Гласовна транскрипција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сви гласови према МФА/ИПА графикону

Гласовна или фонетска транскрипција јесте прилагођено преношење гласова из једног језика у други, тј. прилагођено писање израза страних језику у који се транскрибује,[1][2] при чему се настоји записивање назива симболима циљног језика са најсличнијом гласовном вредношћу.[3]

У стандардне гласовне шеме спада Међународни фонетски алфабет (МФА, ИПА) и његов ASCII еквивалент Фонетски алфабет метода процене говора (САМПА).

Насупрот гласовне, постоји правописна или ортографска транскрипција. Правопис језика у који се транскрибује садржи тачно одређена правила, тј. упуства како транскрибовати одређене гласове. У већини случајева, правописна транскрипција, за разлику од фонетске, није у потпуности базирана на МФА запису, већ и на писму.[2] Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса.

Примери[уреди]

Једноставан пример за фонетски пренос јесте реч итал. pizza. Гласовни пренос се у потпуности ослања на изговор речи,[2] у овом случају /pitsa/. Сви гласови су присутни у српском језику, па је коначан запис пица — п /p/, и /i/, ц /ts/, а /a/. У случају да се у страној речи налазе гласови неприсутни у српском, узима се најближи еквивалент.[2]

Пример тога је фр. deja vu, гласовно /deʒa.vy/. У овом случају, јавља се затворен предњи лабијализован самогласник /y/. Како тај глас не постоји у српском језику, узима се њему најсличнији, у овом случају затворен предњи нелабијализован самогласник /i/. Остали гласови су сасвим идентични онима у српском језику, па је коначни пренос дежа ви — д /d/, е /e/, ж /ʒ/, а /a/, в /v/, и /i/.

Свакако, постоје изузеци, као што је традиционални пренос овог гласа као затворен задњи лабијализовани самогласник /u/ из турског језика. Тако је један од најпознатијих турских владара Сулејман, а не Силејман, како би било према турском изговору /sylejmɑn/.

МФА/ИПА[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Међународна фонетска абецеда

Међународна фонетска абецеда (енгл. International Phonetic Alphabet), скраћено МФА или ИПА, фонетски је систем записивања људског говора базиран на латиници. Осмислило га је Међународно фонетско друштво ради стандардизације записа говорног језика.[4] Како најшире примењиван систем гласовне транскрипције, користе је лексикографи, ученици и учитељи страних језика, лингвисти, логопеди, певачи, глумци, ствараоци осмишљених језика и преводиоци.[5][6]

Ова абецеда се записује помоћу посебних знакова, којих од најскорије измене из 2005.[7] има 163 — 107 слова (гласова има више, јер неки гласови су комбинација два слова), 52 дијакритика и четири ознаке за прозодије. Они чине МФА/ИПА графикон.[8]

Употреба[уреди]

Фонетски пренос страних појмова у српски језик користи се само појмове претходно непознате српском језику, и то из језика непокривених правилима правописног преноса. Према тачки 291. Правописа српскога језика издатог 2010. за језике који су остали необрађени главно је правило да се држи облика који су ушли у изражајни обичај. Никакву измену уобичајених облика, чак ни из језика са одређеним правилима транскрипције, не би требало уводити у јавне текстове док се не верификује сагласно са Одбором за стандардизацију српског језика.[9] Пример таквог некоришћења фонетске транскрипције јесте индијска тенисерка Сања Мирза. Иако је она изворно Санија са изговором /saːnɪjaː/, у српском језику је заступљен искључиво облик Сања /saɲa/.[10][11][12][13]

Фонологија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Српско-хрватска фонологија

Фонологија српско-хрватске језичке норме, чијег спектра је део српски језик, представљена је помоћу два писма, ћирилице и латинице, од којих оба имају по тридесет слова, подељених на пет самогласника и двадесет пет сугласника.[14] Свако од слова представља тачно један глас, али пет слова је двојно. Услед своје стапајуће природе, то су меки африкати ђ /dʑ/ и ћ /tɕ/, зубни африкат ц /ts/ и тврди африкати ч /tʃ/ и џ /dʒ/. Сумирано, српски језик остварује тридесетак гласова, представљених четвртином слова из МФА.[15]

Самогласници[уреди]

Шема самогласника присутних у српско-хрватској језичкој форми, укључујући алофоне /ə/ и /ie/

Српски језик има пет самогласника — отворен самогласник средњег реда /ä/, средњи готово предњи нелабијализован самогласник /e̞/, затворен предњи нелабијализован самогласник /i/, средњи задњи лабијализован самогласник /o̞/ и затворен задњи лабијализован самогласник /u/.[15] У алофоним случајевима, може се уочити и средњи самогласник средњег реда, познат и као шва /ə/, док су хрватски лингвисти у Хрватској граматици, коју је издала Школска књига уз подршку Института за хрватски језик и језикословље, дискутовали чак и постојање двогласа /ie/,[16] што су остали фонолози критиковали као основано на претпоставци, а не говорном језику.[17]

