Герман Далматински
| Херман Далматински | |
|---|---|
|
|
|
| Пуно име | Херман Далматински |
| Информације | |
| Датум рођења | око 1110. |
| Место рођења | Истра (Корушка) |
| Датум смрти | око 1160. |
| Рад | |
| Епоха | Средњи век |
| Регија | Западна филозофија |
| Школа филозофије | платонизам, аристотелизам |
| Главна интересовања | филозофија природе, астрономија, астрологија |
Герман Далматински (лат. Hermanus Dalmata) или Герман Словен (Hermannus Sclavus'), познат и као Херман Корушки (1110 — 1160) је био средњовековни словенски[1] филозоф, научник, астроном, астролог, преводилац и важан посредник између европске и арапске науке и филозофије 12. века.
Радио је на првом европском преводу Курана на латински језик.
Садржај |
Живот [уреди]
Херман Далматин је рођен почетком 12. века на Истри, која се тада налазила у саставу Војводине Корушке, а данас у саставу Хрватске. Школовање је вероватно започео у бенедиктинском манастиру у Истри, да би касније наставио у Француској и Шпанији, од 1130. до 1135. године. [2] Након студија путује по Средоземљу и Блиском истоку са својим школским колегом Робертом из Кетона. [3] У Цариграду и Дамаску се упознаје с арапском науком, чијим дометима на пољу математике и астрономије је био потпуно очаран. Показивао је велики интерес и за науке других источњачких народа, посебно Индије. [2] Око 1138. године се враћа у Шпанију и Француску (Лангедоку) преводи на латински језик арапске преводе старогрчких дела, као и многа изворна дела арапске културе. Око 1142. године Херман и Роберт срећу у Шпанији Петра Пречасног (1094—1156), опата из Клунија, који им је предложио да преведу Куран на латински језик. [4] Њихов превод, завршен 1143. године и издат од стране Петра Пречасног под насловом Lex Mahumet pseudoprophete (Закон Мухамеда лажног пророка), представља први европски превод Кур'ана.
Поред превођења, Херман Корушки пише и своје изворне радове. Претпоставља се да је умро око 1160. године.
Дела [уреди]
Његови најзначајнији списи:
- De essentiis (О битима)
- De usu astrolabii (О употреби астролаба)
- Liber de circulis
- превод Абу Машаровог Увода у астрономију
- превод Птолемеје Planispherae
Херман Словен се сматра једним од најважнијих посредника између европске и арапске науке и филозофије у средњем веку. [3] По утицају се посебно истичу његови преводи с арапског на латински Абу Машаровог Увода у астрономију (Kitab al-madkhal ila ilm ahkam al nujum), Птолемејеве Планисфере (Planispherae) и исправка Аделардовог превода Еуклидових Елемента.
Своје најзначајније дело „О битима“ је завршио у Безјеу у Лангедоку 1143. године. У њему износи властити систем филозофије природе спајајући западноевропску традицију платонизма и арапску традицију Аристотелове природне филозофије. [4] У делу De usu astrolabii (О употреби астролаба) износи сазнања о конструкцији и употреби астролаба које је стекао преводећи Птолемејево дело Планисфера на латински језик.
Сматра се да је својим делом утицао на радове многих европских научника, међу којима су: Доминго Гонзалес (De procesione mundi), Рудолф из Брижа, Бернард Силвестрис (Experimentarius; De universitate mundi), Данијел из Морлија (Liber de naturis inferiorum et superiorum), Хуго од Сантале (Liber de pluviis). Херманов превод Абу Ма'шаровог „Увода у астрологију“ познавали су и Тома Аквински и Роџер Бекон.[3]
Напомене [уреди]
- ^ Тренутно се води спор о томе да ли је био хрватски или словеначки филозоф. Нема спора око тога да је био словенски.
- ^ а б Herman Dalmatinac
- ^ а б в Herman Dalmatin
- ^ а б Herman s Koreškega
Литература [уреди]
- Herman Dalmatin, Rasprava o bitima, Čakavski sabor-Pula, Pula, 1990.
Спољашње везе [уреди]
- ((sr)) Herman Dalmatinac
- ((hr)) Herman Dalmatin
- ((sl)) Herman s Koreškega
