Горња Плоча (Лика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горња Плоча

Горња Плоча
Горња Плоча

Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Област Лика
Жупанија Личко-сењска
Општина Општина Ловинац
Становништво
Становништво (2011) 45
Положај
Координате 44°27′40″N 15°39′05″E / 44.460987495217694, 15.651260506118035
Временска зона средњоевропска:
UTC+1 (лети UTC+2)
Надморска висина 631 m
Горња Плоча на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Горња Плоча
Горња Плоча на мапи Хрватске
Горња Плоча на мапи Личко-сењске жупаније
{{{alt}}}
Горња Плоча
Горња Плоча на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број 53244 Ловинац
Позивни број +385 53


Координате: 44° 27′ 40" СГШ, 15° 39′ 05" ИГД

Горња Плоча је насељено мјесто у Лици, припада општини Ловинац, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Географија[уреди]

Насеље Плочу чине засеоци Горња и Доња Плоча, а раније и Мала Плоча (данашње Тушице). Замишљена граница између Горње и Доње Плоче је врело Миљковића. Смјештена је у сјевероисточном дијелу Личког поља. Простире се на око 50 km² и у дужини око 10 км, а налази се на око 600 метара над морем. На истоку граничи са селом Враник, на југу са Личким пољем, на западу са селом Могорић, а на сјеверу са Личким средогорјем. Пружа се у подножју брда: Дебељаче, Гостуше, Плочанског кланца, Гакуше, Међедоваче (Међедаче), Јусиповаче (Љусповаче), Липаћа, брда Савцанова и обронака Личког средогорја. На југоисточном - рубном дијелу Плоче, између Дебељаче и Гостуше, лежи равница Бјелопоље.[1]

Кроз Горњу Плочу пролази државни пут D522. D522 је државни пут у Лици, који повезује ауто-пут A1 од чвора Горња Плоча до Удбине (државни пут D1). Дужина пута износи 13,2 км.[2]

Горња Плоча је од Ловинца удаљена око 7,5 км, од Удбине око 14 км, од Грачаца 27 км, Госпића 30 км, а од Плитвица око 60 км.[1]

Извори и воде[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Јадова

За разлику од неких села у Лици, Плоча не оскудјева са водом. У Горњој Плочи из планинског језера, подно Плочанског кланца, извире ријека Јадова, највећа притока ријеке Лике. Ријека Јадова повезује Плочу са селима: Могорић, Павловац Вребачки, Завође, Вребац и Барлете, а код Кулице утиче у ријеку Лику. Према народном предању ова ријека се у далекој прошлости звала Милава. Плочани и мјештани села кроз која протече, често је зову Јаруга. Осим Јадове Плоча има и већи број врела и бунара, са живом водом, која никад не пресушују. У Плочи се налази још и врело Миљковић и врело Поповић.[1]

Пећина Дебељача[уреди]

Пећина у каменолому Дебељача налази се у Горњој Плочи, 5 км сјеверно од насеља Ловинац на истоименом узвишењу које је саставни дио Личког средогорја. Камен се на његовим јужним падинама експлоатисао од 2002. до 2004. године за потребе изградње ауто-пута Загреб-Сплит. У том је раздобљу минирањем урушен строп дијела пећинског канала и отворен јамски улаз у пећину димензија 20 x 10 м. У мају 2004. године почело се са истраживањем пећине. До сада је истражено и топографски снимљено 908 м пећинских канала који допиру до дубине од 66,5 м чиме се ова пећина убраја у средње дуге спелеолошке објекте. Недалеко од улаза у главну пећину у смјеру сјевероисток налази се мала пећина. На темељу њеног положаја и спелеоморфолошких карактеристика може се закључити да су оне дио истог пећинског система.[3]

Историја[уреди]

Са сигурношћу се може утврдити да је ово насеље постојало прије доласка Турака у Лику 1527. године, али под именом Новаковићи и Новаци.[4] Наиме, у XIV вијеку Личку жупу населише многа племена. Према записима из тог времена стоји да се у рукама Ивана Карловића 1509. године налази Билај, Барлете, Сливник, Новаци (Плоча), Ловинац и Нови Град. Попис из 1577. године говори да има два каштела Новака. Новаковићи или Новаци лежали су на тлу данашње Плоче, гдје заиста постоје двије градине, између којих је Штулића кула познатија. Такође се добро зна да је насеље Плоча увијек била у Личкој жупи односно Лици и то у сјевероисточном дијелу Личког поља односно сјевероисточно од извора ријеке Лике и града Метка.[4]

Освајањем Крбаве и Лике од стране Турака у прољеће 1527. године, спомиње се веома важан податак да су Турци, поред Удбине и других личких насеља, градова и утврђења у Лици, освојили и насеље Новаке (Плочу). То је уједно и најпоузданији писани извор о постојању данашње Плоче под именом Новаци.