Од тридесетак самогласника, у српском језику постоји већ поменутих пет. Ти вокали у транскрипцији замењују оне не присутне у српском, са изузетком средњег самогласника средњег реда Mid-central vowel.ogg /ə/ , који се као неутралан глас неблизак ниједном другом не преноси или преноси правописно према писму.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
Open front unrounded vowel.ogg [ a] отворен предњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) нем. schwach [ˈʃvax] → швах
Open central unrounded vowel.ogg [ ä] отворен средњег реда отворен средњег реда (Аа/Aa) хол. zaal [zäːɫ] → зал
Near-open central vowel.ogg [ ɐ] готово отворен средњег реда отворен средњег реда (Аа/Aa) кор. [pɐl] → пал
Open back unrounded vowel.ogg [ ɑ] отворен задњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) фин. kana [ˈkɑnɑ] → кана
Open back rounded vowel.ogg [ ɒ] отворен задњи лабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) вијет. [kɒ] → ка
Open-mid back unrounded vowel.ogg [ ʌ] полуотворен задњи нелабијализован отворен средњег реда (Аа/Aa) енгл. plus [plʌs] → плас
Near-open front unrounded vowel.ogg [ æ] готово отворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) свк. deväť [ˈɟevæc] → ђевећ
Close-mid front unrounded vowel.ogg [ e] полузатворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) итал. stella [ˈstelːa] → стела
Mid front unrounded vowel.ogg [ e̞] средњи готово предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) јап. 笑み [e̞mʲi] → еми
Close-mid central unrounded vowel.ogg [ ɘ] полузатворен нелабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) мон. үсрэ [usɘɾɘ̆] → усере
Open-mid central unrounded vowel.ogg [ ɜ] полуотворен нелабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фриз. pöt [pɜt] → пет
Open-mid front unrounded vowel.ogg [ ɛ] полуотворен предњи нелабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фр. bête [bɛt] → бет
Open front rounded vowel.ogg [ ɶ] отворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) дан. børn [bɶ̝ɐ̯n] → беан
Open-mid front rounded vowel.ogg [ œ] полуотворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) исл. þögn [θœkn] → текн
Close-mid front rounded vowel.ogg [ ø] полузатворен предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) ест. köök [køːk] → кек
Close-mid front rounded vowel.ogg [ ø̞] средњи готово предњи лабијализован средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) катал. fulles [ˈfø̞jəs] → фејс
Close-mid back rounded vowel.ogg [ o] полузатворен задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) кор. 보수 [ˈpoːsu] → посу
Mid back rounded vowel.ogg [ o̞] средњи задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) рус. сухой [sʊˈxo̞j] → сухој
Open-mid back rounded vowel.ogg [ ɔ] полуотворен задњи лабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) вијет. to [tɔ] → то
Close-mid central rounded vowel.ogg [ ɵ] полузатворен лабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Оо/Oo) мон. өгөх [ɵɡɵx] → огох
Open-mid central rounded vowel.ogg [ ɞ] полуотворен лабијализован средњег реда средњи готово предњи нелабијализован (Оо/Oo) каш. ptôch [ptɞx] → птох
Close-mid back unrounded vowel.ogg [ ɤ] полузатворен задњи нелабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) тај. เธอ [tʰɤː] → то
Close-mid back unrounded vowel.ogg [ ɤ̞] средњи задњи нелабијализован средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) буг. път [pɤ̞t] → пот
Close front rounded vowel.ogg [ y] затворен предњи лабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) кин. 绿 [ly˥˩] → ли
Near-close near-front rounded vowel.ogg [ ʏ] готово затворен готово предњи лабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) јер. գիւղ [kʰʏʁ] → кир
Near-close near-front unrounded vowel.ogg [ ɪ] готово затворен готово предњи нелабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) нор. litt [lɪt] → лит[a]
Near-close central unrounded vowel.ogg [ ɪ̈] готово затворен нелабијализован средњег реда затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) рус. жена [ʐɪ̈ˈna] → жина
Close front unrounded vowel.ogg [ i] затворен предњи нелабијализован затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) таџ. бинӣ [biˈniː] → бини
Close central unrounded vowel.ogg [ ɨ] затворен нелабијализован средњег реда затворен предњи нелабијализован (Ии/Ii) рус. ты [tɨ] → ти
Close central rounded vowel.ogg [ ʉ] затворен лабијализован средњег реда затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) енгл. rude [ɹʉːd] → руд
Close back rounded vowel.ogg [ u] затворен задњи лабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) тур. uçak [ut͡ʃak] → учак
Close back unrounded vowel.ogg [ ɯ] затворен задњи нелабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) кир. кыз [qɯz] → куз
Near-close near-back rounded vowel.ogg [ ʊ] готово затворен готово задњи лабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) мон. ус [ʊs] → ус
Near-close near-back rounded vowel.ogg [ ʊ̜] готово затворен готово задњи нелабијализован затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) кин. [xʊ̜ŋ˧˥] → хун
Near-close near-back rounded vowel.ogg [ ʊ̈] готово затворен лабијализован средњег реда затворен задњи лабијализован (Уу/Uu) енгл. you [jʊ̈ː] → ју

Назални самогласник је онај кога карактерише артикулација кроз нос. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни назал /n/.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
Open back unrounded vowel.ogg [ ɑ̃] назални отворен самогласник отворен средњег реда (Аа/Aa) фр. Caen ​[kɑ̃] → Кан
Open-mid front unrounded vowel.ogg [ ɛ̃] назални полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фр. Ben [bɛ̃n] → Бен
Open-mid front rounded vowel.ogg [ œ̃] назални полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) фр. Brun [bʁœ̃] → Брен
Open-mid back rounded vowel.ogg [ ɔ̃] назални полуотворен самогласник средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) фр. Lyon [ljɔ̃] → Лјон

Ротички самогласник је онај кога карактерише завршетак артикулације једноударним сугласником. Они се фонетски транскрибују као одговарајући рагуларан облик самогласника након кога иде надзубни вибрант /r/.

МФА симбол Назив вокала Српски еквивалент Запис Пример
Open back unrounded vowel.ogg [ ɑ˞] ротички отворен самогласник отворен средњег реда (Аа/Aa) енгл. car [kɑ˞] → кар
Open back unrounded vowel.ogg [ ɜ˞] ротички полуотворен самогласник средњи готово предњи нелабијализован (Ее/Ee) енгл. work [wɜ˞k] → верк
Open-mid back rounded vowel.ogg [ ɔ˞] ротички полуотворен самогласник средњи задњи лабијализован (Оо/Oo) енгл. war [wɔ˞] → вор

Приближни[уреди]

Апроксиманти су сугласници у некој мери слични самогласницима. Најсличнији јесу полусамогласници и њих има осам. Остатак чине централи и бочни, али и неколицина ретких безвучних апроксиманата. Од свих двадесетак апроксиманта, у српском језику присутно их је пет — предњонепчани /j/, бочни надзубни /l/, бочни меки /ʎ̟/, веларизован бочни надзубни /ɫ/ и уснено-зубни апроксимант /ʋ/, који нема све одлике апроксиманта, али се услед негубљења звучности [v][f] сматра полувокалом.[15]

МФА симбол Полусамогласник Сугласнички еквивалент Самогласнички еквивалент
Retroflex approximant.ogg [ ɻ] савијени апроксимант надзубни вибрант [ r] не налази се на месту самогласника
Palatal approximant.ogg [ j̊] безвучни предњонепчани предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
Palatal approximant.ogg [ j] предњонепчани апроксимант предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
Labial-palatal approximant.ogg [ ɥ] усненопредњонепчани апроксимант предњонепчани апроксимант [ j] затворен предњи нелабијализован [ i]
Voiced velar approximant.ogg [ ɰ] задњонепчани апроксимант надзубни вибрант [ r] не налази се на месту самогласника
Voiceless labio-velar fricative.ogg [ ʍ] безвучни усненозадњонепчани уснено-зубни апроксимант [ ʋ] затворен задњи лабијализован [ u]
Voiced labio-velar approximant.ogg [ w] усненозадњонепчани апроксимант уснено-зубни апроксимант [ ʋ] затворен задњи лабијализован [ u]
Voiced pharyngeal fricative.ogg [ ʕ̞] грлени апроксимант надзубни вибрант [ r] отворен средњег реда [ ä]

Централни апроксиманти се изговарају тако што се додирују средишта артикулатора.

