Горила се купа у подне
| Горила се купа у подне | |
|---|---|
 | |
| Изворни наслов | Горила се купа у подне |
| Режија | Душан Макавејев |
| Сценарио | Душан Макавејев |
| Продуцент | Бојана Марјан Јоахим вон Вигенхоф |
| Главне улоге | Светозар Цветковић Анита Манчић Петар Божовић Ева Рас Давор Јањић |
| Сценограф | Вељко Деспотовић |
| Сниматељ | Александар Петковић Миодраг Милошевић |
| Монтажа | Вуксан Луковац Владимир Миленковић |
| Продуцентска кућа | ТРЗ Екстаза Београд Алерт филм Берлин Вон Вигенхоф филм продакшн ТВБ ТВ НС |
| Година | 1993. |
| Трајање | 83 минута[1] |
| Земља | СР Југославија |
| IMDb веза | |
Горила се купа у подне је српски филм снимљен 1993. године који је режирао Душан Макавејев који је и писао сценарио.[2]
Кратак садржај[уреди | уреди извор]
Мајор Црвене армије, закасни на воз којим се совјетске окупационе снаге стациониране у Источној Немачкој, повлаче из Берлина... Телефоном се јавља у Москву и сазнаје да га је напустила жена са дететом и да се неко уселио у његов стан. Мајор одлучује да остане у Берлину и настањује се на ничијој земљи, између два Берлина. Његова једина имовина је мали самовар, парадна униформа и бели бицикл. Прве контакте има са црним тржиштем и подземљем. И док Виктор вуче своје прве потезе у игри опстанка, упознајемо се и са његовом прошлошћу.[1][2]
Улоге[уреди | уреди извор]
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Светозар Цветковић | мaјор Виктoр Борисович Лазуткин |
| Анита Манчић | Мики Мики / Владимир Лењин |
| Петар Божовић | Трандафил |
| Ева Рас | Микијева мама |
| Давор Јањић | Клошар |
Награде[уреди | уреди извор]
Филм је 1993. године добио награду за најбољи сценарио на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Gorila se kupa u podne, Приступљено 31. 3. 2013.
- ^ а б „Горила се купа у подне”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 17. 10. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Горила се купа у подне на сајту IMDb (језик: енглески)
