Гларус
-
- За остале употребе, погледајте чланак Кантон Гларус.
| Гларус нем. Glarus |
|
|---|---|
|
|
|
 |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Швајцарска |
| Кантон | Гларус |
| Становништво | |
| Становништво | 5.892 (2008.) |
| Густина становништва | 85 ст./km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Надморска висина | 472 m |
| Површина | 69,23 km² |
 Гларус
Гларус на мапи Швајцарске
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански код | 8750 |
| Веб-страна | www.glarus.ch |
Координате: 47° 01′ 12" СГШ, 9° 02′ 24" ИГД
Гларус (нем. Glarus) је град у источној Швајцарској. Гларус је главни град истоименог кантона Гларус, као и његово највеће насеље.
Садржај |
[уреди] Природне одлике
Гларус се налази у источном делу Швајцарске. Од најближег већег града, Цириха град је удаљен 80 км југоисточно.
Рељеф: Гларус се налази у омањој долини реке Линт. Окружење града је изразито планинско - град окружују високи Гларуски Алпи.
Клима: Клима у Гларусу је умерено континентална.
Воде: Кроз западни обод Гларуса протиче река Линт, која дели град на већи, западни и мањи, источни део.
[уреди] Историја
Гларус се први пут помиње 1178. г. 1419. године насеље постало средиште долине Линт, која је данас окосница кантона.
У 18. и 19. веку долина је почела добијати индустријске погоне. Међутим, 1861. године већи део града је прогутао пожар, после чега је град обновљен у савременом духу, ортогоналне мреже правилних и широких улица.
У Гларусу је 1864. године доведено прво правило у Европи које каже да ниједан радник не сме да ради више од 12 сати на дан. Током 19. века Гларус се почиње брже развијати и јачати економски. Тада град добија одлике значајнијег насеља. Ово благостање се задржало до дан-данас.
[уреди] Становништво
2008. године Гларус је имао нешто мање од 6.000 становника. Од тога приближно 23,7% су страни држављани.
Језик: Швајцарски Немци чине традиционално становништво града и немачки језик је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Гларуса чују бројни други језици. Тако данас немачки говори 86,0% градског становништва, а прате га италијански (4,8%) и албански језик (2,6%).
Вероисповест: Месни Немци су од 16. века протестанти. Они су и данас претежно становништво - 45,4%, али се последњих деценија увећао удео римокатолика - 37,7%.
[уреди] Галерија слика
-
Градски трг
-
Градска црква у неороманици
-
Здање кантоналне управе
-
Железничка станица
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||||||||||||
