871.
Међународна сарадња[уреди]
| Мјесто | Држава | Врста сарадње | Од |
|---|---|---|---|
| Zgorzelec | Пољска | партнерство | 1975. |
| Молфета | Италија | партнерство | 1969. |
| Амјен | Француска | партнерство | 1971. |
| Novy Jicin | Чешка | партнерство | 1975. |
| Извор[2] | |||
Референце[уреди]
- ^ Број становника по њем. Савезном заводу за статистику. Стање 30. 6. 2010.
- ^ Савјет општина и региона Европе - Преглед међуопштинске сарадње
Спољашње везе[уреди]
 |
Дио Википедије посвећен темама везаним за Њемачку. |
- Званични сајт општине ((de))
- Њем. Савезни завод за статистику ((de))
- Стална конференција градова и општина ((de))
- KommOn - Информациони систем градова, општина и округа. ((de))
- План насеља на мапи (Mapquest)
Ајбау | Бад Мускау | Бајерсдорф | Бернштат ауф дем Ајген | Бертелсдорф | Бертсдорф-Херниц | Боксберг | Вајсвасер | Вајскајсел | Валдхуфен | Габленц | Герлиц | Грос Дибен | Гросшвајдниц | Гросшенау | Дирхенерсдорф | Еберсбах-Нојгерсдорф | Зајфхенерсдорф | Золанд ам Ротштајн | Јонсдорф | Квицдорф ам Зе | Кенигсхајн | Кодерсдорф | Краушвиц | Креба-Нојдорф | Лавалде | Лебау | Лојтерсдорф | Маркерсдорф | Мика | Мителхервигсдорф | Најсеауе | Нидеркунерсдорф | Ниски | Нојсалца-Шпремберг | Оберкунерсдорф | Одервиц | Ојбин | Олберсдорф | Опах | Остриц | Рајхенбах | Ричен | Розенбах | Ротенбург | Требендорф | Фиркирхен | Хајневалде | Хенихен | Хернхут | Хоендубрау | Хорка | Цитау | Шенау-Берцдорф ауф дем Ајген | Шенбах | Шепстал | Шлајфе
