Говеђари
Говеђари | |
|---|---|
 Говеђари, прво стално насеље на западној обали Мљета | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Дубровачко-неретванска |
| Општина | Општина Мљет |
| Становништво | |
| — 2011. | 151 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 46′ 59″ С; 17° 21′ 48″ И / 42.783003611379435° С; 17.36334140048036° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 42 m |
  Говеђари Говеђари на карти Хрватске | |
 Говеђари Говеђари на карти Дубровачко-неретванске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 20226 Говеђари |
| Позивни број | +385 20 |
Говеђари (итал. Govegiari) су насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.
Географски положај[уреди | уреди извор]
Говеђари се налазе на острву Мљету и сматрају се главним насељем западне стране острва. У насељу се налази управа националног парка Мљет, пошта, и жупна црква са жупним двором. Говеђари су једино место у националном парку које није на мору.
У свом саставу Говеђари имају неколико заселака:
- Бабине Куће
- Солине
- Пристаниште (итал. Santa Maria di Méleda) — лука на Великом језеру у којој се налази управа Националног парка Мљет и пошта Говеђари
- Њивице
- Велика Лоза (итал. Porto Loggia) — састоји се од две куће, жупног двора и једне породичне куће
Историја[уреди | уреди извор]
До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу старе општине Дубровник.
Западна страна острва Мљета до краја 18. века није била никако насељавана. Не рачунајући илирско становништво на острву, које није имало сталне насеобине. Прво стално насеље биле су Полаче, али ни Полаче нису биле насеље у данашњем смислу те речи јер је у Полачама постојала само палата са становницима, и није постојало насеље. До 11. века, романско становништо одупирало се насељавању других народа у западну трећину острва, коју су држали под својом влашћу[1].
После римске владавине, власт на западном делу острва преузимају бенедиктинци, који су до краја 18. века забрањивали било какво стално насељавање у то подручје. Самостан је сваке године међу становницима острва бирао шест ратара и шест пастира који су само ту годину живели на западној страни острва. Стално је насељавање било забрањено.[2] Ипак, 1793. године, бенедиктицни допуштају перманентно усељавање породице Милић (браћи Николи и Петру), бабинопољским ратарима, досељеницима из Сланог, те Бабинопољцу Винценцу Стражичићу — Басту како би за самостан чували стоку (место је по стоци (говедима) и добило име). Место се шири каснијим досељавањем породица Хајдић, Стражичић, Сршен и Матана. С обзиром да пре тога није било сталног насеља на западној страни, сматра се да су Говеђари прво насеље на подручју данашњег националног парка.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
На попису становништва 2011. године, Говеђари су имали 151 становника.
| Број становника по пописима[4] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
| 118 | 163 | 128 | 179 | 169 | 240 | 317 | 348 | 274 | 283 | 286 | 238 | 182 | 179 | 165 | 151 |
Напомена: У 1981. смањено издвајањем истоимених делова у самостална насеља Полаче и Помена. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеље Полаче, а од 1890. до 1931. за насеље Помена.
По броју становника, Говеђари су одувек били на другом месту, одмах иза Бабиног Поља. С обзиром да су Говеђари доста старо насеље, суочавају се са проблемом старог становништва, али и са проблемом исељавања јер због туризма многи становници одлазе да живе у околна насеља на мору.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Говеђари је имало 179 становника, следећег националног састава:
Привреда[уреди | уреди извор]
Насеље се сместило уз плодно поље Помјенту, тако да је становништво свој живот базирало на пољопривреди. Због удаљености од мора, становници Говеђара се никад нису у великој мери бавили рибарством. Место није развијено туристички, јер становници, који се баве туризмом, током лета одлазе у околна места на мору.
Образовање[уреди | уреди извор]
Говеђари су једино место на острву, уз Бабино Поље, које има основну школу. С обзиром на мали број ученика, који гравитирају према Говеђарима, у месту не постоји осмогодишња школа, већ трогодишња. После трећег разреда, деца настављају школовање у Бабином Пољу.
Извори[уреди | уреди извор]
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Skoko, P. Slavenstvo i romanstvo na jadranskim otocima toponomastična ispitivanja. Jadranski institut JAZU, Zagreb: 1950. pp. 209
- ^ Zbornik otoka Mljet. Dubrovački muzej – odjel socijalističke revolucije, Dubrovnik: 1989. str, 87
- ^ Radovinović, R. (ur.), Hrvatski jadran. Zagreb. Naprijed: 1999. pp. 339
- ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