У доба Турске владавине Ликом, Ибрахим паша утврди своју столицу на Удбини 1528. године. Поред њега спомињу се и Мустај бег лички и диздар Чавјан ага, заповједник удбинске тврђаве - града. Од осталих спомиње се Осман ага Крбавски, ага Алага Вребо (по њему је Вребац добио име), као и злогласни ага Плочанин Алија. Слиједом тих чињеница може се са великом сигурношћу извести закључак да је селом Плочом аговао Алија Плочанин носећи њено презиме. Мања је вјеројатност да је по њему Плоча добила име, али се и та могућност у потпуности не искључује, па је на тај начин назив за ово насеље Новаци, замењен са називом Плоча.[4]

Простор данашње Плоче насељен је првим становницима српске националности у вријеме Ферхад паше Соколовића (1575 - 1577). У оквиру интензивнијег насељавања села у Личком пољу, која је извршена у периоду 1690 - 1692. године, као послиједица исељавања за вријеме турске владавине, спомиње се и Плоча. Први званичан писани документ о броју кућа - домаћинстава, темељи се на попису извршеном 1700. године. Према списку српско - православних парохија у Карловачком Ђенералату од 1700. године се каже да у српско - православној епархији Радуч, којој је припојена и Плоча, има 120 кућа, са два пароха. Исте године објављен је податак према ком село Плоча и Кик заједно имају 40 домова.[4]

Према причању најстаријих, што се преносило с кољена на кољено, Плочу су и околна села, додуше краће време, били населили Грци, који су, наводно, због јаких зима и високог снијега, који паде на Петровдан, отишли и нису се више ни вратили.

Веома важан податак из тог времена односи се на изградњу српско - православне цркве Светог Духа - Тројице, која је у Горњој Плочи озидана 1719. године. Послије изградње светог храма у Плочи, број домаћинстава се нагло повећава. За Плочу и Плочане веома је важна 1869. година, када је изграђена, основана и отворена основна школа у Плочи.[4]

Први свјетски рат[уреди]

Плочани су дали и свој допринос у Првом свјетском рату, као српски добровољци. Многи се и не вратише, а они који су се вратили, дођоше са Карађорђевим знамењем и ордењем.

Између Првог и Другог свјетског рата Плоча се развијала као аграрно село, са веома доста оваца, коза, говеда и коња. Многи су Плочани одлазили на јавне радове у Србију, као и на рад у Француску, Америку и друге земље. Уочи самог Другог свјетског рата Плоча је имала: школу, цркву, жандармеријску станицу, два парна млина, три дућана, гостиону, три шустерске радње, двије ковачке радње, пекарску радњу и попову кућу.[4]

Други свјетски рат[уреди]

Споменик палим борцима НОБ-а села Плоче, Кика и Враника

Други свјетски рат је за Плочане, као и за све Србе на простору усташке творевине НДХ, био трагичан. По капитулацији Краљевине Југославије и проглашењу НДХ, дошли су црни дани за неорганизоване Плочане. Заведен је усташки терор. Плочане је 31. јул 1941. године у црно завио. Усташе су за непуна два сата побили преко 80 људи.[5] Истог дана су усташе потрпале у камион око 15-ак Плочана, с образложењем да их воде покрштавати, а намјера им је била одвести и бацити у Јадовно (гробница личких Срба, гдје је убијено око 50-60.000 душа). У току Другог свјетског рата Плоча, а нарочито Горња Плоча, због свог положаја, била је у неколико наврата до темеља попаљена и опљачкана, а народ, скоро кроз читаво вријеме рата, провео је у збјегу по Личком средогорју. Сваки трећи становник Плоче активно је учествовао у НОБ-у. Током рата погинула су 94 борца, а живот у рату изгубило је 315 Плочана.

По ослобођењу село Плоча је било згариште. Под утицајем КПЈ-у, Плочани су врло брзо опростили грјехове и злочине својих сусједа, нажалост, вријеме је показало да је праштање било узалудно.

До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Грачац.

Република Српска Крајина[уреди]

Горња Плоча се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини.