МФА симбол Централни апроксимант Српски еквивалент Запис Пример
Bilabial approximant.ogg [ β̞] двоуснени апроксимант уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) шп. lava [ˈläβ̞ä] → лава
Labiodental approximant.ogg [ ʋ] уснено-зубни апроксимант уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) хол. wang [ʋɑŋ] → ван
Voiced dental fricative.ogg [ ð̞] зубни апроксимант звучни надзубни плозив (Дд/Dd) дан. hvid [ˈʋið̞ˀ] → вид
Alveolar approximant.ogg [ ɹ] надзубни апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) јер. սուրճ [suɹtʃ] → сурч
Voiced uvular fricative.ogg [ ʁ̞] ресични апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) дан. rød [ʁ̞ɶð̞] → ред
Voiced epiglottal fricative.ogg [ ʢ̞] епиглотални апроксимант надзубни вибрант (Рр/Rr) арап. تَعَشَّى [tɑʢ̞ɑʃʃæ] → тараше
Voiceless glottal fricative.ogg [ h̞] безвучни глотални апроксимант безвучни задњонепчани (Хх/Hh) ретки алофони примери
Voiced glottal fricative.ogg [ ɦ̞] звучни глотални апроксимант безвучни задњонепчани (Хх/Hh) ретки алофони примери

Бочни апроксиманти се изговарају тако што језик обавезно додирује непца.

МФА симбол Бочни апроксимант Српски еквивалент Запис Пример
Alveolar lateral approximant.ogg [ l̪] бочни зубни бочни надзубни (Лл/Ll) вијет. lửa [lɨə˧˩˧] → лија
Alveolar lateral approximant.ogg [ l] бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) абх. мгьал [mɡʲal] → мгал
Alveolar lateral approximant.ogg [ l̥] безвучни бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) кин. 拉薩 [l̥ásə] → ласа
Velarized alveolar lateral approximant.ogg [ ɫ] веларизован бочни надзубни бочни надзубни (Лл/Ll) тур. kızıl [kɯzɯɫ] → кузул
Retroflex lateral approximant.ogg [ ɭ] бочни савијени бочни надзубни (Лл/Ll) там. புளி [puɭi] → пули
Palatal lateral approximant.ogg [ ʎ̟] бочни меки бочни меки (Љљ/Lj) буг. любов [ʎ̟ubov] → љубов
Palatal lateral approximant.ogg [ ʎ] бочни предњонепчани бочни меки (Љљ/Lj) грч. λιακάδα [ʎaˈkaða] → љакада
Velar lateral approximant.ogg [ ʟ] бочни задњонешчани бочни надзубни (Лл/Ll) енгл. milk [mɪʟk] → милк

Једноударни[уреди]

Једноударник је сваки сугласник који се изговара једном контракцијом мишићем услед које један говорни орган удара о други (нпр. језик о предње непце). Ниједан словенски језик нема ниједан од десет једноударних сугласника. То је делимично зато што они нису прошли кроз процес зван ротацизам, који се одвија по шеми /l//ɾ/, /ɺ/ итд, а кроз који је у потпуности прошао јапански језик. Уместо тога, они су прошли кроз процес веларизације /l//ɫ/.[15] Сви једноударници се преносе као надзубни вибрант /r/.

МФА симбол Назив једноударног Српски еквивалент Запис Пример
Labiodental flap.ogg [ ⱱ̟] двоуснени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
Labiodental flap.ogg [ ⱱ] уснено-зубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) мон. vwa [ⱱa] → ра
Alveolar flap.ogg [ ɾ] надзубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) порт. prato [ˈpɾatu] → прату
Alveolar lateral flap.ogg [ ɺ] бочни надзубни једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) јап. ラーメン [ɺ̠aːmeɴ] → рамен
Retroflex flap.ogg [ ɽ] савијени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) нор. blad [bɽɑː] → бра
Retroflex flap.ogg [ ɭ̆] бочни савијени једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) пашт. ړوند [ɭ̆und] → рунд
Retroflex flap.ogg [ ʎ̯] бочни предњонепчани једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
Retroflex flap.ogg [ ʟ̆] задњонепчани једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
Retroflex flap.ogg [ ɢ̆] ресични једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
Retroflex flap.ogg [ ʡ̯] епиглотални једноударник надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери

Носни[уреди]

Назали су сугласници током чијег изговора ваздух делимично излази и кроз нос. Од деветнаест назала, српски језик их има три, сва три звучна — надзубни назал /n/, двоуснени назал /m/ и меки назал /ɲ̟/.[15] У алофоним случајевима, посебно код говорника пореклом са југа Србије и Македоније, јавља се и уснено-зубни назал /ɱ/ испред /ʋ/ и /f/ (пример /ˈträɱʋäj/). Још чешће и ван тог подручја, испред /k/ и /ɡ/ се јавља задњонепчани назал /ŋ/ (пример /ˈe̞ŋɡle̞ski/).[18] Сваком звучном назалу одговара по безвучни. Они су издвојени кружићем изнад или цртицом испод симбола, а преносе се као звучни им парњаци.

