Гијом Аполинер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гијом Аполинер

Apollinaire (left) and André Rouveyre, 1914.
Информације
Пуно име Вилхелм Аполинарис де Костровицки
Датум рођења 26. август 1880.
Место рођења Рим (Италија)
Датум смрти 9. новембар 1918.
Место смрти Париз (Француска)
Дела
Најважнија дела Алкохоли
Калиграми
Сиса Тересијина
Потпис

Guillaume Apollinaire signature.svg

Вилхелм Аполинарис де Костровицки, познатији под псеудонимом Гијом Аполинер (фр. Guillaume Apollinaire; Рим, 26. август 1880. — Париз, 9. новембар 1918), био је легендарни и контроверзни француско-италијански писац и драматург, пољског порекла.

Биографија[уреди]

Аполинеров надгробни споменик на париском гробљу Père Lachaise

Аполинер је рођен у Риму. О оцу се зна само да је био италијанско-швајцарски дипломата. Више се не зна јер га је он напустио одмах након рођења. Мајка му је била пољска грофица и авантуристкиња Агнес де Костровицки. Као дете, често га је водила у Белгију, Италију и Монако. Ова културна разноликост утицала је на песника чији је рад утицао на ток 20. века и почетак скоро сваког тренда.

Ишао је у најбоље школе на Азурној обали и на другим местима. Након завршетка школовања упутио се у Париз, где је постао угледни члан заједнице боема на Монпарнасу. Постао је врло популаран и међу његовим пријатељима и сарадницима у овом периоду убрајају се Пабло Пикасо, Мари Лоренсен, Гертруда Штајн, Марк Шагал, Марсел Дишан, Ерик Сати, Жан Кокто, Андре Бретон, Андре Лот, и други. Мари Лоренсен му је била и љубавница, а често ју је називао и својом музом.

Крајем 1909. или почетком 1910. Метзингер је насликао кубистички портрет Аполинера. У свом Vie anecdotique, 16. октобра 1911., песник је поносно написао: „Част ми је да будем први модел кубистичког сликара, Жана Метзингера, за портрет изложен у Салону независности (Salon des Indépendants)“. По Аполинеру, то није био само први кубистички портрет, већ и први велики портрет песника јавно изложен.

Дана 7. септембра 1911. године полиција га је ухапсила због сумње да је учествовао у крађи Мона Лизе, али је пуштен недељу дана касније.

Борио се и у Првом светском рату, а 1916. године задобио је тешку повреду главе, након које се никад у потпуности није опоравио. За време опоравка написао је своју драму „Сиса Тиресијина“. Током овог периода сковао је и реч надреализам у програму напомена за мјузикл „Парада“ Жана Коктоа и Ерика Сатија. Написао је:

Викицитати „Аутори мјузикла су постигли јединство слике и плеса, између пластичних уметности и мимике, постављајући основу за нову уметност која тек треба да стигне. Ово ново јединство у мјузиклу Парада је нека врста надреализма, које сматрам почетном тачком за настајање нових уметничких манифестација. У ваздуху се осјећа нова духовна инспирација која ће без сумње привући најбистрије главе уметноости нашега доба. Можемо очекивати корените промене у уметности вођене духом универзалности. Једноставно, природно је да уметност напредује истим кораком као и наука и индустрија.“
({{{2}}})

Он је такође објавио и уметнички манифест, L'Esprit nouveau et les poètes. Аполинеров статус књижевног критичара је најпознатији и најутицајнији у свом признању Маркиза де Сада, чији радови су дуго били нејасни, али у то време постају популарни под утицајем дадаистичких и надреалистичких дешавања у Монпарнасу почетком 20. века, као „најслободнијег духа који је икад постојао“.

Писао је песме и прозу. Најпознатији је као песник (збирке „Алкохол“ и постхумно објављени „Калиграми“ где текст прави слику оног што је тема песме), а такође и као аутор еротских романа „Једанаест хиљада буздована“ (Les onzes milles verges) у којем се неколико пута појављују Срби -- оба пола -- као споредни карактери са којима јунак има секс и „Искуства младог Дон Жуана“. Првом до смрти није хтео да призна ауторство.

Волео је да се елегантно облачи.

Умро је два дана пре краја Првог светског рата, са 38 година, у свом париском стану, од напада шпанске грознице.

Наследници су му Дејвид Херберт Лоренс и Хенри Милер.

Дела[уреди]

  • Алкохоли (збирка песама)
  • Калиграми (збирка песама)
  • Фарса Тиресијине дојке / Сиса Тиресијина (драма)

Спољашње везе[уреди]