Голанска висораван

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 33° 0' СГ Ш, 35° 45' ИГД

Голанску висораван окружују четири државе — Либан, Сирија, Јордан и Израел

Голанска висораван (арап. هضبة الجولان, Hadhbat al-Jaulan , хеб. רמת הגול), раније позната као Сиријска висораван, јесте плато на граници између Израела, Либана, Јордана и Сирије. У поседу је Израела након Шестодневног рата са Сиријом, 1967. године, и поново 1973. године.

Географија[уреди]

Голанска висораван је омеђена са западне стране стеновитим планинама које се спушта према Галилејском језеру и реци Јордан, с јужне стране реком Јармук, са севера границом с Либаном, и с јужне стране Хаураном. Голанска висораван је подељена на три регије: северну, централну и јужну.

Геологија[уреди]

Голанска висораван је плато и део вулканског поља из холоцена који се простире на север готово до Дамаска. Хермон је на сјеверу Голанске висоравни, али је геолошки одељен од вулканског поља. У близини Хермона је кратерско језеро Биркат Рам кога напајају подземна врела.

Насеља[уреди]

Највеће насеље и административни центар Голанске висоравни је јеврејски град Кацрин, саграђен 1970. године. Град окружују бројни кибуци и мосави. На северној страни Голанске висоравни су села Друза и Черкеза, укључујући Мајдал Шамс и село Алавите близу либанске границе.

Воде висоравни[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Голанска висораван