Гијом Дифе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гијом Дифе

Дифе (лево) са Жилом Беншоа
Дифе (лево) са Жилом Беншоа

Информације
Датум рођења 5. август 1397.
Место рођења Берсел
Датум смрти 27. новембар 1474.
Место смрти Камбре (Француска)
Дела

Гијом Дифе (фр. Guillaume Dufay; Берсел, 5. август 1397Камбре, 27. новембар 1474) је био франкофламански композитор ране ренесансе. Као централна фигура Бургундијске школе, био је најпознатији и најутицајнији европски композитор 15. века.

Живот[уреди]

Рани живот[уреди]

По подацима из његовог тестамента, највероватније је рођен у Берселу код Брисела. Био је ванбрачно дете непознатог свештеника и жене која се звала Мари Ди Фе. Мари се преселила са сином у Камбре настанивши се код рођака који је био црквењак у локалној катедрали. Црквене власти су врло брзо уочиле Дифеов талент за музику па му је обезбеђено и адекватно образовање: студирао је музику са Рожером де Есдином 1409. године а евидентиран је као хорски певач катедрале од 1409. па до 1412. Тих година студирао је са Николасом Малином, а власти, импресиониране његовим талентом, поклониле су му 1411. копију Виледјуовог „Доктринала“. У јуну 1414. са само 16 година већ је био на дужности капелана у Сен Жерију, месту близу Камбреа. Те године је отишао на сабор у Констанцу, где је највероватније остао до 1418. када се вратио у Камбре.

Од Камбреа, па до Италије и Савоје[уреди]

Од новембра 1418. до 1420. био је помоћник ђакона у катедрали у Камбреу. Поново је напустио Камбре 1420. и отишао у Римини и највероватније Пезаро, где је радио за породицу Малатеста. Иако нема доказа о његовој служби код Малатеста, постоји неколико композиција које се могу везати за тај период. Тамо је упознао композиторе Уга и Арнолда Лантина који су такође били међу музичарима породице Малатеста. Дифе се 1424. вратио у Камбре, овај пут због болести и изненадне смрти рођака код кога је живела његова мајка. Око 1426. поново је отишао у Италију, овај пут у Болоњу у службу кардинала Луја Алемана, папиног легата. У Болоњи је постао ђакон, а око 1428. и свештеник. Године 1428, након смењивања кардинала Алемана, Дифе одлази за за Рим.

Ту је постао члан папског хора, прво у служби Папе Мартина V, а 1431, након Мартинове смрти, и папе Еугена IV. 1434. постаје диригент у Савоју, где је служио војводи Амадеу VIII; по свему судећи отишао је из Рима због финансијских потешкоћа папског хора и да побегне од потреса и несигурности током борбе између папата и Флорентинске уније. Већ 1435 поново је служио у папској капели, али овога пута у Фиренци - где је папа Еуген био изгнан из Рима 1434 од стране власти устаниче републике, која је симпатисала Базелски сабор и покрет сједињења. 1436 Дифе је компоновао свечани мотет “Nuper rosarum flores” (“Од скора цветају руже”), једну од својих напознатијих композиција, која је била појана за посвећивање Брунелескијеве куполе на катедрале у Фиренци, где је Еуген живео у егзилу.

Током овог периода Дифе је, такође, започео своје дуго дружење са породицом Есте у Ферари, једном од најпознатијих мецена за време ренесансе, и са којима се вероватно упознао током својих веза са породицом Малатеста; Римини и Ферара нису близу географски, али те две породице су биле спојене браком и Дифе је компоновао најмање једну баладу за Николу III, маркиза од Фераре. 1437 Дифе је посетио град. Када је Николо умро 1441, следећи маркиз је задржао контакт са Дифеом, и не само што је наставио финансијску подршку композиторау, већ је и умножавао и дистрибуирао делове његове музике.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гијом Дифе