МФА симбол Назив једноударног Српски еквивалент Запис Пример
Bilabial nasal.ogg [ m] двоуснени назал двоуснени назал (Мм/Mm) пољ. masa [ˈmäsä] → маса
Bilabial nasal.ogg [ m̥] безвучни двоуснени двоуснени назал (Мм/Mm) исл. hampur [ˈham̥pʏr] → хампир
Labiodental nasal.ogg [ ɱ] уснено-зубни назал двоуснени назал (Мм/Mm) грч. έμβρυο [ˈe̞ɱvrio̞] → емврио
Labiodental nasal.ogg [ ɱ̊] безвучни уснено-зубни двоуснени назал (Мм/Mm) ретки алофони примери
Alveolar nasal.ogg [ n̪] зубни назал надзубни назал (Нн/Nn) енгл. month [mʌn̪θ] → мант
Alveolar nasal.ogg [ n̪̊] безвучни зубни надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери
Alveolar nasal.ogg [ n] надзубни назал надзубни назал (Нн/Nn) хеб. נבון [navon] → навон
Alveolar nasal.ogg [ n̪̊] безвучни надзубни надзубни назал (Нн/Nn) ест. lasn [ˈlɑsn̥] → ласн
Alveolar nasal.ogg [ n̠] тврди назал надзубни назал (Нн/Nn) чеш. manž [ˈman̠ʒ] → манж
Retroflex nasal.ogg [ ɳ] савијени назал надзубни назал (Нн/Nn) нор. garn [ɡɑːɳ ] → ган
Retroflex nasal.ogg [ ɳ̊] безвучни савијени надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери
Palatal nasal.ogg [ ɲ̟] меки назал меки назал (Њњ/Nj) пољ. koń [kɔɲ̟] → коњ
Palatal nasal.ogg [ ɲ] предњонепчани назал меки назал (Њњ/Nj) шп. enseñar [ẽ̞nse̞ˈɲär] → енсењар
Palatal nasal.ogg [ ɲ̊] безвучни предњонепчани меки назал (Њњ/Nj) бурм. ညှာ [ ɲ̊à] → ња
Velar nasal.ogg [ ŋ] задњонепчани назал надзубни назал (Нн/Nn) свк. tank [taŋk] → танк
Velar nasal.ogg [ ŋ̊] безвучни задњонепчани надзубни назал (Нн/Nn) бурм. ငှါး [ŋ̊á] → на
Labial-velar nasal stop.ogg [ ŋm] усненозадњонепчани назал спој /n/ и /m/ (Нм/Nm) вијет. đúng [ɗuŋm] → дунм
Uvular nasal.ogg [ ɴ] ресични назал надзубни назал (Нн/Nn) јап. 日本 [n̠ʲihoɴ] → нихон
Uvular nasal.ogg [ ɴ̥] безвучни ресични надзубни назал (Нн/Nn) ретки алофони примери

Струјни[уреди]

Фрикативи настају проласком ваздуха кроз уски пролаз који чине два артикулатора један близу другог (доња усна и горњи секутићи, на пример). Српски језик их од четрдесетак има шест — безвучни зубни сибилант /s̪/, звучни зубни сибилант /z̪/, безвучни тврди сибилант /ʃ/, звучни тврди сибилант /ʒ/, безвучни уснено-зубни фрикатив /f/ и безвучни задњонепчани фрикатив /x/.[15]

Код неких говорника, посебно оних пореклом из Црне Горе, палатализацијом тврдих фрикатива настају безвучни меки сибилант /ɕ/ и звучни меки сибилант /ʑ/. У црногорској абецеди, ова два гласа прихваћена су као део књижевног језика. У њему, иако је дозвољено записивати их као шј и жј, преферира се потпун фонетски запис коришћењем слова преузетих из пољског језика — ћирилички С́с́ и З́з́ и латинички Śś и Źź.[19][20][21]

Струјни сугласници могу бити шушкави (сибиланти):

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
Voiceless alveolar sibilant.ogg [ s] безвучни надзубни безвучни зубни (Сс/Ss) фин. sinä [ˈsinæ] → сине
Voiced alveolar fricative.ogg [ z] звучни надзубни звучни зубни (Зз/Zz) алб. zjarr [zjar] → зјар
Voiceless alveolar sibilant.ogg [ s̪] безвучни зубни безвучни зубни (Сс/Ss) грч. σαν [s̻an] → сан
Voiced alveolar fricative.ogg [ z̪] звучни зубни звучни зубни (Зз/Zz) рум. zar [z̪ar] → зар
Voiceless alveolar sibilant.ogg [ s̺] безвучни вршни безвучни зубни (Сс/Ss) баск. su [s̺u] → су
Voiced alveolar fricative.ogg [ z̺] звучни вршни звучни зубни (Зз/Zz) шп. mismo [ˈmiz̺mo̞] → мизмо
Voiceless palato-alveolar sibilant.ogg [ ʃ] безвучни тврди безвучни тврди (Шш/Šš) малт. x'ismek [ˈʃismek] → шисмек
Voiced palato-alveolar sibilant.ogg [ ʒ] звучни тврди звучни тврди (Жж/Žž) хеб. אָראַנזש [aˈʀanʒ] → аранж
Voiceless alveolo-palatal sibilant.ogg [ ɕ] безвучни меки безвучни тврди (Шш/Šš) јап. [ˈɕio] → шио
Voiced alveolo-palatal sibilant.ogg [ ʑ] звучни меки звучни тврди (Жж/Žž) јап. 火事 [ˈkaʑi] → кажи
Voiceless retroflex sibilant.ogg [ ʂ] безвучни савијени безвучни тврди (Шш/Šš) абх. амш [amʂ] → амш
Voiced retroflex sibilant.ogg [ ʐ] звучни савијени звучни тврди (Жж/Žž) абх. абжа [ˈabʐa] → абжа

Централни фрикативи су нешушкави са изговором средином артикулатора:

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
Voiceless bilabial fricative.ogg [ ɸ] безвучни двоуснени звучни двоуснени (Фф/Ff) јап. 腐敗 [ɸɯhai] → фухаи
Voiced bilabial fricative.ogg [ β] звучни двоуснени уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) порт. abra [ˈaβɾɐ] → авра
Voiceless labiodental fricative.ogg [ f] безвучни уснено-зубни безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) алб. faqe [facɛ] → фаће
Voiced labiodental fricative.ogg [ v] звучни уснено-зубни уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) тур. cetvel [dʒetvæl] → џетвел
Voiceless dental fricative.ogg [ θ] безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) грч. θάλασσα [ˈθalasa] → таласа
Voiced dental fricative.ogg [ ð] звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) грч. δάφνη [ˈðafni] → дафни
Voiceless palatal fricative.ogg [ ç] безвучни предњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) хол. acht [ˈɑçt] → ахт
Voiced palatal fricative.ogg [ ʝ] звучни предњонепчани предњонепчани апроксимант (Јј/Jj) шп. sayo [ˈsaʝo̞] → сајо
Voiceless velar fricative.ogg [ x] безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) буг. тихо [ˈtixo] → тихо
Voiced velar fricative.ogg [ ɣ] звучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Хх/Hh) таџ. ғафс [ɣafs] → хафс
Voiceless dorso-palatal velar fricative.ogg [ ɧ] безвучни сливени безвучни тврди (Шш/Šš) шве. Växjö [ˈvɛkɧøː]Векше[22]
Voiceless uvular fricative.ogg [ χ] безвучни ресични безвучни задњонепчани (Хх/Hh) хеб. אוכל [oχel] → охел
Voiceless pharyngeal fricative.ogg [ ħ] безвучни грлени безвучни задњонепчани (Хх/Hh) арч. хIал [ħaːl] → хал
Voiceless epiglottal fricative.ogg [ ʜ] безвучни епиглотални безвучни задњонепчани (Хх/Hh) свах. x̱adho [ʜaːɗo] → хадо

