Гордијан III

С Википедије, слободне енциклопедије
Гордијан III
Гордијан III
Лични подаци
Пуно имеМарко Антоније Гордијан Пије
Датум рођења(225-01-20)20. јануар 225.
Место рођењаCircesium, Римско царство
Датум смрти11. фебруар 244.(244-02-11) (19 год.)
Место смртиЗаита,
Породица
СупружникСабина Транквила
РодитељиАнтонија Гордијана
Римски цар
Период29. јул 238 - 11. фебруар 244.
ПретходникМаксимин Трачанин
НаследникФилип Арабљанин

Марко Антоније Гордијан Пије (рођен 20. јануара 225. - умро 11. фебруара 244. године), познат као Гордијан III, био је римски цар од 238. до прве половине 244. године. Гордијан је био син Антоније Гордијане,[1] ћерке Гордијана I[1] и сестре Гордијана II и Јуниуса Балбуса, који је умро пре 238.[2]

Након смрти цара Александра Севера у Могунтацијуму (савремени Мајнц),[3] Максимин Трачанин је проглашен за цара,[4] упркос противљењу сената, и већине народа. Деда и ујак Гордијана III, Гордијан I и Гордијан II прогласили су се за цареве у Африци.[5] Управник Нумидије, Капелин, који је подржавао Максимина, угушио је покрет двојице Гордијана. Старији Гордијан је умро.

У међувремену, сенат је изабрао за цареве Пупијена и Балбина.[6] Ови сенатори нису имали подршку у народу. Ипак, победили су Максимина Трачанина, углавном зато што је овога војска напустила. Заједничка владавина Пупијена и Балбина била је обележена устанцима, па и великим пожаром који је избио у Риму јуна 238. године. Коначно двојицу царева је убила преторијанска гарда. За цара је онда проглашен Гордијан III, на кога су рачунали још Пупијен и Балбин, давши му титулу цезара.[7] У првим годинама његове власти, дошло је до устанка у Африци под вођством Сабинијана.

Новац искован у част женидбе Гордијана са Сабином Транквилином

Како је Гордијан III био само дечак, праву власт су преузеле неке племићке фамилије и сенат.[8] 241. Гордијан се оженио Сабином Транквилом, ћерком преторијанског префекта Тимеситеја.[9] Он је убрзо постао de facto владар Римског царства.[10]

Када су Персијанци под Шапуром I напали Месопотамију млади цар је кренуо на Исток. Персијанци су одбачени преко Еуфрата и побеђени 243. године.[11] Али, онда је његов таст умро под неразјашњеним околностима. Без Тиместеја сигурност цара је доведена у питање.

Филип Арабљанин постао је нови преторијански префект и ратни поход је настављен. Почетком 244. Персијанци су кренули у противнапад и код Фалуџе поразили Римљане.[12] Гордијан III је погинуо: то се догодило између 13. јануара и пре 14. марта те године. Наследио га је Филип Арабљанин, за кога се понекад мисли да је организовао убиство Гордијана III.

Гордијан је касније био веома поштован међу Римљанима. После смрти је деификован,[13] како би се избегле народни устанци.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б D’Amato 2020, стр. 54.
  2. ^ Townsend 1934, стр. 63.
  3. ^ Drinkwater 2007, стр. 28.
  4. ^ Drinkwater 2007, стр. 29.
  5. ^ Raven 1993, стр. 142.
  6. ^ Drinkwater 2007, стр. 31–32.
  7. ^ Drinkwater 2007, стр. 32.
  8. ^ Potter 2004, стр. 171.
  9. ^ Townsend 1934, стр. 84.
  10. ^ Mennen 2011, стр. 34.
  11. ^ Tucker 2010, стр. 147.
  12. ^ Brosius 2006, стр. 144.
  13. ^ Potter 2004, стр. 238.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Boin, Douglas (2018). A Social and Cultural History of Late Antiquity. Wiley. ISBN 978-111-907-681-0. 
  • Brosius, Maria (2006). The Persians. Routledge. 
  • Cooley, Alison E. (2012). The Cambridge Manual of Latin Epigraphy. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-84026-2. 
  • D’Amato, Raffaele (2020). Roman Standards & Standard-Bearers (2): AD 192–500. Osprey Publishing. 
  • Dodgeon, Michael H.; Lieu, Samuel N. C., ур. (1991). The Roman Eastern Frontier and the Persian Wars (AD 226–363): A Documentary History, Part 1. Taylor & Francis. 
  • Drinkwater, John (2007). „Maximinus to Diocletian and the 'Crisis'”. Ур.: Bowman, Alan K.; Garnsey, Peter; Cameron, Averil. The Cambridge Ancient History: The crisis of Empire, A.D. 193–337. XII (2nd изд.). Cambridge University Press. 
  • Edwell, Peter (2020). Rome and Persia at War: Imperial Competition and Contact, 193–363 CE. Taylor & Francis. ISBN 9781317061267. 
  • Mennen, Inge (2011). Power and Status in the Roman Empire, AD 193-284. Brill. 
  • Potter, David S. (2004). The Roman Empire at Bay, AD 180–395. Routledge. 
  • Raven, Susan (1993). Rome in Africa (3rd изд.). Routledge. 
  • Shahbazi, Shapur (2017). „ŠĀPUR I”. Encyclopaedia Iranica. Приступљено 24. 2. 2020. 
  • Townsend, Prescott Winson (1934). The Administration of Gordian III. Yale University Press. 
  • Tucker, Spencer C., ур. (2010). „241-244:Southwest Asia”. A Global Chronology of Conflict: From the Ancient World to the Modern Middle East. ABC-CLIO. 
  • Varner, Eric R. (2004). Monumenta Graeca et Romana: Mutilation and Transformation : Damnatio Memoriae and Roman Iperial Portraiture. Brill. 
  • Wilhite, David E. (2007). Tertullian the African: An Anthropological Reading of Tertullian's Context and Identities. Walter de Gruyter GmbH & Co. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гордијан III на Викимедијиној остави.


Римски цар
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гордијан_III&oldid=27550303”