Глодари
| Глодари | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Домаћи миш
|
||||||||
| Систематика | ||||||||
|
||||||||
| подредови | ||||||||
| Екологија таксона | ||||||||
Глодари (лат. Rodentia) су највећи ред сисара. Ова скупина броји око 2.270 врста, што чини око 42% свих врста сисара. Живе широм свијета у разноврсним животним условима. Величина варира од 6 cm дужине и 7 g тежине (афрички патуљасти миш) до 130 cm дужине и 45 kg тежине (капибара), али је већина врста релативно мала, дужине између 8 и 35 cm.
Садржај |
Анатомија [уреди]
Облик тијела глодара је углавном врло сличан, осим малог броја изузетака, који су због прилагођавања посебним условима живота развили и неке посебне тјелесне особине (одскочне ноге, ноге за копање, летне кожице и сл.).
Вилица [уреди]
Најважнија особина вилице глодара су повећани сјекутићи горње и доње вилице.
Глодари имају 16 или 20 трајних зуба, при чему већина врста ни нема млијечне зубе (осим врста из надфамилије Cavioidea, којима израсту трајни зуби још прије него што се окоте). У свакој половини вилице имају по један сјекутић (Dens incisivus), који се још назива и „зуб глодавац“. Доњи сјекутићи су најчешће дужи од горњих. Иза њих долази празан простор који се зове дијастема, а очњаци им нису развијени.
Зуби глодара по правилу немају коријен. Према мјесту израстања зуба имају зубну шупљину и расту током цијелог живота. За разлику од њих, кутњаци имају ограничен раст.
Начин живота [уреди]
Већина глодара су ноћне животиње или су активне у сумрак, али се могу срести и током дана. Живе појединачно или у групама које у случају голе кртице могу имати и више од сто јединки. Глодари живе у свим животним условима, укључујући и високе крошње (нпр. вјеверица). Нема их једино на Антарктику и неким мањим острвима.
Глодари су врло битни у већини екосистема, јер се брзо размножавају што их чини вриједним извором исхране за многе предаторе, као и преносиоцима полена исл.
Поријекло имена [уреди]
Име „глодари“ потиче од особине глодара да морају читав живот да глођу, јер им читав живот расту зуби, па морају да их троше. Латински израз Rodentia је настао на сличан начин, од ријечи rodere (глодати) и ријечи dens (зуб).
Систематика [уреди]
- Подред Anomaluromorpha
- Фамилија Anomaluridae
- Фамилија Pedetidae
- Подред Castorimorpha
- Натфамилија Castoroidea
- Фамилија Castoridae: дабар
- Натфамилија Geomyoidea
- Фамилија Geomyidae: амерички глодар рупар
- Фамилија Heteromyidae
- Натфамилија Castoroidea
- Подред Hystricomorpha
- Фамилија incertae sedis Diatomyidae
- Инфраред Ctenodactylomorphi
- Фамилија Ctenodactylidae
- Инфраред Hystricognathi
- Фамилија Bathyergidae'
- Фамилија Erethizontidae
- Фамилија Hystricidae
- Фамилија Petromuridae
- Фамилија Thryonomyidae
- Парворед Caviomorpha
- Фамилија †Heptaxodontidae
- Фамилија Abrocomidae
- Фамилија Capromyidae
- Фамилија Caviidae: морско прасе...
- Фамилија Chinchillidae: чинчиле, ...
- Фамилија Ctenomyidae
- Фамилија Dasyproctidae
- Фамилија Dinomyidae
- Фамилија Echimyidae
- Фамилија Hydrochoeridae: капибара
- Фамилија Myocastoridae
- Фамилија Octodontidae
- Подред Myomorpha
- Натфамилија Dipodoidea
- Фамилија Dipodidae
- Натфамилија Muroidea
- Фамилија Calomyscidae: мишолики хрчак
- Фамилија Cricetidae: хрчак, амерички пацов, амерички миш, ...
- Фамилија Muridae: обични мишеви и пацови, скочимиш, ћубасти пацови, ...
- Фамилија Nesomyidae'
- Фамилија Platacanthomyidae
- Фамилија Spalacidae
- Натфамилија Dipodoidea
- Подред Sciuromorpha
- Фамилија Aplodontiidae: планински дабар
- Фамилија Gliridae (познате и под називима Myoxidae и Muscardinidae)
- Фамилија Sciuridae: вјеверица, текуница, мрмот, ...
Спољашње везе [уреди]
