Голодомор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уметнички плакат у спомен на жртве Голодомора 1932/1933, аутор: Леонид Денисенко.
Обиљежавање Голодомора на улицама Кијева, 2006.

Голодомор (укр. Голодомо́р, голод - глад, морити - убити) је назив за велики помор становништва на територији Украјинске ССР током 1932. и 1933. током глади која је задесила многе области у околини Совјетског Савеза.

До глади је дошло услед несташице хране до које је дошло услед присилне колективизације производње хране и неповољних временских прилика.[тражи се извор од 03. 2011.] Украјинци тврде да је совјетска влада намерно изазвала велике несташице хране како би уништила тј. умањила политички утицај Украјинаца.[тражи се извор од 03. 2011.]

Парламент Украјине усвојио је декларацију којом Голодомор проглашава геноцидом. Овакву квалификацију је прихватило још 25 земаља (међу којима су и Аргентина, Аустралија, Азербејџан, Белгија, Чиле, Естонија, Грузија, Италија, Летонија, Литванија, Мађарска, Молдавија, Пољска, Сједињене Америчке Државе, Ватикан) и неколико владине и невладине комисије [1][2][3][4][5]. Иако је највећи број од око 5,5 милиона [6] жртава био у Украјини, не може се спорити да су и други делови Совјетског Савеза претрпели велике људске губитке (нпр. Казакстан и Немачка Волга) па се стога не може тврдити са сигурношћу да је Голодомор био намерно срачунат како би се убило што више Украјинаца. Сам термин Голодомор се односи на територије већински насељене Украјинцима.

Квалификација Голодомора је и даље вруће политичко питање, а тумачења доста зависе и од погледа на руско-украјинске везе. Број жртава је такође предмет спорења. Процена се креће у интервалу од 1,5 па све до 10 милиона.

Кључним особама одговорним за злочине почињене у Голодомор сматрају се следећи совјетски званичници: Јосиф Стаљин, Лазар Каганович, и Вјачеслав Молотов.

Разлози изазивања вештачке глади[уреди]

Глад је била резултат Стаљинове политике присилне колективизације и уопштено отпора према украјинском сељаштву које као основица совјетског привреде није желело да прихвати нову економску политику. Милиони људи је умрло од глади, а највећи губици су били управо у Украјини која је била најплодније пољопривредно подручје Совјетског Савеза.

Стаљин је био одлучан у својој намери да у корену сасече и најмањи траг фиктивног украјинског национализма којег су представљали украјински сељаци. Заправо, вештачка глад је била још само један у низу начина како направити чистку и да се реши неподобних људи у редовима украјинске интелигенције па чак и у редовима украјинских комуниста. Глад је сломила сељаке у њиховом устрајном неприхватању новог модела колективизације, а Украјина је након тога остављена у стању политичке, социјалне и психолошке трауме.[7]

Совјетска колективизација у пракси[уреди]

Политика свеопште колективизације коју је 1929. увео Стаљин не би ли тако потпомогао финансирање индустријализације земље, имала је катастрофалан учинак за пољопривреду. Упркос томе, 1932. Стаљин је за 44% подигао обавезну квоту украјинског удела у приносу жита, што је значило да га неће бити довољно да би се сељаци прехранили, јер по тадашњем закону, жито из колхоза се није смјело делити међу сељацима све док се није напунила државна квота коју је наложила Влада.

Мртви људи на улицама града Харкова, 1933.
Презентација догађаја за време Голодомора у Украјини.

Презентација догађаја за време Голодомора у Украјини, Стаљинова одлука и методе које је користио како би је извршио, осудила је милионе сељака на смрт глађу. Руководство Партије, уз помоћ регуларних снага и јединица тајне полиције, водило је немилосрдан исцрпљујући рат против сељака који су одбијали предати жито. Чак је и безвриједно зрно жита насилу било конфисковано у сеоским домаћинствима. Било који мушкарац, жена или дете којег су ухватили како узима макар шаку жита с колективне фарме, могао је, а најчешће је и био, на месту стрељан или пресељен на Далеки исток. Оне, који нису изгледали довољно изгладњено, сумњичили су да скривају залихе.

