Голубац

Координате: 44° 39′ 00″ С; 21° 37′ 35″ И / 44.65° С; 21.6265° И / 44.65; 21.6265
С Википедије, слободне енциклопедије
Голубац
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаГолубац
Становништво
 — 2022.Пад 1445
Географске карактеристике
Координате44° 39′ 00″ С; 21° 37′ 35″ И / 44.65° С; 21.6265° И / 44.65; 21.6265
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина179 m
Голубац на карти Србије
Голубац
Голубац
Голубац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број12223
Позивни број012
Регистарска ознакаPO

Голубац је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2022. било је 1.445 становника.

Насеље је смештено на обали Дунава, а недалеко од њега налази се позната Голубачка тврђава.

Географија[уреди | уреди извор]

Средиште Голупца
Једна од најстаријих кућа

Град Голубац је смештен у источном делу Републике Србије, на самој граници са Румунијом. Граница је река Дунав. Од најближег већег града, Пожаревца град је удаљен 50 km источно, а од главног града Београда 130 km источно.

Рељеф: Голубац је смештен на прелазу из историјске области Звижд (око реке Пек) у област Ђердапа. Насеље је положено на десној обали Дунава, на месту где крајње југоисточни обод Панонске низије прелази у Ђердапску клисуру, смештену између југозападних планина Карпата. Сходно томе, западно од града се пружа таласасти предео Звижда и Браничева, док се источно издиже планински предео. Најближе брдо граду је Радан. Стари део насеља је смештен у уском приобалном појасу Дунава, док се новији део пружа на узвишењу јужно. Средиште насеља је положено на приближно 75 m надморске висине, али се јужни делови издижу и до 130 m.

Клима у Голупцу је умереноконтинентална. Удари кошаве зими су посебно јаки с обзиром да она дува уз Ђердапске клисуре.

Воде: Голубац се и образовао на месту где је Дунав утиче у Ђердапску клисуру. 4 km низводно је смештена Голубачка тврђава, на месту главног сужења реке при утоку у клисуру. Ипак, овај положај је био неподесан за развој већег насеља, па се оно образовало на месту данашњег Голупца, где се оно могло ширити ка југу. Јединственост Дунава испред Голупца је да је он најшири на целом свом току - преко 6 km. Свега пар километара низводно он се сужава на мање од 300 m.

Историја[уреди | уреди извор]

До 19. века главно историјско средиште голубачког краја је била Голубачка тврђава, да би се од тада почело развијати данашње насеље као омање средиште. Крајем 19. века Голубац постаје варошица[1].

Од 1964. до 1972. године образовано је Ђердапско језеро. Голубац је био прво узводно насеље од хидроцентрале које није било измештено издизањем нивоа Дунава. Ипак, најнижи делови приобаља, попут спортских терена уз Дунав, су неповратно потопљени. Ово није много омело развој Голупца током друге половине 20. века, када град добија неколико индустријских погона у источном делу, више управних здања у градском средишту. Највећи значај је имала изградња великог хотела „Голубачки град” средином 1980-их година, смештеног између главног градског трга и Дунава.

Од 2000-их година насеље се брзо обнавља, у складу са све већом оријентацијом Голупца ка туризму. У граду су обновљени главни трг и парк, а насеље је добило и савремени кеј у градској зони, са укљученом бициклистичком стазом.

Овде се налазе ОШ "Бранко Радичевић" Голубац и Народна библиотека „Вељко Дугошевић” Голубац.

Становништво[уреди | уреди извор]

У насељу Голубац живи 1.494 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,7 година (38,0 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 653 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,90.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.373
1953. 1.430
1961. 1.743
1971. 1.779
1981. 1.924
1991. 1.995 1.909
2002. 1.896 2.072
2011. 1.653
2022. 1.445
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
1.716 90,50%
Власи
  
88 4,64%
Румуни
  
19 1,00%
Црногорци
  
11 0,58%
Југословени
  
9 0,47%
Мађари
  
3 0,15%
Македонци
  
3 0,15%
Хрвати
  
2 0,10%
Руси
  
2 0,10%
Чеси
  
1 0,05%
Словенци
  
1 0,05%
Бугари
  
1 0,05%
непознато
  
29 1,52%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Знаменитости[уреди | уреди извор]

Голубачка тврђава

Голубац је данас најпознатији по истоименој Голубачкој тврђави, смештеној 4 km низводно од града. Она је културно добро од изузетног значаја, а последњих година и значајно туристичко одредиште. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 km низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.[5][6] Тврђава је грађена лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 кула и две велике колске капије. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.

Поред тога, у самом граду се налазе Црква Светог Николе у Голупцу и Зграда у Ул. Вељка Дугошевића 110 у Голупцу као културна добра од великог значаја.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Којић, Бранислав (1970). Варошице у Србији XIX века. Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ „Golubac”. Архивирано из оригинала 9. 3. 2007. г. Приступљено 28. 1. 2007. 
  6. ^ „Golubac”. Serbia National Association of Travel Agencies. Приступљено 23. 3. 2007. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]