Горња Ластва

Координате: 42° 27′ 08″ С; 18° 42′ 16″ И / 42.452333° С; 18.7045° И / 42.452333; 18.7045
С Википедије, слободне енциклопедије

Горња Ластва
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаТиват
Становништво
 — (2011)6
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 08″ С; 18° 42′ 16″ И / 42.452333° С; 18.7045° И / 42.452333; 18.7045
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина961 m
Горња Ластва на карти Црне Горе
Горња Ластва
Горња Ластва
Горња Ластва на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаTV

Горња Ластва је насеље у општини Тиват у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 6 становника (према попису из 1991. било је 13 становника).

Горња Ластва је мало место у Боки которској медитеранског типа, на брду Врмац који раздваја тиватски и которски залив. Налази се на 300 метара надморске висине и удаљена је 3 километра, локалним асфалтним путем, од јадранске магистрале. Смештена је на осунчаној падини брда Врмац са погледом на тиватски залив и даље, преко полуострва Луштица, на отворено море. Насеље на томе месту постоји од давнина.

Историја[уреди | уреди извор]

Од настанка насеља, камене куће су грађене и разграђиване да би се на њиховом месту градиле нове, савременије. Многе куће су временом напуштене и међе урушене, али аутентичност традиционалног начина градње и укупног амбијента није ничим нарушена. Данас најбоље очуване и најмаркантније куће у насељу потичу углавном из XIX века. Из истога је доба и млин за маслине у којем се до данас није ништа променило, а маслине се још увек мељу као некада - млин покреће људска снага.

Жупна црква свете Марије грађена је у XIV веку и у њој су бројне и вредни уметнички предмети: олтар од разнобојног мермера, олтарна пала са сликом Богородичина рођења, за коју се вјерује да је дело венецијанског сликара Андреа Тревисана, романички златни крст, олтарна слика звана Госпа од Ловрата, а још старија је црква светога Вида која је подигнута у IX стољећу и налази се на врху истоименога брда изнад Горње Ластве.

Горња Ластва

Горња Ластва је у време свога пунога живота, у првој половини XX века, имала око 500 становника и више од 100 стамбених кућа. Била је економски заокружен систем, становништво је гајило стоку и обрађивало земљу тако да је производило хране довољно за своје потребе. У селу је било седам млинова за маслине, једна воденица за жито, 12 гувна, 24 почула (бунара) и 5 каптажа за воду. На околним су падинама били виногради, маслињаци, воћњаци. Горња је Ластва била организована у своју општину до Другог светског рата, имала је школу од 1845. године, жупника, и „Хрватско тамбурашко друштво“.[1] Лазар Томановић спомиње брдо Свете Петке у Боки которској. Изнад Ластве је брдо Грлице, иза кога се види још више брдо Свете Петке, где су развалине, вероватно истоимене цркве. [2] Ластовљани су били добри занатлије, посебно зидари. Многи су навигавали - пловили на бокељским бродовима.

После Другог светског рата, Горња Ластва, бележи стални пад броја становника. Становништво се сели ближе мору, односно радном месту, најчешће у Доњу Ластву или у Тиват. Већина Ластовљан данас живе углавном у Доњој Ластви и Тивту.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Горња Ластва живи 6 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 54,7 година (31,5 код мушкараца и 66,3 код жена). У насељу има 4 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,50.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 233
1953. 186
1961. 153
1971. 94
1981. 42
1991. 13 13
2003. 6 6
Етнички састав према попису из 2003.[4]
Хрвати
  
2 33,33%
Црногорци
  
1 16,66%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Културни живот Горње Ластве”. Архивирано из оригинала 07. 12. 2011. г. Приступљено 16. 03. 2012. 
  2. ^ Томановић 2007, стр. 411.
  3. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  4. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  5. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]