Гламоч
-
- Друга значења су пописана у чланку Гламоч (вишезначна одредница).
| Гламоч |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација БиХ |
| Кантон | Кантон 10 |
| Општина | Општина Гламоч |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 4.256 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
 Гламоч
Гламоч на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански број | 80230 |
| Позивни број | 034 |
Координате: 44° 02′ 60" СГШ, 16° 51′ 00" ИГД
Гламоч је градско насеље и средиште истоимене општине у Федерацији Босне и Херцеговине, БиХ.
Садржај |
Порекло имена [уреди]
Постоји више теорија о настанку имена Гламоч. Базираћемо се на некима од њих, које се сматрају за најприхватљивије.
Према једној, град је добио име од ријечи думача (што значи увала), која је разним језичким трансформацијама због практичних разлога преиначена у Гламоч. Ту теорију тумачи и професор Дуле Никић, бивши кустос музеја Хасан Кикић у Ливну. По Никићу, на територију Гламоча доселило се словенско племе Гламочани које води поријекло из Дрездена у Њемачкој и по себи дало име новонасељеном крају крајем 6. или најкасније почетком 7. вијека. Ријеч думача Никић посматра као основу за постанак имена племена, с тим што је другачији изговор на племенском нарјечју и врло близак имену Гламоч које је настало том трансформацијом.
Ово подручје је од давнина било интересантно за многе цивилизације које су долазиле и пролазиле, свака остављајући нешто своје.
Према другој теорији, коју заступа и професор Милош Бојиновић, а према налазима њемачког лингвисте Јозефа Шица, ријеч гламоч настала је од ријечи глама, која означава каменито голо брдо, чуку... која се са једне стране полако и потпуно издиже, а са друге има стрми одсјек. У бугарском језику ријеч глама означава високу стијену, а изворни облик ријечи је голома, ријеч прасродна са летонском ријечи пагалмс.
Проф. Бојиновић даје предност илирском поријеклу ријечи, сматрајући да је лингвистички приступ најпоузданији у одређивању њеног поријекла.
Илирско племе Делмати насељавало је широки простор Балканског полуострва, а нарочито појас динарско-далматинске зоне. Ово племе је углавном зависило од оваца као покретне имовине, лако покретљиве у зависности од околности. Према именици делма (у значењу овца) племе је названо Делматима, а регија у којој су живјели - Делматиа, што одговара данашњем називу Далмација. И данас постоје материјални докази о животу Делмата у овим крајевима, а то су углавном насеобине на врховима брда, назване градине. Делмати су запосједали врхове брда ради прегледности терена, а до данас живи успомена како су Илири од Гламоча до Солина преносили вијести великим платненим површинама, обојеним нарочитим бојама са тачно одређеним значењем.
Дакле, по делми, насеобина је прво добила назив Делмоч, затим Дламоч, да би данас носила назив Гламоч. Према томе, ова ријеч означава крај пастира, овчара, односно мјесто погодно за узгајање оваца.
Саобраћај [уреди]
Осим путног саобраћаја у Гламочу је и Писта Сухопоље удаљена од центра општине 4 km. Конфигурација Гламочког поља је таква да авиони могу слетати на неколико места.
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Гламоч |
| Националност[1] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 3.266 | 2.686 | 1.701 | |
| Муслимани | 838 | 809 | 758 | |
| Југословени | 90 | 213 | 23 | |
| Хрвати | 43 | 52 | 85 | |
| Црногорци | 4 | 5 | ||
| Македонци | 1 | 1 | ||
| Мађари | 3 | |||
| Албанци | 3 | 9 | ||
| остали и непознато | 11 | 6 | 15 | |
| Укупно | 4.248 | 3.777 | 2.597 | 1.626 |
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| [1] | ||
| 1961. | 1.626 | |
| 1971. | 2.597 | |
| 1981. | 3.777 | |
| 1991. | 4.248 | |
Референце [уреди]
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Завичајно удружење Гламоч ((sr))
|
|||||
