Глобус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Глобус (вишезначна одредница).
Модеран рељефни глобус
Централна пројекција
Анимација окретања глобуса

Глобус (лат. globus - лопта) је умањени лоптасти приказ Земље, планета или небеске сфере са уцртаним картографским приказом дате површине. Однос и геометријска подударност са стварним приказима је најсличнија од свих могућих интерпретација (мапа и др). Према типу глобуси се могу поделити на географске и астрономске. У настави географије, сферни приказ Земље је један од основних учила.

Историја[уреди]

Први глобуси појавили су се још у старом веку, одмах по сазнању да је Земља округла. Првим творцем сматра се Каратес са острва Малос, који је у II веку пре нове ере израдио сферни модел планете. Клаудије Птолемеј је у свом делу „Географија“, дао упутства за израду глобуса. Током XIII века у арапском свету је направљеном неколико модела Земље, само два у сачувана до данас. Мартин Бехајм је 1492. године конструисао први глобус у средњем веку, и то пре открића Новог света. На међународној изложби у Паризу 1889. године изложен је модел пречника 13 метара и тежак око десет тона у размери 1:1.000.000. У данашње време стандардни глобус израђују се у размери 1:38.000.000

Особине[уреди]

Пресликавање Земљине површине на глобус врши се по правилима централне пројекције. Наиме, замисле се две идентичне лопте са заједничих центром, од којих је Земља већа, а узета сфера мања. Затим, се тачке пројектују замишљеним зрацима који се састају у заједничком средишту. Тиме се пројекције површина са Земље налазе на глобусу у тачкама пресецања. Размер глобуса је једнак у свакој тачки. Углови са модела су једнаки истоветним на Земљиној лопти, па се то назива конформност. Такође и однос површина је у размери.

Главна својства сваког глобуса су: очување сличности фигуре, конформност углова и еквивалентност површина и линија. На основу ових показатеља глобус је навернији и најприближнији приказ Земљине лопте.

Подела[уреди]

Глобуси се према типу могу поделити на:

  • географске (општи, тематски и индукциони)
  • астрономске (звездани, планетарни и месечеви)

Види још[уреди]

Галерија[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд; ISBN 86-82657-55-4
  • Љешевић, А. и Живковић, Д. (2001): Картографија, Географски факултет, Београд; ISBN 86-83501-06-X

Спољашње везе[уреди]