Сељаке су задржавали и спречавали их да се домогну града путем посебних «унутрашњих пасоша», које су им забрањивале да напусте своје село, а камоли да крену у град. У градовима глади није било јер је у јеку била русификација, и многи су градови на почетку тридесетих година већ били насељени руским становништвом. Управо због оваквих случајева, где су сви погођени простори Совјетског Савеза били углавном насељени Украјинцима, Украјинска влада овај чин је прогласила геноцидом над украјинском нацијом.

Размере злочина[уреди]

Када се данас говори о «Голодомор» 1932—1933., мисли се на период од априла 1932. до новембра 1933. године. Управо је кроз тих 17 месеци, приближно око 500 дана, у Украјини умрло на милионе људи. Врхунац Голодомора је био у пролеће 1933. У Украјини је тада од глади умирало 17-оро људи сваког минута, 1000 сваког сата, а готово 25.000 сваког дана.[8]

Највише је људи умрло на подручју тадашње Кијевске и Харкивске области. Заправо је глад обухватила целу данашњу централну, јужну, северну и источну Украјину (данашња западна Украјина (Галиција) је била поштеђена глади јер се није налазила у Совјетској Украјини, већ је била део Пољске). Глад сличних размера била је присутна и на Кубан, северном Кавказу те подручје уз доњи ток реке Волге, где су такође живели Украјинци. Укратко, на свим погођеним просторима живели су у већини Украјинци којима је након укидања кметства средином 19. века додијељивана бесплатна земља за обраду.

Стручњаци наводе разне бројке жртава погинулих вештачки изазваном глађу што је резултат намерне политизације целог случаја или пак недостатка историјских извора односно доказа. У јавности реалан број жртава се приказује у распону од 3 па све до 10 милиона људи. Отворени украјински совјетски архиви потврдили су да је на простору Совјетске Украјине директно од глади страдало најмање 4.000.000 људи, док се број страдалих у осталим бившим совјетским републикама и даље води као незванични. Ипак у бројку од 4.000.000 жртава нису укључене жртве умрле у последицама насталим након глади.[9][10]

Листа совјетског становништва[уреди]

Руски и украјински председник пред спомеником Голодомора, Кијев, 2010.

Пет година након масовног изгладњивања, Совјетски Савез је 1937. извршио први попис становништва совјетске Украјине који приказује изразито смањен број становника. Резултати тог списка нису објављени, а две године касније 1939. поново се обавља попис становништва који, упркос понављању, предочава да је у Украјини број становника изразито смањен.

На коначан број становника у Украјини 1939. утицали су и нови таласи руских досељеника који су у склопу совјетске политике организовано насељавали Украјину у више наврата између 1937. и 1939. године. Упоређивању два објављених службених листе совјетског становништва из 1926. и 1939. године, установљено је да се број становника у Украјини смањио за 3.084.000, а пад природног прираста износио је -9,9 одсто. У Русији и Белорусији, на пример, добијени су битно другачији резултати, забележен је прираст становништва од +28,0 и +11,2 одсто. Службени резултати пописа 1926. износили су: СССР 147.028.000 становника, од тога: Русија 77,791, Украјина 31,195, Белорусија 4,739. Резултати пописа из 1939. износили су: СССР 170,557 становника, од тога: Русија 99,591, Украјина 28,111, Белорусија 5,275.

