Гороцвет

Гороцвет
Систематика
царство: Plantae раздео: Magnoliophyta класа: Magnoliopsida ред: Ranunculales породица: Ranunculaceae род: Adonis
Биномијална номенклатура
Adonis vernalis L.
Синоними:
Adonis apenina Jacq. Adonis helleborus Crantz.
Екологија таксона
Животна форма: H (хемикриптофита)

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Гороцвет

Гороцвет (зечји мак, гороцват, госпина влас), лат. (Adonis vernalis), је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића (Ranunculaceae) која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Још једна биљка којој је име позајмио лик из грчке митологије, лепи ловац Адонис. С обзиром на то, да цвета у пролеће (од марта до маја) ето и другог дела њеног имена (лат. vernalis = пролећни). Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978. године. Осим по лепоти ова биљка је и драгоцена и по лековитости и користи се за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају – она је отровна.

Опис биљке

Гороцвет је вишегодишња зељаста биљка са дебелим ризомом. Из ризома се развија 3-4 стабаоца, висине до 40 cm, са листовима који су перасто издељени на танке, линеарне режњеве. На врху стабла образује се веома крупан, 3-7 cm у пречнику, цвет чији су крунични листићи многобројни (увек их је више од 15) и светложути.

Хемијски састав дроге

Као дрога се користи надземни део биљке са цветом (Adonidis vernalis herba) који садржи:

• око 20 срчаних гликозида међу којима су најбитнији: адонитоксин, адонитоксиген и цимарин;
• флавоноиде;
• кумарине;
• сапонине;
• фитостерине и др.

Лековито дејство

Користи се код болести кардиоваскуларног система као кардиотоник и јак диуретик, а као седатив код неуровегетативних сметњи, несанице и епилепсије. У хомеопатији се употребљава за лечење хипертиреозе, реуме, запаљења плућа, ангине пекторис.

Упозорење: ову биљку због отровности не треба користити без стручног надзора!

Литература

• Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
• Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
• Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
• Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
• Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
• Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
• Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
• Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
• Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
• Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
• Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
• Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
• Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

• Škola biologije