Гипс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Гипс
Пустињска ружа, 10 cm дугачак
Опште
Категорија	Минерал
Хемијска формула	CaSO4·2H2O
Идентификација
Боја	Бео до сив, ружичасто црвен
Кристални хабитус	Massive, flat. Издужени призматични кристали
Кристалнa системa	Моноклиничан
Цепљивост	2 добро(66° и 114°)
Прелом	Conchoidal, понекад влакнаст
Тврдоћа по Мосу hardness	1,5-2
Сјајност	Vitreous to silky or pearly lustre
Индекс преламања	1,522
Плеохроизам	Нема
Огреб	Бео
Специфична тежина	2,31 - 2,33
Растворљивост	Не реагује са киселинама
Најчешћи варијетети
Satin Spar	Pearly, fibrous masses
Selenite	Transparent and bladed crystals
Алабастер	Ситнозрни, мало обојен

Гипс је врло мекан минерал, по хемијском саставу калцијум-сулфат дихидрат, CaSO₄•2H₂O. Када се хидратише, анхидрован прах калцијум-сулфат, CaSO₄, рекристалише и свара чврсту масу која се користи у грађевинарству.

Садржај 1 Хемијски састав 2 Налажење 3 Употреба 4 Литература 5 Види још 6 Спољашње везе

[уреди] Хемијски састав

CaSO₄·2H₂O + heat → CaSO₄·½H₂O + 1½H₂O (steam) (CaSO₄·½H₂O).

CaSO₄·½H₂O + 1½H₂O → CaSO₄·2H₂O Ова реакција је егзотермна.

[уреди] Налажење

[уреди] Употреба

Гипс се највише користи као грађевински материјал, за попуњавање већих рупа на зидовима и плафонима или за прављење и фуговање гипс-картонских плоча.

[уреди] Литература

[уреди] Види још

• Списак минерала
• Списак стена

[уреди] Спољашње везе

• WebMineral data
• Mineral Data

п • р • у Минерали
1. Самородни елементи	самородни бакар (Cu) • самородно сребро (Ag) • самородно злато (Au) • гвожђе (Fe) • самородни сумпор (S) • графит (C) • дијамант (C) • фулерен (C)
2. Сулфиди	пирит • халкопирит • пентландит
4. Оксиди и хидроксиди	спинел • гетит • хематит • магнетит • корунд • лед
5. Карбонати, нитрати, борати	арагонит • азурит • доломит • калцит • малахит
6. Сулфати, хромати, волфрамати, молибдати, ванадати	анхидрит • гипс • апатит • карнотит • леграндит • вулфенит • волфрамит
8. Силикати	алмандин • циркон • андалузит • топаз • берил • кордијерит • епидот • цојсит