Култура[уреди]

Парохија[уреди]

У Плочи је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Плоча припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке а чине је Горња и Доња Плоча.[6] У Плочи је постојао храм Српске православне цркве посвећен Сошествију Светог Духа изграђен 1719. године. Црква је до темеља срушена 1949.[6]

Слава села је Силазак Светог Духа на апостоле Педесетница - Тројице или у народу Духови, који се светкују три дана. Падају у педесети дан или у седму недељу по Васкрсу. Плочани славе други дан - Духовски понедељак.

Становништво[уреди]

По званичном попису из 1768. године у Личкој регименти, према ком се село Плоча самостално исказује, имала је 75 кућа. Плоча се и даље шири до краја XVIII и током читавог XIX вијека. Слиједећи званични пописи, али овог пута и броја кућа и народа у Карловачком Владичанству, извршени су године 1800. и 1880. Године 1800. Плоча је имала 100 кућа и 1.160 становника, а године 1880. имала је већ 240 кућа и 2.309 становника. Упоређујући, јасно се види да је за 80 година број кућа и становника удвостручен. Према Топографији Карловачке Војне крајине из године 1835. стоји да је Плоча, „велико грконесједињено парохијско село“, са 144 куће и 1.195 становника.

По подацима Митрополије Карловачке од 1905. године, село Плоча, са селима Мала Плоча и Кик, имала је политичку (управну) општину у Ловинцу. Српских домова је било 390, а Срба православне вјере било је 3.019. Уочи Другог свјетског рата Плоча је била велико српско-православно село, са око 285 домаћинстава и око 1.700 становника.

Према подацима Комисије за попис становника СО Грачац, марта 1991. године и према списку домаћинстава и броја становника МЗ Плоча (укључујући и Кик), Плоча је имала 149 домаћинстава и 469 становника од чега 2 становника хрватске националности. Према попису становништва из 2001. године, Плоча је имала 22 становника.[7] Према попису из 2011. године, Горња Плоча је имала 45 становника.[8]

Националност[9] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 333 471 644 918
Југословени 1 13 24
Хрвати 5 5 4 5
остали и непознато 5 5 3 1
Укупно 344 494 675 924
Демографија
Година Становника
1857. 1.163
1869. 1.343
1880. 1.287
1890. 1.435
1900. 1.555
1910. 1.410
1921. 1.452
1931. 1.502
1948. 996 [9]
1953. 939
1961. 924
1971. 675
1981. 494
1991. 344
2001. 22
2011. 45

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Горња Плоча је имало 344 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
333 96,80%
Хрвати
  
5 1,45%
Југословени
  
1 0,29%
непознато
  
5 1,45%
укупно: 344

Презимена[уреди]

Плочанска презимена са крсним славама:

  1. Бањеглав - славе Св. Аранђела
  2. Батинић - славе Св. Николу
  3. Будимлија - славе Св. краља Стефана Дечанског
  4. Вукобратовић - славе Ђурђевдан
  5. Гајић - славе Ђурђевдан
  6. Дешић - славе Св. Козма и Дамјан - Врачеви
  7. Драганић - славе Ђурђевдан
  8. Дукић - славе Ђурђевдан
  9. Ђукић - славе Св. Козма и Дамјан - Врачеви
  10. Кљајић - славе Ђурђевдан (знамените личности: Мирко Кљајић)
  11. Лазић - славе Лазареву суботу
  12. Малиновић - славе Св. Николу
  13. Миљковић - славе Св. Аранђела
  14. Орловић - славе Св. Јована
  15. Павлица - славе Св. Јована (знамените личности: Добривоје Павлица)
  16. Павловић - славе Ђурђевдан
  17. Петковић - славе Св. Стефана
  18. Поповић - славе Св. Јована
  19. Радека - славе Св. Стефана
  20. Ћалић - славе Петровдан
  21. Ћурувија - славе Св. Јована
  22. Чутурило - славе Св. Николу
  23. Штулић - славе Св. Козма и Дамјан - Врачеви (знамените личности: Мирко Штулић)

Надимци[уреди]

Постојали су надимци за поједине породице, односно презимена у Плочи. Даје се преглед презимена и њихових надимака: Бањеглави - Калаиши, Будимлије - Купусине, Вукобратовићи - Чочићи, Кебићи, Гајићи - Бувачи, Дукићи - Баноте, Галамићи, Ђукићи - Кутлаче, Кљајићи - Арари, Бљутеше, Шојмани, Жутије, Миљковићи - Кељоте, Кијачићи, Орловићи - Брдари, Долари, Рукачари, Ћуће, Карегићи, Шкорићи, Павлице - Бакрачи, Цоте, Поповићи - Фрдектери, Ћалићи - Маге, Чутуриле - Главани, Копачи, Рабате, Штулићи - