Гора (област)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Гора (регион))
Област Гора на граници Србије и Албаније

Гора је географска област која се налази између области Љума, на западу, Опоља и планине Коритник, на сјеверу, и Торбешког моста, на југу. Заправо, Гора представља етногеографску цјелину са Горанцима и у нераскидивој су вези. Како се смањивао број горанских села тако се смањивала и географска област звана Гора. Највећи дио области се налази на јужном дијелу српске аутономне покрајине Косово и Метохија. У српском дијелу области се налази 19 села,[1][2][3] у албанском дијелу 9 села,[1][2] а у македонском 2 села.[1][2] Област је планинска са претежном четинарском шумом, а кроз њу протиче ријека Бели Дрим, а на косметском дијелу се налази извор ријеке Црнкамен (притока ријеке Радика).

Историја[уреди]

Назива Гора потиче од старословенске ријеч за планину.

Гора се први пут спомиње 1348. године указом српског цара Стефана Душана када је постала жупа Српског царства, када је 7 села додјељено манастиру Светих архангела у Призрену.[4] Други пут се спомиње 1422/25. године у турским списима као нахија Гора у саставу Османског царства. Послије Првог балканског рата област је припала Краљевини Србији. Након Првог свјетског рата, уз оснивање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, Гора је подијељена уз надзор међународне комисије за разграничење 1925. године. На тај начин се у саставу Албаније нашло 10 села.

Ислам се у Гори јавља први пут 1690. године. Прво исламизовано село је било Крстац, а посљедње Брод. Посљедња хришћанска Божана је умрла у селу Брод 1856. године.

Географија[уреди]

Планинска област се налази између Шар-планине, Кораба и Коритника, у горњем току ријеке Љума, лијеве притоке Белог Дрима. Површина изности око 433 km², од тога се у Србији налази 385,6 km². Највећи дио је прекривен пашницима, што је омогући да се развије сточарство, углавном овчарство.

Становништво[уреди]

Горан(ц)и[5] су етничка заједница у Србији,[6] која је много слична Србима у Средској и Торбешима у западној Македонији. Исламске су вјероисповјести[7] и говоре српским језиком[8][9] односно нашинским или горанским говором[10] (често погрешно сматран језиком).

У Албанији немају право да се изјасне као Горанци и над њима се врши албанизација. Власти непризнате Републике Косово признају их само деклеративно и над њима спроводе бошњакизацију. Присиљени су да се школују на албанском или бошњачком језику.

У Македонија и Бугарској, увиђајући сличност првенствено у језику, а затим користећи сличност Горанаца са Торбешима и Помацима, у циљу остварења националних интереса, дају Горанцима своја држављанства, али не уважавајући их као Горанце, већ само уколико се изјасне као Македонци, односно Бугари.

Насељена мјеста[уреди]

Горанска села у Србији, односно Косову и Метохији, су: Баћка, Брод, Враниште, Глобочица, Горња Рапча, Горњи Крстац, Диканце, Доња Рапча, Доњи Крстац, Драгаш, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Лештане, Љубовиште, Млике, Орчуша, Радеша и Рестелица.

У Албанији се налазе: Борје, Запод, Кошариште, Оргоста, Орешек, Орчикле, Пакиша, Црнолево и Шиштавец.

У Македонији су два горанска села: Урвич и Јеловјане.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Миграције становништва шарпланинске жупе Гора - Харун Хасани“. rastko.rs. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Самостална општина Гора потврда самосвојности и основ за очување ентитета и идентитета Горанаца - Бехадин Ахметовић“. rastko.rs. 
  3. „Зоран Влашковић: Гора – лето напунило села“. slobodanjovanovic.org. 
  4. Хрисовуља Цара Стефана Душана, Гласник душа српске словености, Београд, 1862, стр. 282
  5. „Електронска библиотека традиције и културе Горе и Горанаца“. Rastko.rs. 8. 10. 1999. Приступљено 12. 9. 2012.. 
  6. „Проф. др Дарко Танасковић - Гора на слици-Гора у срцу“ (PDF) Приступљено 12. 9. 2012.. 
  7. „др Драгољуб Ђорђевић - Религије и вероисповести националних мањина у Србији (научни рад)“ (PDF) Приступљено 12. 9. 2012.. 
  8. „Зејнел Зејнели: Гора и Горанци – чији су“. In4s.net. 3. 9. 2010. Приступљено 12. 9. 2012.. 
  9. „Горанци решени да о(п)стану“. rts.rs Приступљено 3. 22. 2013.. 
  10. „др Радивоје Младеновић - Горански говор (научни рад), Институт за српски језик САНУ“ (PDF) Приступљено 12. 9. 2012.. 

Са других Викимедијиних пројеката :