Остали могу бити бочни, истоветни са апроксимантима или псеудофрикативи:

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
Voiceless alveolar lateral fricative.ogg [ ɬ] бочни безвучни надзубни бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) исл. siglt [sɪɬt] → силт
Voiced alveolar lateral fricative.ogg [ ɮ] бочни звучни надзубни бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) мон. долоо [tɔɮɔː] → толо
Voiceless retroflex lateral fricative.ogg [ ɬ̥˔] бочни безвучни савијени бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
Voiceless palatal lateral fricative.ogg [ ʎ̥˔] бочни безвучни предњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
Voiceless velar lateral fricative.ogg [ ʟ̝̊] бочни безвучни задњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
Voiced velar lateral fricative.ogg [ ʟ̝] бочни звучни задњонепчани бочни надзубни апроксимант (Лл/Ll) ретки алофони примери
Voiced uvular fricative.ogg [ ʁ] звучни ресични надзубни вибрант (Рр/Rr) узб. ёмғир [jɒmˈʁɨr] → јамрир
Voiced pharyngeal fricative.ogg [ ʕ] звучни грлени надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
Voiced epiglottal fricative.ogg [ ʢ] звучни епиглотални надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
Voiceless glottal fricative.ogg [ h] безвучни глотални безвучни заднонепчани (Хх/Hh) кор. 호랑이 [ho̞ɾɐŋi] → хорани
Voiced glottal fricative.ogg [ ɦ] звучни глотални безвучни заднонепчани (Хх/Hh) чеш. hora [ˈɦora] → хора

Сливени[уреди]

Африкати су сугласници чија артикулација започиње плозивом, а завршава се фрикативом. Они су дословно сливени, јер два, ретко три одвојена гласа чине један нови. Према подели завршног струјног гласа, они могу бити шушкави или не. Нешушкави се преносе одабиром оног гласа који се јаче артикулише. Примери таквог преноса су [pf][f] и [kx][k]. У случајевима у којима изговарање једног гласа одмах након другог не изискује напор, преносе се сви гласови. Примери су [ndr][ndr] и [ɢʁ][ɡr].

МФА симбол Назив африката Српски еквивалент Запис Пример
Voiceless labiodental fricative.ogg [ pɸ] безвучни двоуснени безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) ретки алофони примери
Voiceless labiodental fricative.ogg [ p̪f] безвучни уснено-зубни безвучни уснено-зубни (Фф/Ff) нем. Pfeffer [ˈpfɛfər] → фефр
Voiced labiodental fricative.ogg [ b̪v] звучни уснено-зубни уснено-зубни апроксимант (Вв/Vv) цон. xilebvu [ˈʃilebvu] → шилеву
Voiceless alveolar plosive.ogg [ t̪θ] безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) ретки алофони примери
Voiced alveolar plosive.ogg [ d̪ð] звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
Voiceless alveolar lateral affricate.ogg [ tɬ] бочни безвучни надзубни спој /t̪/ и /l/ или /ɫ/ (Тл/Tl) шп. Xóchitl [ˈso̞tʃitɬ] → сочитл
Voiced alveolar lateral affricate.ogg [ dɮ] бочни звучни надзубни спој /d̪/ и /l/ или /ɫ/ (Дл/Dl) шп. Brandl [ˈbrandɮ] → брандл
Voiceless palatal plosive.ogg [ cç] безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) мађ. tyúk [cçuːk] → ћук
Voiced palatal plosive.ogg [ ɟʝ] звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) мађ. gyár [ɟʝaːr] → ђар
Voiceless palatal plosive.ogg [ cʎ̥˔] бочни безвучни предњонепчани спој /tɕ/ и /l/ или /ɫ/ (Ћл/Ćl) хадз. tlakate [cʎ̥˔akate] → ћлакате
Voiceless velar affricate.ogg [ kx] безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери
Voiced velar affricate.ogg [ ɡɣ] звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери
Voiceless velar lateral affricate.ogg [ kʟ] бочни безвучни задњонепчани спој /k/ и /l/ или /ɫ/ (Кл/Kl) арч. лӀон [kʟol] → клол
Voiced velar lateral affricate.ogg [ ɡʟ] бочни звучни задњонепчани спој /g/ и /l/ или /ɫ/ (Гл/Gl) ретки алофони примери
Voiceless uvular affricate.ogg [ qχ] безвучни ресични спој /k/ и /r/ (Кр/Kr) арч. кхъэ [qχa] → кра
Voiced uvular affricate.ogg [ ɢʁ] звучни ресични спој /ɡ/ и /r/ (Гр/Gr) ретки алофони примери
Epiglottal stop.ogg [ ʡʜ] безвучни епиглотални безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери

Шушкави африкати много су чешћи, а од њих десет у српском их има пет. То су звучни меки африкат /dʑ/, безвучни меки африкат /tɕ/, безвучни зубни африкат /t̪s̪/, безвучни тврди африкат /tʃ/ и звучни тврди африкат /dʒ/.[15] Незванично и најчешће у страним речима, постоји и звучни зубни африкат /d̪z̪/. Правопис српскога језика издат 2010, приликом описа транскрипције овог гласа (напомена при тачки 196), каже да се он записује као дз. Ипак није никаква грешка ако се глас изговара сливено, као један, познат и из наших [српских] дијалеката.[23]

МФА симбол Назив африката Српски еквивалент Запис Пример
Voiceless_alveolar_sibilant_affricate.oga [ t̪s̪] безвучни зубни безвучни зубни (Цц/Cc) мађ. cica [ˈt̪s̪it̪s̪ɒ] → цица
Voiced alveolar affricate.ogg [ d̪z̪] звучни зубни звучни зубни (Дз/Dz) грч. τζάμι [ˈd̪z̪ami] → дзами
Voiceless_alveolar_sibilant_affricate.oga [ ts] безвучни надзубни безвучни зубни (Цц/Cc) рум. preţ [prets] → прец
Voiced alveolar affricate.ogg [ dz] звучни надзубни звучни зубни (Дз/Dz) јап. [mʲiˈdzu͍] → мидзу
Voiceless retroflex affricate.ogg [ ʈʂ] безвучни савијени безвучни тврди (Чч/Čč) сл. čakať [ˈʈ͡ʂakac] → чакаћ
Voiced retroflex affricate.ogg [ ɖʐ] звучни савијени звучни тврди (Џџ/) сл. džús [d͡ʐuːs] → џус
Voiceless palato-alveolar affricate.ogg [ tʃ] безвучни тврди безвучни тврди (Чч/Čč) итал. ciao [ˈtʃaːo] → чао
Voiced palato-alveolar affricate.ogg [ dʒ] звучни тврди звучни тврди (Џџ/) тур. acı [äˈdʒɯ] → аџу
Voiceless alveolo-palatal affricate.ogg [ tɕ] безвучни меки безвучни меки (Ћћ/Ćć) рус. чуть [tɕʉtʲ] → ћут
Voiced alveolo-palatal affricate.ogg [ dʑ] звучни меки звучни меки (Ђђ/Đđ) кор. 감자 [kɐmdʑɐ] → камђа

