Гетит
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Гетит | |
|---|---|
|
|
|
| Општи подаци | |
| Хемијска формула | α-FeO(OH) |
| Идентификација | |
| Молска маса | 88,86 g/mol |
| Кристални хабитус | приткасти |
| Кристална система | ромбична |
| Цепљивост | савршена {010} |
| Тврдоћа по Мосовој скали | 5-5,5 |
| Боја огреба | смеђа |
| Релативна густина | 3,3-4,3 g/cm³ |
Гетит је минерал хемијске формуле α-FeO(OH), стабилан при умереним температурама и због тога врло распрострањен у природи.[1]
Људи су употребљавали гетит још у праисторијско доба о чему сведоче трагови боје са зидних цртежа у пећинама у Француској.
Гетит обично настаје старењем других гвожђем богатих минерала и због тога је уобичајен саставни део тла. Такође може настати таложењем у подземним водама или у другим седиментним условима, а може настати и као примарни минерал у хидротермалним наносима.[2]
Референце [уреди]
- ^ Бабич Д. (2003). Минералогија. Београд: Рударско-геолошки факултет.
- ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гетит
 |
Овај незавршени чланак Гетит везан је за минералогију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
|
|
|
|---|---|
| 1. Самородни елементи | самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C) |
| 2. Сулфиди | пирит • халкопирит • пентландит |
| 4. Оксиди и хидроксиди | спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед |
| 5. Карбонати, нитрати, борати | арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит |
| 6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати | анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит |
| 8. Силикати | алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит |
