Српски Гарчин
| Српски Гарчин мађ. Görcsönydoboka | |
|---|---|
 | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Јужна прекодунавска регија |
| Жупанија | Барања |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 363 |
| — густина | 38,17 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 04′ 16″ С; 18° 37′ 45″ И / 46.07117° С; 18.62907° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 9,51 km2 |
  Српски Гарчин Српски Гарчин на карти Мађарске | |
| Поштански број | 7728 |
| Позивни број | 69 |
| Веб-сајт | |
| www.gorcsonydoboka.hu | |
Српски Гарчин[1] (мађ. Görcsönydoboka, нем. Ketschinge-Tuwoke) је село у Мађарској, у јужном делу државе. Село управо припада Мохачком срезу Барањске жупаније, са седиштем у Печују. Данашње насеље је настало спајањем ранијих насеља Српски Гарчин (мађ. Rácgörcsöny) и Дубока (мађ. Cseledoboka).
Природне одлике[уреди | уреди извор]
Насеље Српски Гарчин налази у јужном делу Мађарске. Најближи већи град је Мохач.
Историјски гледано, село припада мађарском делу Барање. Подручје око насеља је бреговито, приближне надморске висине око 110 м. Оно северозападно прелази у планину Мечек, док се југоисточно спушта до Дунава.
Прошлост Срба у месту[уреди | уреди извор]
Срби су у насељу присутни још од средњег века, али је њихов број посебно нарастао после Велике сеобе. У 19. веку они су чинили већину сеоског становништва, уз немачку мањину.
Године 1735. пред Ускрс током поста исповедали су се Срби православци из Гарчина. У "Протоколу исповедајушћих" је евидентирано њих 96 православних душа. Ради се о следећим домаћинима: Релић, Лазић, Југовић, Грујичин, Иванац, Михатов, Озорлија и Радованов. Помињу се негде и само као "биров" и "дијак =ђак". У месту је 1731. године регистровано само 10 православних домова. Број становника Срба је 1796. године износио 168, а 94 године доцније било их је пописано 153.[2]
Тридесетих година 19. века администратор те парохије био је поп Гаврил Арсић, који се јавља као претплатник једне српске књиге у Шумберку.
Године 1905. Рацгарчин је село у Мохачком срезу, Барањске жупаније. Ту живи 647 становника у 134 дома, доминирају Немци. Срба има 151 православна душа (или 23%) са 24 куће. Од српских јавних здања помињу се православна црква и народна школа.[3]
У месту почетком 20. века у Рац Горчини је проглашена српска црквена општина. Њена скупштина је 1907. године редовна под председништвом Дамјана Вујића. Црквени земљишни посед од 3 кј. довољно говори о богатству и просперитету те заједнице. Црква је 1905. године стара, али у добром стању, посвећена Св. архистратигу Михајлу. Слава се одржава сваке године. Постоји српско православно гробље. Место је парохијска филијала Шумберка, где се налази парох и воде црквене матрикуле. Током 20. века српска православна црква то престаје бити јер је уступљена другој верској заједници.[4]
Из конкурса за учитеља у Рацгарчину из 1898. године виде се учитељска примања у месту: 2 кј 900 кв хв земље, 27 ф. 20 новчића, осам пожунских мерова жита, толико и ражи и кукуруза, два хв тврдих дрва, слободни стан и потпора из епархијског школског фонда од 150 ф.[5] Школа је почетком 20. века српска народна вероисповедна, али није по закону уређена.[6] У њој ради учитељица Катица Маширевић (и 1907) која служи три године у месту. Редовну наставу у основној школи похађа девет ђака, а у недељну школу иде четири ученика старијег узраста.[3] Одобрен је план за градњу нове српске школе у месту 1907. године.[7]
После Првог светског рата и поделе Барање на два дела — данас мађарски (северни, већи) и хрватски (јужни, мањи), Српски Гарчин се нашао у сасвим другачијем, неповољнијем положају. Нова граница између Републике Мађарске и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца оставила је село у мађарском делу. У следећим годинама већи део Срба (око 400 душа) се иселио у српске делове новообразоване Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца[8].
Савремено доба[уреди | уреди извор]
Од Срба у Српском Гарчину данас (2018) нема више материјалних трагова. Цркве одавно нема (срушена је 1973[9]), а гробље зарасло у праву шуму, уништено, споменици покрадени. Део гробља су локални задругари орали, иако је власништво црквене општине, а споменике набацали уз југоисточни његов део. Ни њих више нема. Остало је тек неколико постоља споменика у високој трави. Од неколико преосталих оштећених споменка од пешчара натписи су ишчезли. Одвише суморна српска слика са прага 21. века.[10] Постављен је и освећен спомен-крст у Гарчину почетком новембра 2018. године, на простору где се налазила срушена српска црква.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према подацима из 2013. године Српски Гарчин је имао 363 становника. Последњих година број становника опада[11].
Претежно становништво у насељу чине Мађари римокатоличке вероисповести, а мањина су Немци (око 25%).
Срба данас у селу нема. Слично томе, српска православна црква у насељу је срушена.[12]
Попис 1910.[уреди | уреди извор]
| Српски Гарчин[13] | |
|---|---|
| језик | вера |
укупно: 783 Римокатолици 627 (80,07%) Православци 152 (19,41%) Јевреји 3 (0,38%) Калвинисти 1 (0,12%)
| |
| Дубока[13] | |
|---|---|
| језик | вера |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ www.poreklo.rs/2014/04/14/optiranje-iseljavanje-srba-u-madjarskoj-1920-1931
- ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
- ^ а б Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ "Нин", специјални додатак, Београд 1990. године
- ^ "Српски сион", Карловци 1898. године
- ^ "Школски лист", Сомбор 1896. године
- ^ "Школски лист", сомбор 1907. године
- ^ Оптирање и исељавање Срба у Мађарској 1920-1931. - Порекло
- ^ "Српске недељне новине", Будимпешта 8. новембар 2018.
- ^ Српски институт, интернет база података, Будимпешта
- ^ Baranya (Hungary): County, Towns and Villages - Population Statistics in Maps and Charts
- ^ Magyarországi ortodox templomok | Szakrális építészet
- ^ а б „Језички и верски састав становништва Краљевине Угарске по насељима, Попис 1910. године”. Архивирано из оригинала 13. 01. 2018. г. Приступљено 10. 04. 2019.