Праскави[уреди]

Плозиве карактерише изговор пред који је излаз ваздуха спречен. Од петнаестак, српски их има шест — по три звучна парњака. Врхом језика спречени су безвучни /t̪/ и звучни зубни плозив /d̪/, телом језика безвучни /k/ и звучни задњонепчани плозив /ɡ/, а уснама безвучни /p/ и звучни двоуснени плозив /b/.[15] Предњонепчани плозиви /c/ и /ɟ/ присутни су у македонском и чакавском наречју. Без потребе за преносом је глотални плозив Glottal stop.ogg /ʔ/ , који заправо представља наглашено одвајање слогова.

МФА симбол Назив плозива Српски еквивалент Запис Пример
Voiceless bilabial stop.ogg [ p] безвучни двоуснени безвучни двоуснени (Пп/Pp) порт. pai [paj] → пај
Voiced bilabial stop.ogg [ b] звучни двоуснени звучни двоуснени (Бб/Bb) мк. убав [ˈubav] → убав
Voiceless bilabial stop.ogg [ p̪] безвучни уснено-зубни безвучни двоуснени (Пп/Pp) грч. σάπφει [ˈsap̪fi] → сапфи
Voiced bilabial stop.ogg [ b̪] звучни уснено-зубни звучни двоуснени (Бб/Bb) грч. μπβανα [ˈb̪vana] → бвана
Voiceless alveolar stop.ogg [ t̪] безвучни зубни безвучни зубни (Тт/Tt) укр. брат [brɑt̪] → брат
Voiced alveolar stop.ogg [ d̪] звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) пашт. ﺪﻮﻩ [ˈd̪wɑ] → два
Voiceless alveolar stop.ogg [ t] безвучни надзубни безвучни зубни (Тт/Tt) грч. τρία [ˈtria] → трија
Voiced alveolar stop.ogg [ d] звучни надзубни звучни зубни (Дд/Dd) мађ. adó [ˈɒdoː] → адо
Voiceless alveolar stop.ogg [ ʈ] безвучни савијени безвучни зубни (Тт/Tt) хин. टालना [ʈaːl.naː] → тална
Voiced alveolar stop.ogg [ ɖ] звучни савијени звучни зубни (Дд/Dd) тел. అఢరు [ʌɖʌru] → адару
Voiceless palatal plosive.ogg [ c] безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) рум. chin [cin] → ћин
Voiced palatal plosive.ogg [ ɟ] звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) мађ. gyám [ ɟaːm] → ђам
Voiceless velar plosive.ogg [ k] безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) груз. ქვა [kʰva] → ква
Voiced velar stop.ogg [ ɡ] звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) кор. 메기 [meɡi] → меги
Voiceless labial-velar plosive.ogg [ kp] безвучни усненозадњонепчани спој /k/ и /p/ (Кп/Kp) мон. kpa [k͡pa] → кпа
Voiced labial-velar plosive.ogg [ ɡb] звучни усненозадњонепчани спој /ɡ/ и /b/ (Гб/Gb) мон. gba [ɡ͡ba] → гба
Voiceless uvular plosive.ogg [ q] безвучни ресични безвучни задњонепчани (Кк/Kk) каз. ҡош [qụʂ] → куш
Voiced uvular stop.oga [ ɢ] звучни ресични звучни задњонепчани (Гг/Gg) перс. غذا [ɢæˈzɒ] → геза
Epiglottal stop.ogg [ ʡ] епиглотални плозив безвучни задњонепчани (Кк/Kk) арч. гӀарз [ʡarz] → карз

Треперни[уреди]

Вибрант је сугласник приликом чијег изговора артикулатори трепере. Од седам вибранта укупно, српски језик има само један — надзубни вибрант /r/.[15] Међутим, остали вибранти су му веома слични ако се звучање узима у обзир.

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
Bilabial trill.ogg [ ʙ] двоуснени вибрант звучни двоуснени (Бб/Bb) абх. путу [puʙu] → пубу
Alveolar trill.ogg [ r̪] зубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) мађ. [r̪oː] → ро
Alveolar trill.ogg [ r] надзубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) алб. rrush [ruʃ] → руш
Alveolar trill.ogg [ r̥] безвучни надзубни вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) исл. hrafn [ˈr̥apn̥] → рапн
Alveolar trill.ogg [ ɽr] савијени вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери
Uvular trill.ogg [ ʀ] ресични вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) хеб. ירוק [jaˈʀok] → јарок
Uvular trill.ogg [ ᴙ] епиглотални вибрант надзубни вибрант (Рр/Rr) ретки алофони примери

Убачајници[уреди]

Имплозиви су сугласници, плозиви или африкати, код којих је присутан и гркљански начин артикулације (уз плућни). Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их је дванаест, а чешћи су звучни од безвучних.

МФА симбол Назив вибранта Српски еквивалент Запис Пример
Voiceless bilabial plosive.ogg [ ƥ]/[ ɓ̥] безвучни двоуснени безвучни двоуснени (Пп/Pp) ретки алофони примери
Voiced bilabial implosive.ogg [ ɓ] звучни двоуснени звучни двоуснени (Бб/Bb) мон. ‘balœ [ɓálə́] → бала
Voiced alveolar implosive.ogg [ ɗ̪ ] звучни зубни звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
Voiceless alveolar plosive.ogg [ ƭ]/[ ɗ̥ ] безвучни надзубни безвучни зубни (Тт/Tt) ретки алофони примери
Voiced alveolar implosive.ogg [ ɗ] звучни надзубни звучни зубни (Дд/Dd) вијет. đuôi [ɗuəj] → дуој
Voiced alveolar implosive.ogg [ ᶑ] звучни савијени звучни зубни (Дд/Dd) ретки алофони примери
Voiceless palatal plosive.ogg [ ƈ]/[  ʄ̥ ] безвучни предњонепчани безвучни меки (Ћћ/Ćć) ретки алофони примери
Voiced palatal implosive.ogg [ ʄ] звучни предњонепчани звучни меки (Ђђ/Đđ) свах. jana [ ʄana] → ђана
Voiceless velar plosive.ogg [ ƙ]/[ ɠ̊ ] безвучни задњонепчани безвучни задњонепчани (Кк/Kk) свах. ukuza [uˈƙuːza] → укуза
Voiced velar implosive.ogg [ ɠ] звучни задњонепчани звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери
Voiceless uvular plosive.ogg [ ʠ]/[ ʛ̥ ] безвучни ресични безвучни задњонепчани (Кк/Kk) ретки алофони примери
Voiced uvular implosive.ogg [ ʛ] звучни ресични звучни задњонепчани (Гг/Gg) ретки алофони примери

