Геј икона

Геј икона је јавна личност која има велики број обожавалаца и обожаватељки међу ЛГБТ популацијом или се бори за њихова права и пружа им подршку. Геј икона је најчешће особа са маргине друштва, која је упркос јасно видљивим недостацима и бројним породичним или егзистенцијалним проблемима, направила каријеру и успела у животу^{[тражи се извор од 03. 2012.]}. Као таква је препозната као узор међу ЛГБТ људима - они се са њом идентификују и уз њену помоћ покушавају да превазиђу проблеме са којима се суочавају^{[тражи се извор од 03. 2012.]}.

[уреди] Историјске личности

Једна од првих геј икона у историји је Свети Себастијан, хришћански мученик и светац.^[1] Његово снажно, голо тело, приказивано са стрелом дубоко забоденом у месо, и лице које се не грчи у болу већ изгледа занесено, вековима су инспирисали сликаре, а у деветнаестом веку његово обожавање постало је прави култ.^[1] Публициста Ричард Кеј, написао је да су савремени хомосексуалци у њему видели диван приказ хомосексуалне жеље, као и прототип човека који потискује своју хомосексуалност. Британски писац Оскар Вајлд, који је и сам био геј, користио је име Себастијан за неке своје ликове,^[2] док је амерички писац и драматург Тенеси Вилијамс (такође геј), Себастијаном назвао главног лика у својој представи Изненада, прошлог лета.^[3] У филмској верзији из 1959. године, Себастијана је играо Монтгомери Клифт, један од првих америчких глумаца који су признали да имају бисексулане склоности. Авантуре које је Александар Велики имао са бројним мушкарцима биле су познате још у то време, и нису сматране неприкладним. Сексуалност није била вид идентификације, и потпуно је било нормално да мушкарац племенитог порекла пенетрира другог, који има нижи друштвени статус или је бар млађи.^[4] Енглеска краљица Ана Болен, призната икона феминизма, знала је за хомосексуалност свог брата, Џорџа Болена, али јој то није сметало. Користећи сопствени утицај, Боленова га је уздигла у један од највећих положаја на двору.^[5]^[6]

[уреди] Геј иконе у свету

Највеће геј иконе су велика имена поп културе. То су најчешће глумице или глумци (попут Барбре Страјсенд, Марлен Дитрих, Џејка Џиленхола) или певачице и групе (Шер^[7], Синди Лопер, АББА, Кајли Миног^[8] ). Највећим геј иконама свих времена сматрају се Џуди Гарланд^[9], Мадона^[10] и Александар Велики. Највећа геј икона данашњице је певачица Леди Гага.

[уреди] Геј иконе у Србији

У Србији су се, због политичких и социјалних прилика, геј иконе појавиле релативно скоро. То су најчешће певачице популарне музике, глумице, спортисти, књижевници, ређе политичари или глумци. Од 2007. године на сајту www.gayecho.com званично се бира српска геј икона. До сада су то биле Биљана Србљановић,^[11] Индира Радић,^[12] Мирјана Карановић,^[13] Јелена Карлеуша,^[14] Марина Перазић. ^[15] Међу мушкарцима геј иконе су Новак Ђоковић,^[16] Младен Обрадовић,^[17] Марко Караџић,^[18] Боривој Грујичић,^[19] Андреј Пејић. ^[20]

[уреди] Референце

^ ^а ^б Subjects of the Visual Arts: St. Sebastian. glbtq.com (2002). Приступљено на дан 1. 8. 2007.
^ Vatican comes out of the closet and embraces Oscar; Richard Owen, The Times; January 5, 2007. Retrieved October 14, 2007.
^ Tiny Rep presents Suddenly, Last Summer (PDF). Добављено из оригинала на дан 28. 9. 2007. Приступљено на дан 1. 8. 2007.
^ Famous Homosexuals - Gay Lovers of Alexander the Great - World History of Male Love. Приступљено на дан 17. 9. 2011.
^ Shana Ting Lipton: Boleyn for Concubine. Приступљено на дан 17. 9. 2011.
^ Gregory, Philippa (2002). The other Boleyn girl: a novel. New York: Scribner Paperback Fiction. ISBN 0-7432-2744-1.
^ Michael Abernethy (16. новембар 2006.). Gay Icons: Judy Who?. Приступљено на дан 2. септембар 2010. “„Younger gay men turn to women who have no problems being “in your face” for their gay icons. The attitude of rejecting social conventions comes in many forms for these gay icons. Most notable is Madonna, who even in her proper English motherhood, manages to illicit controversy; her entire career has been built around the premise that what ever society expected of her, she would defy, particularly in terms of sex. Cher, Christina Aguilera, and Fergie are seen as being open about the sexuality, as well as being talented women..“”
^ Michael Abernethy (16. новембар 2006.). Gay Icons: Judy Who?. Приступљено на дан 2. септембар 2010. “„This Kylie was a slutty, gyrating sexpot. And gay men loved her, vaulting her to the same exalted status as Madonna and Cher. “”
^ Michael Abernethy (16. новембар 2006.). Gay Icons: Judy Who?. Приступљено на дан 2. септембар 2010. “„It is her perseverance in the face of seemingly insurmountable odds that has earned Garland her status as a Gay Icon.“”
^ Michael Abernethy (16. новембар 2006.). Gay Icons: Judy Who?. Приступљено на дан 2. септембар 2010. “„Younger gay men turn to women who have no problems being “in your face” for their gay icons. The attitude of rejecting social conventions comes in many forms for these gay icons. Most notable is Madonna, who even in her proper English motherhood, manages to illicit controversy; her entire career has been built around the premise that what ever society expected of her, she would defy, particularly in terms of sex. Cher, Christina Aguilera, and Fergie are seen as being open about the sexuality, as well as being talented women..“”
^ BILJANA SRBLJANOVIĆ: PODRŠKA MORA BITI BEZREZERVNA, 2008, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Queeria: Indira Radić gej ikona, 2009, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Mirjana Karanović ženska gej ikona 2009, 2010, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Jelena Karleuša gej ikona godine, 2011, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Марина Перазић геј икона за 2011. годину, 2012, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Новак Ђоковић најфрајер за 2007. годину, 2008, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Младен Обрадовић најфрајер за 2008. годину, 2009, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Марко Караџић геј икона за 2009. годину, 2010, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Гејехо изабрао најфрајера године, 2011, добављено дана 31. 5. 2011.
^ Андреј Пејић геј икона за 2011. годину, 2012, добављено дана 31. 5. 2011.