Према овим подацима, украјинска популација тада је смањена за око 25 одсто, што је до данас оставило последице на демографску, етничку и културолошку слику накнадно русифицирани источне Украјине.[11]

Политичке осуде[уреди]

Амерички Конгрес је 1988. године званично признао «Голодомор» 1932/1933. геноцидом над украјинским народом и тиме започео релевантна признања највиших међународних институција и организација. Годину дана касније то ће учинити и Међународна комисија правника. Свеукупно до сада 25 парламената и влада света је оценило како је Голодомор био геноцид.[12] Питање признавања Голодомора као злочина против човјечности била је и једна од тема 58. заседања Генералне скупштине Уједињених нација.[13]

Дана 15. маја 2003. године, Верховна Рада Украјине (име украјинског парламента) у службеном обраћању народу, признала је Голодомор 1932/1933. геноцидом и злочином против човјечности, након чега су уследила детаљна истраживања и отварање совјетских архива у Украјини који би могли званично да посведочи о сразмери и коначним последицама систематског совјетско-комунистичког злочина.[14]

Оспоравање геноцида[уреди]

По други пута, Украјинска држава званично је 2006. прогласила Голодомор 1932/1933. геноцидом совјетско-комунистичког режима над украјинском нацијом. Тим стајалиштима у првом реду се и даље одупире службена Москва која је дуже време тврдила да је масовна глад у склопу природних непогода захватила и јужну Совјетску Русију (посебно Кубан тада насељен искључиво Украјинцима) те западни Казахстан. Украјински стручњаци оповргавају ту релативизацију геноцида тиме што објашњавају да су те просторе јужне Русије и западног Казахстана такође масовно населили украјински сељаци у време Руског царства након што је укинуто кметство и приликом чега се додијељивала бесплатна земља за обраду. У Русији и Казахстану данас и даље живи преко 5 милиона Украјинаца управо на тим просторима претходно погођеним Голодомор.[15] С друге стране, постоји бојазан власти у Москви (Русије као наследнице Совјетског Савеза) да би Украјина могла затражити велику одштету за злочине почињене у време Голодомора.[16][17]

Службена Украјина је објаснила да су украјински сељаци чинили у цијелом Совјетском Савезу 80% популације чиме је организована глад међу украјинским сељацима, у корист индустријализације и слома сељачког отпора према Москви, представљала смишљени чин комплетно егзодуса Украјинаца као народа. Украјински стручњаци наводе да су постојала укупно три масовна изгладњивања односно Голодомора, година: 1921./1922.,[18] 1932/1933.[19] и последњи након Другог светског рата година 1946./1947.,[20][21] за која је директно одговорна совјетско-комунистичка власт у Москви. Врховни суд Украјине 2009. прочитао је осуду совјетско-комунистичког злочина приликом чега је потврђено да се ради о најмање 4.000.000 жртава чији идентитет се може потврдити, али искључиво на простору Совјетске Украјине. Стручњаци и историчари тек претпостављају да је укупан број изгладнелих Украјинаца у целом Совјетском Савезу прешао бројку од 8.000.000 жртава. Део украјинских историчара помиње и број жртава од 10 милиона људи.

Ступањем Виктора Јануковича на председничку функцију у Украјини почетком 2010. године, тврдње да је реч о геноциду оповргнуте су у договору с председником Русије Дмитриј Медвједев.[22] Донесен је закључак да је тек реч о злочину и трагедији украјинског народа на што је украјинска стручна јавност непријатно реаговала и осудила председника Виктора Јануковича за политизацију целог случаја.[23][24] Истом приликом председник Дмитриј Медведев положио је венац жртвама Голодомора у Украјини. Данас је признање истог злочина као геноцида и даље предмет полемике с обзиром да то нису признале све кључне државе у светском поретку. Оснивач дефиниције геноцида Рапхаел Лемкин, Голодомор је дефинисао »класничним геноцидом«, што је један од кључних повода међу стручњацима који се слажу да је реч о геноциду без обзира како се презентује у јавним политичким иступима.[25][26]

Државе које су Голодомор признале геноцидом[уреди]

Карта земаља које су признале Голодомор геноцидом.

