Геј-Лисаков закон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Геј-Лисак и Жан Батист Био врше истраживања у ваздушном балону, 1804. Илустрација из 19. века

Геј-Лисаков закон успоставља везу између температуре и запремине код идеалног гаса по којем је, при константном притиску p=const., тј. у изобарском процесу, запремина гаса V непроменљиве количине n директно пропорционална апсолутној температури T, тј. \tfrac{V}{T}=const.

Извођење закона[уреди]

Закон се изводи директно из једначине стања идеалног гаса, која гласи pV=nRT, где је R=8,31\tfrac{J}{molK} универзална гасна константа. С обзиром да су величине n,R,P константе следи \tfrac{V}{T}=\frac{nR}{p}=const., што заправо значи да ако два различита стања у изобарском процесу имају запремине и температуре V_{1},T_{1}, тј. V_{2},T_{2}, онда важи \tfrac{V_{1}}{T_{1}}=\tfrac{V_{2}}{T_{2}}. Ако је запремина гаса на температури 0^{o}C V_{0}, а у неком другом стању са температуром t(^{o}C), запремина V_{1}, онда важи \tfrac{V_{1}}{(\tfrac{t}{^{o}C}+273)K}=\tfrac{V_{0}}{273K}, а одавде сређивањем добијамо V_{1}=V_{0}(1+\tfrac{t}{273^{o}C}). Ову последњу законитост експериментално је добио Геј-Лисак. Из ње се директно види линеарна зависност запремине од температуре. На графицима испод се види зависност запремине од апсолутне температуре и од температуре у ^{o}C у изобарском процесу.

Графици зависности запремине од апсолутне температуре и од температуре у

Са другог графика се може закључити да би на температури -273^{o}C тј. на апсолутној нули, запремина гаса била једнака нули, што наравно није могуће, па се одатле види да се апсолутна нула, тј. 0К не може достићи.

Види још[уреди]