Глаголи
| Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање.
|
Глаголи су речи које означавају радњу (певати, цртати, писати), стање у коме се неко или нешто налази (спавати, сазрети) или збивање у природи (севати, грмети, наоблачити се). То су несамосталне речи. У реченици врше службу предиката, а глаголски прилози садашњи и прошли врше службу прилога за време. Промена глагола се назива спрезање или конјугација. У неким временима, као што је перфекат, могу се налазити заједно помоћни глаголи уз основне. Примери за глаголе су:
- Јована пева цео дан. („пева“ је презентски облик „певати“)
- Ђорђе је спавао до касно. („је“ и „спавао“ су посебни глаголи)
- Милица ће ићи у школу. („ће“ и „ићи“ су посебни глаголи)
Глаголи се мењају по следећим граматичким категоријама:
- Лице — зависно од тога да ли се радња, стање или збивање приписује говорном лицу, лицу са којим се говори или некоме (нечему) неприсутном: 1, 2. и 3. лице
- Број — једнина и множина
- Род — мушки, женски и средњи (родове имају само глаголски придеви)
- Време — зависно од времена којем се радња, стање или збивање приписују: седам глаголских времена (презент, перфекат, имперфекат, аорист, плусквамперфекат, футур, футур други)¹
- Начин — означава став говорника према још неоствареној радњи: два глаголска начина (императив и потенцијал)
¹ Према другим класификацијама (Ж. Станојчић, Љ. Поповић), футур други сматра се глаголским начином, а не глаголским временом.
Садржај |
Глаголски облици [уреди]
Глаголски облици су облици у којима се глаголи остварују у реченици. Настају додавањем наставака за облике (за време, односно начин) и лица на инфинитивну (аористну) или презентску основу.
У српском језику постоји 14 глаголских облика и деле се на:
- Личне (9)
- Неличне (5)
Лични глаголски облици имају облике за сва три лица.
Нелични глаголски облици немају облике за лица.
- Инфинитив
- Глаголски придеви (описни глаголи):
- Трпни глаголски придев
- Радни глаголски придев
- Глаголски прилог садашњи
- Глаголски прилог прошли
Глаголски облици се деле такође и на просте и сложене.
Прости глаголски облици се граде од презентске или инфинитивне основе и одређених наставака.
- Инфинитив
- Презент
- Аорист
- Имперфекат
- Императив
- Глаголски прилог садашњи
- Глаголски прилог прошли
- Глаголски придев трпни
- Глаголски придев радни
Сложени глаголски облици се граде од помоћних глагола и глаголских придева или инфинитива.
¹ Футур први може имати и прост и сложен облик (певаћу — ћу певати)
Глаголски род (Глаголи према предмету радње) [уреди]
Глаголи се према глаголском роду деле на:
- 1. Прелазне (транзитивне) — радња се врши на некоме или нечему и уз глагол стоји објекат (читати књигу, гледати телевизију)
- 2. Непрелазне (интранзитивне) — радња се не врши ни на коме и увек је без објекта (спавати, ићи)
- 3. Повратне (рефлексивне) — увек уз себе имају речцу се:
- Прави повратни — субјекат радњу врши на самом себи; уз глагол може стајати и се и себе (купати се — купати себе, умивати се — умивати себе).
- Неправи повратни — глаголи уз које може стајати само краћи облик се (веселити се, смрзнути се).
- Узајамно-повратни — више вршилаца врше исту радњу један на другом (руковати се, свађати се).
Глаголски вид (глаголи према трајању радње) [уреди]
Глаголи се разликују и према трајању радње. Неки могу трајати неограничено (писати, гледати), а некима је трајање ограничено (сести, прочитати).
Деле се на:
- 1. Несвршене (имперфективне) — трајање радње је неограничено:
- Трајни (дуративни) — радња траје неограничено (читати, писати)
- Учестали (итеративни) — радња се стално понавља (претрчавати, долазити)
- 2. Свршене (перфективне) — трајање радње је ограничено на један тренутак:
- Почетно-свршени — почетак неке радње (полетети, запливати)
- Завршно-свршени — завршетак радње (отпевати, одиграти, слетети, допливати,научити)
- Тренутно-свршени — цела радња се завршила за тренутак (сести, трепнути)
- 3. Двовидске — радња може бити и несвршена и свршена, односно вид глагола се показује само у реченичном контексту (чути, видети, телефонирати, ручати)
Литература [уреди]
- Граматика српскога језика, Живојин Станојчић — Љубомир Поповић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 97—116.
| Врсте речи |
| Именице | Заменице | Придеви | Бројеви | Глаголи | Прилози | Предлози | Везници | Речце | Узвици |