Германијум
| Германијум (32Ge) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | металоиди | ||||
| група, периода | IVA, 4 | ||||
| густина, тврдоћа | 5323 kg/m3, 6 | ||||
| боја | сребрнаста |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 72,64 u | ||||
| атомски радијус | 125 (125) pm | ||||
| ковалентни радијус | 122 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||
| електронска конфигурација | [Ar]3d104s24p2 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 4 | ||||
| оксидациони број | 4 | ||||
| Особине оксида | амфотерни | ||||
| Кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 1211,4 K (938,2 °C) |
||||
| температура кључања | 3093 K (2820 °C) |
||||
| молска запремина | 13,63×10-3 m³/mol | ||||
| топлота испаравања | 330,9 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 36,94 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 5.400 m/s (293,15 K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 2,01 (Паулинг) 2,02 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 320 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 2,17 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 59,9 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 762 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 1537,5 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 3302,1 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 4.411 kJ/mol | ||||
| V енергија јонизације | 9.020 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Германијум (Ge, лат. germanium) је металоид IVA групе.[1] Има неколико изотопа чије се атомске масе налазе између 64-83. Постојано је пет: 70, 72, 73, 74 i 76.[2]
Заступљена је у земљиној кори у количини од 1,8 ppm (енг. parts per million), као пратилац руда цинка и бакра.
Открио га је 1886. године немачки хемичар Клеменс Александер Винклер.
Слично као и код галијума његове соли- посебно флуориди и арсениди показују особине полупроводника, али због веће доступности галијума соли германијума се у пракси ретко користе.
Биолошки значај - нема.
Чист германијум је крх, сребрнобео металоид. Не реагује са водом, ваздухом, чак ни са киселинама и базама (сем азотне киселине).
Понекад се његове соли додају силицијуму при производњи електричних елемената. Стакло коме је додат германијум је прозрачно за инфрацрвено зрачење. Од 1950-их до 1970-их година је имао велики значај за производњу полупроводника, највише германијумских диода и транзистора.
Референце [уреди]
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
| Периодни систем елемената | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| H | He | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | ||||||||||||||||||||||||
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | ||||||||||||||||||||||||
| Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | ||||||||||
| Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | ||||||||||
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
|||||