Избачајници[уреди]

Ејективи су безвучни сугласници код којих при изговору долази до затварања гркљана. Дакле, ваздух се избацује из гркљана, док плућа мирују. Нема их у индоевропским језицима, па ни у српском. Укупно их има двадесетак. Неки су праскави (плозиви):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис Пример
Bilabial ejective plosive.ogg [ pʼ] двоуснени праскави безвучни дбоуснени плозив (Пп/Pp) јер. պոչ [pʼotʃʰ] → поч
Alveolar ejective plosive.ogg [ t̪ʼ] зубни праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
Alveolar ejective plosive.ogg [ ť] надзубни праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) груз. ტიტა [tʼitʼa] → тита
Palatal ejective.ogg [ cʼ] предњонепчани ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
Alveolar ejective plosive.ogg [ ʈʼ] савијени праскави безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
Velar ejective plosive.ogg [ kʼ] задњонепчпани праскави безвучни задњонепчпани плозив (Кк/Kk) арч. кIан [kʼan] → кан
Uvular ejective plosive.ogg [ qʼ] ресични праскави безвучни задњонепчпани плозив (Кк/Kk) арч. къам [qʼam] → кам

Неки су струјне природе (фрикативи):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис
Labiodental ejective fricative.ogg [ ɸʼ] двоуснени струјни ејектив уснено-зубни фрикатив (Фф/Ff)
Labiodental ejective fricative.ogg [ fʼ] уснено-зубни струјни ејектив уснено-зубни фрикатив (Фф/Ff)
Dental ejective fricative.ogg [ θʼ] зубни струјни ејектив безвучни зубни плозив (Тт/Tt)
Alveolar ejective fricative.ogg [ sʼ] надзубни струјни ејектив безвучни зубни сибилант (Сс/Ss)
Alveolar lateral ejective fricative.ogg [ ɬʼ] бочни надзубни струјни ејектив безвучни зубни сибилант (Сс/Ss)
Palato-alveolar ejective fricative.ogg [ ʃʼ] тврди струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
Retroflex ejective fricative.ogg [ ʂʼ] савијени струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
Voiceless palatal fricative.ogg [ çʼ] предњонепчани струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)
Alveolo-palatal ejective fricative.ogg [ ɕʼ] меки струјни ејектив безвучни тврди фрикатив (Шш/Šš)
Velar ejective fricative.ogg [ x’] задњонепчани струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)
Uvular ejective fricative.ogg [ χʼ] ресични струјни ејектив безвучни задњонепчани фрикатив (Хх/Hh)

Неки су сливене природе (африкати):

МФА симбол Назив ејектива Српски еквивалент Запис Пример
Alveolar ejective affricate.ogg [ tθʼ] зубни сливени ејектив безвучни зубни плозив (Тт/Tt) ретки алофони случајеви
Alveolar ejective affricate.ogg [ tsʼ] надзубни сливени ејектив безвучни зубни африкат (Цц/Cc) јер. ծառ [t͡sʼɑr] → цар
Alveolar lateral ejective affricate.ogg [ tɬʼ] бочни надзубни сливени ејектив спој /t̪/ и /l/ или /ɫ/ (Тл/Tl) ретки алофони случајеви
Voiceless alveolo-palatal affricate.ogg [ tɕʼ] меки сливени ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
Voiceless palatal lateral fricative.ogg [ cçʼ] предњонепчани сливени ејектив безвучни меки африкат (Ћћ/Ćć) ретки алофони случајеви
Voiceless palatal lateral fricative.ogg [ c͡ʎ̝ʼ] бочни предњонепчани сливени ејектив спој /tɕ/ и /l/ или /ɫ/ (Ћл/Ćl) хадз. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ћлаква
Palato-alveolar ejective affricate.ogg [ tʃʼ] тврди сливени ејектив безвучни тврди африкат (Чч/Čč) јер. ճյուղ [t͡ʃʼiʊ̯ʁ] → чивр
Palato-alveolar ejective affricate.ogg [ ʈʂʼ] савијени сливени ејектив безвучни тврди африкат (Чч/Čč) ретки алофони случајеви
Velar ejective affricate.ogg [ kxʼ] задњонепчани сливени ејектив безвучни задњонепчани плозив (Кк/Kk) хадз. dlaggwa [cʎ̝̥ʼakxʷ’a] → ћлаква
Velar lateral ejective affricate.ogg [ k͡ʟ̝ʼ] бочни задњонепчани сливени ејектив спој /k/ и /l/ или /ɫ/ (Кл/Kl) ретки алофони случајеви
Uvular ejective affricate.ogg [ qχʼ] ресични сливени ејектив безвучни задњонепчани плозив (Кк/Kk) ретки алофони случајеви

Цоктави[уреди]

Кликови су тип сугласника који се изговарају и улазним (ингресивним) и излазним (оралним) механизмом изговора. Ваздух се усисава у усну дупљу, где су две препреке — једна у предњем делу усне дупље, друга у задњем. При усисавању ваздуха уклања се предња препрека. Кликови, са изузетком паралингвистичких гласова, постоје само у афричким.

Они се услед несличности ни са једним другим гласом на српски не могу ни транскрибовати, али, како их је ипак немогуће изоставити, употребљава се Киршенбаумова транскрипција. Ипак, потребно је имати у виду да се у језичкој традицији цоктави сугласници малтене никад не преносе и у потпуности занемарују (нпр. језик коса, не ктлоса или слично).

МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
Bilabial click.ogg [ ʘ] p.! слаб двоуснени клик слаб увучени пољубав [ʘoa] = поа
Bilabial click.ogg [ ʘ̬] b.! звучни двоуснени клик јак увучени пољубац [ʘ̬ox] = бох
Bilabial click.ogg [ ʘ̃] m.! назални двоуснени клик увучени пољубац кроз нос [ʘ̃i] = ми
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
Dental click.ogg [ ǀ]/[ ʇ] t! слаб зубни клик слабо цоктање кроз зубе [ǀʰeta] = [ʇʰeta] = тета
Dental click.ogg [ ǀ̬]/[ ʇ̬] d! звучни зубни клик јако цоктање кроз зубе [ǀ̬iriku] = [ʇ̬iriku] = дирику
Dental click.ogg [ ǀ̃]/[ ʇ̃] n! назални зубни клик зубно цоктање кроз нос [miǀ̃a] = [miʇ̃a] = мина
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
Postalveolar click.ogg [ ǃ]/[ ʗ] t.! слаб надзубни клик слабо клокотање језика [laǃo] = [laʗo] = лато
Postalveolar click.ogg [ ǃ̬]/[ ʗ̬] d.! звучни надзубни клик јако клокотање језика [kaᶢǃa] = [kaʗ̬a] = када
Postalveolar click.ogg [ ǃ̃]/[ ʗ̃] n.! назални надзубни клик клокотање језика кроз нос [teǃ̃e] = [teʗ̃e] = тене
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
Alveolar lateral click.ogg [ ǁ]/[ ʖ] tl! слаб бочни клик слабо цоктање ка страни уста [eǁek] = [eʖek] = етлек
Alveolar lateral click.ogg [ ǁ̬]/[ ʖ̬] dl! звучни бочни клик јако цоктање ка страни уста [ǁ̬ai] = [ʖ̬ai] = длаи
Alveolar lateral click.ogg [ ǁ̃]/[ ʖ̃] nl! назални бочни клик бочно цоктање кроз нос [ǁ̃àŋ] = [ʖ̃àŋ] = нлан
МФА симбол Киршенбаум Назив клика Српски еквивалент Пример
Palatoalveolar click.ogg [ ǂ]/[ ʄ] c! слаб предњонепчани клик слабо обично цоктање [ǂʰabá] = [ʄʰabá] = ћаба
Palatoalveolar click.ogg [ ǂ̬]/[ ʄ̬] J! звучни предњонепчани клик јако обично цоктање [ǂ̬òː] = [ʄ̬òː] = ђо
Palatoalveolar click.ogg [ ǂ̃]/[ ʄ̃] n^! назални предњонепчани клик обично цоктање кроз нос [ǂ̃ûm] = [ʄ̃ûm] = њум

Напомене[уреди]

  1. ^ Готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник /ɪ/ преноси се као предњонепчани апроксимант /j/ када се налази до другог самогласника. Примери таквог преноса су Еј-Би-Си (ABC [.eɪ.bi'si]; не Еи-Би-Си) и Мајкл (Michael [ˈmaɪkəl]; не Маикл).

Референце[уреди]

  1. ^ „Transkripcija (lot. transcriptio – perrašymas)“. Tarptautinių žodžių žodynas Приступљено 11. 1. 2013.. 
  2. ^ а б в г „Prilagođeno pisanje (transkripcija) imena iz stranih jezika“. Prijemni Infostud Приступљено 11. 1. 2013.. 
  3. ^ „Phonemic (Broad) Transcription of Australian English“. MacQuaire University Приступљено 11. 1. 2013.. 
  4. ^ International Phonetic Association (IPA), Handbook.
  5. ^ MacMahon, Michael K. C. (1996). „Phonetic Notation“. In P. T. Daniels and W. Bright (eds.). The World's Writing Systems. New York: Oxford University Press. стр. 821–846. ISBN 978-0-19-507993-7. 
  6. ^ Wall, Joan (1989). International Phonetic Alphabet for Singers. Pst. ISBN 978-1-877761-50-8. 
  7. ^ „IPA: Alphabet“. UCL Division of Psychology and Language Sciences Приступљено 11. 1. 2013.. 
  8. ^ „Current IPA chart“ (PDF). UCL Division of Psychology and Language Sciences Приступљено 11. 1. 2013.. 
  9. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)“. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 250. ISBN 978-86-7946-079-0. 
  10. ^ Мирза и Бупати победници, Радио-телевизија Србије, приступљено 11. 1. 2013. 
  11. ^ Србија у Лондону, Влада Републике Србије, приступљено 11. 1. 2013. 
  12. ^ Ана и Ноле међу најпопуларнијима на Интернету, Глас Српске, приступљено 11. 1. 2013. 
  13. ^ Веснина и Мирза пласирале су полуфинале Ролан-Гароса, Глас Русије, приступљено 11. 1. 2013. 
  14. ^ Brown, Wayles; Alt, Theresa (2004), A Handbook of Bosnian, Serbian and Croatian, SEELRC, приступљено 11. 1. 2013. 
  15. ^ а б в г д ђ е ж з Bruce Morén (2005), Consonant-Vowel Interactions in Serbian: Features, Representations and Constraint Interactions, Center for Advanced Study of Theoretical Linguistics, Tromsø, приступљено 11. 1. 2013. 
  16. ^ Pavešić, Eugenija; Lončarić, Mijo; Malić, Dragica; Znika, Marija; Zečević, Vesna (1997), Hrvatska gramatika, Školska knjiga, ISBN 953-0-40010-1, „Pri njegovu su izgovoru govorni organi najprije u položaju sličnom kao pri izgovoru glasa i, a onda postupno prelaze u položaj za izgovor glasa e. U hrvatskom književnom jeziku dvoglasnik je ie ravan diftong.“ 
  17. ^ Kapović, Mate (2007), „Hrvatski standard - evolucija ili revolucija?“, Jezikoslovlje 8 (1): 61–76, „Iako se odraz dugoga jata u kojem ijekavskom govoru možda i može opisati kao dvoglas, on tu u standardu sasma sigurno nije. Taj tobožnji dvoglas treba maknuti iz priručnikâ standardnoga jezika jer nema nikakve koristi od uvođenja fantomskih fonema bez ikakve podloge u standardnojezičnoj stvarnosti.“ 
  18. ^ Grammar of the Macedonian language, pp. 102, Stojka Bojkovska, Prosvetno Delo, Skopje 2008,
  19. ^ „Donijet Pravopis crnogorskog jezika“. 9. 7. 2009.. Archived from the original on 1. 10. 2010. Приступљено 11. 1. 2013.. 
  20. ^ „Dva nova slova u pravopisu“. 10. 7. 2009.. Archived from the original on 22. 7. 2010. Приступљено 11. 1. 2013.. 
  21. ^ „Montenegrin authorities introduce new alphabet“. B92. 16. 8. 2010. Приступљено 11. 1. 2013.. 
  22. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010), „Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)“, Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, p. 260, ISBN 978-86-7946-079-0 
  23. ^ Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010), „Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)“, Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, p. 173, ISBN 978-86-7946-079-0 

Литература[уреди]

  • Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Прилагођено писање имена из страних језика (транскрипција)“. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 250. ISBN 978-86-7946-079-0.