Гордана Куић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гордана Куић

Gordana Kuic.TIF
Гордана Куић

Информације
Датум рођења 29. август 1942.
Место рођења Београд
Дела
Најважнија дела Мирис кише на Балкану, Цват липе на Балкану, Смирај дана на Балкану, Духови над Балканом, Легенда о Луни Леви, Бајка о Бењамину Баруху, Балада о Бохорети
Потпис
Пет сестара Леви - инспирација за писање

Гордана Куић је српска књижевница, рођена у Београду, 29. августа 1942. године. [1]
Завршила је Енглески језик и књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду и Hunter College у Њујорку. Радила је као саветник за енглески језик у Америчкој амбасади у Београду, као консултант у АYUСА International у Београду, као и администратор за енглески језик у источној Европи и за хуманитарну помоћ бившим југословенским републикама у Соросовој фондацији у Њујорку. Живи и ради у Београду.

Библиографија[уреди]

Мирис кише на Балкану[уреди]

Мирис кише на Балкану као први написан роман представља покретач за касније написане књиге. Писан је по сећању Горданине мајке Бланки Леви о збивањима у породици потомака Сефардских Јевреја на Балкану у Сарајеву, у периоду од 1914. до 1944. године. [2] Први пут објављен 1986. године, који је од тада адаптиран и преточен у позоришно дело, те у телевизијску серију истога назива.

Цват липе на Балкану[уреди]

Цват липе на Балкану као наставак приче из првог романа, прати судбину породице, сад претежно у Београду, у време после Другог светског рата до 1965. године. Написан у време кад је то била осетљива тема, говори о пропасти средње класе после рата и успостављању комунистичког режима.

Смирај дана на Балкану[уреди]

Смирај дана на Балкану је написан као роман који би заокружио причу и затворио трилологију, једном тужном причом о љубавном троуглу. Радња се одвија на почетку ратова условљене распадом Југославије, као крај приче о Соломовима и Кораћима и крај животне приче Вере Кораћ.

Духови над Балканом[уреди]

Роман Духови над Балканом представља везу између претходне трилогије и још незапочете друге, кроз исказе главних јунака и праћењем животне приче нових јунака. Радња је смештена у 15. век, време Инквизиције, време прогона Јевреја из Шпаније, откривања правог индетитета и порекла, дотичући идеју чистоте крви.

Легенда о Луни Леви[уреди]

Роман легенада о Луни Леви прати јунаке који се селе из Барселоне, коју напуштају последњим бродом за исток 31. јула 1492. године, у Истамбул, у Отоманско царство, где су се већина сефардских Јевреја настанили по изгону јер их је султан Бајазит II примио и тим потезом обезбедио средњи слој, трговце, занатлије, фабриканте, штампаре, који су недостајали царству. Пратећи главну јуњакињу Луну и њеног изабраника Марка Орловића, алиас Орлу-Пашу, радња се са њима сели у Дубровачку републику.

Бајка о Бењамину Баруху[уреди]

Одатле креће радња следећег романа, Бајка о Бењамину Баруху, о травару из Травника, смушеном и спетљаном излечитељу и доброчинитељу, човеку који је увек на правом месту, а места су Дубровник, Травник, Сарајево и Београд, у право време, а време је друга половина 17. века. Причу о том сићушном а необичном травару записује 1942. године Лаура Леви, Бохорета, најстарија кћи породице Салом (из првог романа, Мирис кише на Балкану) остављајући је као породичну причу у залог својим синовима за које верује да ће се вратити из концетрационог логора Јасеновац куда су их усташе одвеле.

Балада о Бохорети[уреди]

Балада о Бохорети прати младост и сазревање једне изузетне жене која се у доба када то женска чељад уопштено, а још мање сефардска, није радила, дакле, с краја 19. и почетка 20. века, бавила писањем позоришних комада, песама и прича, истраживачком делатношћу, сакупљањем преосталог блага сефардске баштине, водила полемике у тадашњој јеврејској штампи, једном речју, представљала узор свим младим напредним женама Сарајева. Радња се догађа у Истамбулу, Сарајеву и Паризу, а временски се завршава управо пред Први светски рат када започиње први роман, Мирис кише на Балкану.

Остала дела[уреди]

  • Преостале приче (33 приповетке)
  • Са друге стране ноћи (17 приповедака) [3]

Екранизација, позориште и балет[уреди]

  • Снимљена ТВ серија (тринаест епизода) по роману "Цват липе на Балкану". Продуцент: РТС, Режија: Иван Стефановић
  • Снимљена ТВ серија по роману "Мирис кише на Балкану". Продуценти: РТС и Цинема Десигн, Режија: Љубиша Самарџић[4]
  • Снимљен филм по роману "Мирис кише на Балкану". Написан је и сценарио за филм "Смирај дана на Балкану".
  • У драматизацији Небојше Ромчевића написана је драма "Мирис Кише на Балкану" премијерно је изведена у Београду 12. априла 2009. у Мадленијануму.
  • "Мирис Кише на Балкану - балет о Рики" премијерно је изведен у Сарајеву 1992., а у Београду исте године на БЕМУС-у.

Галерија признања[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]