Геј-Лисаков закон

Жозеф Луј Геј-Лисак

Геј-Лисак и Жан Батист Био врше истраживања у ваздушном балону, 1804. Илустрација из 19. века

Геј-Лисаков закон успоставља везу између температуре и запремине код идеалног гаса по којем је, при константном притиску $p=const.$, тј. у изобарском процесу, запремина гаса $V$ непроменљиве количине $n$ директно пропорционална апсолутној температури $T$, тј. $\tfrac{V}{T}=const.$

Извођење закона

Закон се изводи директно из једначине стања идеалног гаса, која гласи $pV=nRT$, где је $R=8,31\tfrac{J}{molK}$ универзална гасна константа. С обзиром да су величине $n,R,P$ константе следи $\tfrac{V}{T}=\frac{nR}{p}=const.$, што заправо значи да ако два различита стања у изобарском процесу имају запремине и температуре $V_{1},T_{1}$, тј. $V_{2},T_{2}$, онда важи $\tfrac{V_{1}}{T_{1}}=\tfrac{V_{2}}{T_{2}}$. Ако је запремина гаса на температури $0^{o}C$ $V_{0}$, а у неком другом стању са температуром $t(^{o}C)$, запремина $V_{1}$, онда важи $\tfrac{V_{1}}{(\tfrac{t}{^{o}C}+273)K}=\tfrac{V_{0}}{273K}$, а одавде сређивањем добијамо $V_{1}=V_{0}(1+\tfrac{t}{273^{o}C})$. Ову последњу законитост експериментално је добио Геј-Лисак. Из ње се директно види линеарна зависност запремине од температуре. На графицима испод се види зависност запремине од апсолутне температуре и од температуре у $^{o}C$ у изобарском процесу.

Са другог графика се може закључити да би на температури $-273^{o}C$ тј. на апсолутној нули, запремина гаса била једнака нули, што наравно није могуће, па се одатле види да се апсолутна нула, тј. $0$К не може достићи.

Види још

• Закон сталних запреминских односа
• Шарлов закон
• Бојл-Мариотов закон
• Изобарски процес

Овај незавршени чланак Геј-Лисаков закон везан је за физику. Користећи правила Википедије, можете га проширити.