Ги де Мопасан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ги де Мопасан

Maupassant.jpg
Ги де Мопасан

Информације
Датум рођења 5. август 1850.
Место рођења Турвил сир Арке (Француска)
Датум смрти 6. јул 1893.
Место смрти Француска
Дела
Потпис

Анри Рене Албер Ги де Мопасан (фр. Henry René Albert Guy de Maupassant; Турвил сир Арке, 5. август 1850Француска, 6. јул 1893), био је француски реалистички писац.

Мопасан је рођен у месту Шато де Мироменил (Château de Miromesnil), код Дјепа (Dieppe) у Француској. Писао је приповетке и романе. Његове приповетке одликује економичан стил и вештина којом су заплети у њима разрешавани. Данас се неке његове приповетке сврставају у жанр хорора.

Мопасанови су били стара лоренска породица која се доселила у Нормандију средином 18. века. Његов отац се 1846. оженио са Лором де Поатевен (Laure Le Poittevin), девојком из добростојеће грађанске породице. Лора и њен брат Алфред су се у детињству често играли са сином руанског хирурга, Гиставом Флобером, који ће касније снажно утицати на живот Лориног сина. Била је то жена неуобичајеног литерарног укуса за то време, а врло добро је познавала класике, нарочито Шекспира. Будући да је била раздвојена од мужа, своја два сина, Гија и Ервеа, подизала је сама.

Све до своје тринаесте године Ги је са својом мајком живео у Етретау, где је неометано растао уживајући у благодетима приморског села: знао је често са рибарима ићи у риболов или разговарати са локалним сељацима на њиховом дијалекту. Био је толико привржен мајци да је, након што је уписан на богословију у Иветоу, врло брзо успео у настојању да буде избачен из школе и да се врати мајци. Из те фазе његовог живота потиче и његова изражена одбојност према религији.

Потом га шаљу у руански Лицеј где се почиње интересовати за поезији те се успешно опробава у глуми.

Француско-пруски рат избија убрзо након што је Ги завршио колеџ 1870; одмах се пријавио као добровољац часно се борећи на фронту.

Након завршетка рата 1871. напушта Нормандију и долази у Париз где следећих десет година ради као поморски службеник. У тих десет досадних година једина разонода му је била веслање по Сени недељом и празницима.

У то време Гистав Флобер му постаје тутор и својеврстан литерарни водич у његовим књижевним и новинарским почецима. У Флоберовој кући сусреће руског романописца Ивана Тургењева и Емила Золу, као и многе друге представнике реализма и натурализма. У то време пише песме и кратке драме.

Године 1878. прелази у Министарство јавног информисања где постаје спољни уредник неколико водећих новина тог времена као што су Фигаро, Жил Бла, Голоаз и Л Еко д Пари. У слободно време посвећује се писању романа и приповедака.

Године 1880. објављује своје прво ремек-дело „Boule de suif“, које одмах постиже велик успех. Флобер је то дело описао као „ремек-дело за сва времена“.

Мопасанов најплоднији период био је од 1880. до 1891. Поставши славан својом првом приповетком, марљиво је писао и стварао два а понекад и четири дела годишње. Срећан спој књижевног талента и смисла за бизнис донео му је право богатство.

Године 1881. објављује прву књигу приповедака под насловом „Кућа Телијеових“ (La Maison Tellier); у само две године та књига је достигла дванаест издања; године 1883. завршава свој први роман „Један живот“ (Une Vie), који се за мање од годину дана продаје у 25.000 примерака.

У својим романима детаљније разрађује заплете из својих приповедака. Његов други роман, Бел-Ами, који је издат 1885, достигао је тридесет седам издања за само четири месеца.

Његов тадашњи издавач добро је плаћао свако његово ново ремек-дело, а Мопасаново перо је без и најмањег напора стварало стилски дотерана, оригинална и дубокоумна дела. У том периоду написао је роман Пјер и Жан који многи сматрају његовим најбољим романом.

Од рођења повучен, волео је самоћу и медитацију. Често је путовао у Алжир, Италију, Енглеску, Британију, Сицилију, Оверњу и са сваког путовања враћао се са новом књигом.

Крстарио је на својој јахти „Бел-Ами“, названој по његовом првом роману. Овако буран живот није га спречавао да се спријатељи са најславнијим књижевницима тог времена: Александар Дима, Син му је био као други отац; у Е ле Бену среће Иполита Тена и бива одушевљен овим филозофом и историчарем.

Флобер је и даље играо улогу његовог литерарног „кума“. Мопасаново пријатељство са писцем Гонкуром било је кратког века: његова отворена и практична нарав супротставила се атмосфери трачева, скандала, лицемерја и подметања коју су Гонкур и његов брат створили у салонима са намештајем из 18. века. Мрзео је људску комедију и друштвену фарсу.

У каснијим годинама код њега се развила готово болесна жеља за самоћом и самоочувањем уз сталан страх од смрти те манија прогањања заједно са симптомима сифилиса зарађеног у младости. Године 1891. потпуно губи разум, а умире две године касније јула 1893, месец дана пре 43. рођендана.

Ги де Мопасан покопан је на гробљу Монпарнас у Паризу.

Напомене[уреди]

Биографија из увода је преведен текст из јавног власништва.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ги де Мопасан