Гидеон (Библија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гидеон. Руска икона 18. век

Гидеон, или Гедеон (хеб. גִּדְעוֹן је био старозаветни патријарх и судија Израиља. О његовом животу сведочи Књига о Судијама, Стари завет (П:6-8). Помиње се и у Посланици Јеврејима у Новом завету, као пример човека вере.

Гидеон је син Јоашов, из Манасејевог племена.

Због моралног посрнућа и политичких подела Јевреја, Мидијци и други „синова Истока“ су су их, по Божијем допуштењу, нападали из године у годину, палили поља, крали стоку и пљачкали благо. Израиљ је у великој мери осиромашио. Након седам година, из ових мука израиљце спасава је Гидеон - „храбри ратник“, као што му и име говори. Његова два старија брата погинула су у борби против непријатеља Израиља. Пошто позива народ на молитву, Гидеон, са малом групом ратника изводи успешан ноћни напад на Мидијце. Слава Гидеонове победе проширила се широм земље, и захвални народ му је понудио наследно краљевско достојанство. Он је одбио ту моћ, желећи да служи Богу. Земља је под његовом управом напредовала четрдесет година. И он је доживео дубоку старости, остављајући за собом око 70 синова.

Гидеон, је познат и као „противник Баала“ јер је уништио многе жртвенике, где су приношене жртве у част паганских божанстава.

Православна црква прославља Гидеона 26. септембра (по јулијанском календару) односно 9. октобра по грегоријанском. Такође га помиње, заједно са другим праведницима Старога завета у недељу Светих Отаца (недеља пре Божића).

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]