Глаголи

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. Чланак је означен овим шаблоном 00.00.0000. и налази се у категорији Књижевност. Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.

Глаголи су речи које означавају радњу (певати, цртати, писати), стање у коме се неко или нешто налази (спавати, сазрети) или збивање у природи (севати, грмети, наоблачити се). То су несамосталне речи. У реченици врше службу предиката, а глаголски прилози садашњи и прошли врше службу прилога за време. Промена глагола се назива спрезање или конјугација. У неким временима, као што је перфекат, могу се налазити заједно помоћни глаголи уз основне. Примери за глаголе су:

• Јована пева цео дан. („пева“ је презентски облик „певати“)
• Ђорђе је спавао до касно. („је“ и „спавао“ су посебни глаголи)
• Милица ће ићи у школу. („ће“ и „ићи“ су посебни глаголи)

Глаголи се мењају по следећим граматичким категоријама:

• Лице — зависно од тога да ли се радња, стање или збивање приписује говорном лицу, лицу са којим се говори или некоме (нечему) неприсутном: 1, 2. и 3. лице
• Број — једнина и множина
• Род — мушки, женски и средњи (родове имају само глаголски придеви)
• Време — зависно од времена којем се радња, стање или збивање приписују: седам глаголских времена (презент, перфекат, имперфекат, аорист, плусквамперфекат, футур, футур други)¹
• Начин — означава став говорника према још неоствареној радњи: два глаголска начина (императив и потенцијал)

---

¹ Према другим класификацијама (Ж. Станојчић, Љ. Поповић), футур други сматра се глаголским начином, а не глаголским временом.

Глаголски облици

Глаголски облици су облици у којима се глаголи остварују у реченици. Настају додавањем наставака за облике (за време, односно начин) и лица на инфинитивну (аористну) или презентску основу.

У српском језику постоји 14 глаголских облика и деле се на:

• Личне (9)
• Неличне (5)

---

Лични глаголски облици имају облике за сва три лица.

• Презент
• Аорист
• Имперфекат
• Перфекат
• Плусквамперфекат
• Футур први
• Футур други
• Потенцијал
• Императив

---

Нелични глаголски облици немају облике за лица.

• Инфинитив
• Глаголски придеви (описни глаголи):
• Трпни глаголски придев
• Радни глаголски придев
• Глаголски прилог садашњи
• Глаголски прилог прошли

---

Глаголски облици се деле такође и на просте и сложене.

Прости глаголски облици се граде од презентске или инфинитивне основе и одређених наставака.

• Инфинитив
• Презент
• Аорист
• Имперфекат
• Императив
• Глаголски прилог садашњи
• Глаголски прилог прошли
• Глаголски придев трпни
• Глаголски придев радни

Сложени глаголски облици се граде од помоћних глагола и глаголских придева или инфинитива.

• Перфекат
• Плусквамперфекат
• Футур први¹
• Футур други
• Потенцијал

---

¹ Футур први може имати и прост и сложен облик (певаћу — ћу певати)

Глаголски род (Глаголи према предмету радње)

Глаголи се према глаголском роду деле на:

• 1. Прелазне (транзитивне) — радња се врши на некоме или нечему и уз глагол стоји објекат (читати књигу, гледати телевизију)
• 2. Непрелазне (интранзитивне) — радња се не врши ни на коме и увек је без објекта (спавати, ићи)
• 3. Повратне (рефлексивне) — увек уз себе имају речцу се:
  • Прави повратни — субјекат радњу врши на самом себи; уз глагол може стајати и се и себе (купати се — купати себе, умивати се — умивати себе).
  • Неправи повратни — глаголи уз које може стајати само краћи облик се (веселити се, смрзнути се).
  • Узајамно-повратни — више вршилаца врше исту радњу један на другом (руковати се, свађати се).

Глаголски вид (глаголи према трајању радње)

Глаголи се разликују и према трајању радње. Неки могу трајати неограничено (писати, гледати), а некима је трајање ограничено (сести, прочитати).

Деле се на:

• 1. Несвршене (имперфективне) — трајање радње је неограничено:
  • Трајни (дуративни) — радња траје неограничено (читати, писати)
  • Учестали (итеративни) — радња се стално понавља (претрчавати, долазити)
• 2. Свршене (перфективне) — трајање радње је ограничено на један тренутак:
  • Почетно-свршени — почетак неке радње (полетети, запливати)
  • Завршно-свршени — завршетак радње (отпевати, одиграти, слетети, допливати,научити)
  • Тренутно-свршени — цела радња се завршила за тренутак (сести, трепнути)
• 3. Двовидске — радња може бити и несвршена и свршена, односно вид глагола се показује само у реченичном контексту (чути, видети, телефонирати, ручати)

Литература

• Граматика српскога језика, Живојин Станојчић — Љубомир Поповић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 97—116.

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Глаголи