Гијом Дифе
| Гијом Дифе | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 5. август 1397. |
| Место рођења | Берсел |
| Датум смрти | 27. новембар 1474. |
| Место смрти | Камбре (Француска) |
| Дела | |
Гијом Дифе (фр. Guillaume Dufay; Берсел, 5. август 1397 — Камбре, 27. новембар 1474) је био франкофламански композитор ране ренесансе. Као централна фигура Бургундијске школе, био је најпознатији и најутицајнији европски композитор 15. века.
Садржај |
Живот[уреди]
Рани живот[уреди]
По подацима из његовог тестамента, највероватније је рођен у Берселу код Брисела. Био је ванбрачно дете непознатог свештеника и жене која се звала Мари Ди Фе. Мари се преселила са сином у Камбре настанивши се код рођака који је био црквењак у локалној катедрали. Црквене власти су врло брзо уочиле Дифеов талент за музику па му је обезбеђено и адекватно образовање: студирао је музику са Рожером де Есдином 1409. године а евидентиран је као хорски певач катедрале од 1409. па до 1412. Тих година студирао је са Николасом Малином, а власти, импресиониране његовим талентом, поклониле су му 1411. копију Виледјуовог „Доктринала“. У јуну 1414. са само 16 година већ је био на дужности капелана у Сен Жерију, месту близу Камбреа. Те године је отишао на сабор у Констанцу, где је највероватније остао до 1418. када се вратио у Камбре.
Од Камбреа, па до Италије и Савоје[уреди]
Од новембра 1418. до 1420. био је помоћник ђакона у катедрали у Камбреу. Поново је напустио Камбре 1420. и отишао у Римини и највероватније Пезаро, где је радио за породицу Малатеста. Иако нема доказа о његовој служби код Малатеста, постоји неколико композиција које се могу везати за тај период. Тамо је упознао композиторе Уга и Арнолда Лантина који су такође били међу музичарима породице Малатеста. Дифе се 1424. вратио у Камбре, овај пут због болести и изненадне смрти рођака код кога је живела његова мајка. Око 1426. поново је отишао у Италију, овај пут у Болоњу у службу кардинала Луја Алемана, папиног легата. У Болоњи је постао ђакон, а око 1428. и свештеник. Године 1428, након смењивања кардинала Алемана, Дифе одлази за за Рим.
Ту је постао члан папског хора, прво у служби Папе Мартина V, а 1431, након Мартинове смрти, и папе Еугена IV. 1434. постаје диригент у Савоју, где је служио војводи Амадеу VIII; по свему судећи отишао је из Рима због финансијских потешкоћа папског хора и да побегне од потреса и несигурности током борбе између папата и Флорентинске уније. Већ 1435 поново је служио у папској капели, али овога пута у Фиренци - где је папа Еуген био изгнан из Рима 1434 од стране власти устаниче републике, која је симпатисала Базелски сабор и покрет сједињења. 1436 Дифе је компоновао свечани мотет “Nuper rosarum flores” (“Од скора цветају руже”), једну од својих напознатијих композиција, која је била појана за посвећивање Брунелескијеве куполе на катедрале у Фиренци, где је Еуген живео у егзилу.
Током овог периода Дифе је, такође, започео своје дуго дружење са породицом Есте у Ферари, једном од најпознатијих мецена за време ренесансе, и са којима се вероватно упознао током својих веза са породицом Малатеста; Римини и Ферара нису близу географски, али те две породице су биле спојене браком и Дифе је компоновао најмање једну баладу за Николу III, маркиза од Фераре. 1437 Дифе је посетио град. Када је Николо умро 1441, следећи маркиз је задржао контакт са Дифеом, и не само што је наставио финансијску подршку композиторау, већ је и умножавао и дистрибуирао делове његове музикe.
Спољашње везе[уреди]