Књиге[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ U.S. Commission on the Ukraine Famine, "Findings of the Commission on the Ukraine Famine" [1], Report to Congress, Washington, D.C., April 19, 1988
  2. ^ US House of Representatives Authorizes Construction of Ukrainian Genocide Monument, Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Izjava Папв Јована Павла II током обележавања 70-то годишњице Голодомора, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ HR356 "Expressing the sense of the House of Representatives regarding the man-made famine that occurred in Ukraine in 1932-1933", United States House of Representatives, Washington, D.C., October 21, 2003
  5. ^ HR356 "Expressing the sense of the House of Representatives regarding the man-made famine that occurred in Ukraine in 1932-1933", United States House of Representatives, Васхингтон, ДЦ, Оцтобер 21, 2003
  6. ^ Davies and Wheatcroft, pp. 401
  7. ^ BBC News: Ukraine remembers famine horror., Приступљено 17. 4. 2013.
  8. ^ HOLODOMOR: Extermination by Hunger., Приступљено 17. 4. 2013.
  9. ^ Holodomor Facts and History., Приступљено 17. 4. 2013.
  10. ^ Holodomor: The Secret Holocaust in Ukraine, Приступљено 17. 4. 2013.
  11. ^ Genocidni zločin totalitarnog režima u Ukrajini 1932.-33., urednik: Dr. Jevgenij Paščenko, Zagreb 2008. (str. 15).
  12. ^ International Recognition of the Holodomor, Приступљено 17. 4. 2013.
  13. ^ Legal classification of Holodomor 1932-1933 in Ukraine., Приступљено 17. 4. 2013.
  14. ^ Ukraine demands 'genocide' marked., Приступљено 17. 4. 2013.
  15. ^ Why isn’t the world recognizing the Holodomor as an act of genocide?, Приступљено 17. 4. 2013.
  16. ^ Holodomor victims will not require compensation for suffered. Predicting historian., Приступљено 17. 4. 2013.
  17. ^ Parliament requested compensation of victims of Holodomor., Приступљено 17. 4. 2013.
  18. ^ Famine of 1921–3., Приступљено 17. 4. 2013.
  19. ^ Famine-Genocide of 1932–3., Приступљено 17. 4. 2013.
  20. ^ Famine of 1946–7., Приступљено 17. 4. 2013.
  21. ^ Holodomor There Are Three., Приступљено 17. 4. 2013.
  22. ^ Feedback Ukraine president says Russia not to blame for Stalin-era famine., Приступљено 17. 4. 2013.
  23. ^ Yanukovych reverses Ukraine's position on Holodomor famine., Приступљено 17. 4. 2013.
  24. ^ Russia wants PACE translation of Yanukovych's Holodomor statement corrected, Приступљено 17. 4. 2013.
  25. ^ Lemkin: Holodomor ‘classic’ genocide, Приступљено 17. 4. 2013.
  26. ^ Excerpts from "Soviet Genocide in Ukraine", Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Карта Државе које су Голодомор признале геноцидом Застава Украјине Украјина

Застава Азербејџана Азербејџан, Застава Андоре Андора, Застава Аргентине Аргентина, Застава Аустралије Аустралија, Застава Белгије Белгија, Застава Бразила Бразил, Застава Ватикана Ватикан, Застава Грузије Грузија, Застава Еквадора Еквадор, Застава Естоније Естонија, Застава Италије Италија, Застава Канаде Канада, Застава Колумбије Колумбија, Застава Летоније Летонија, Застава Литваније Литванија, Застава Мађарске Мађарска, Застава Мексика Мексико, Застава Молдавије Молдавија, Застава Парагваја Парагвај, Застава Перуа Перу, Застава Пољске Пољска, Застава Сједињених Америчких Држава САД, Застава Словачке Словачка, Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство, Застава Украјине Украјина, Холандија Холандија, Застава Чешке Републике Чешка, Застава Чилеа Чиле, Застава Шпаније Шпанија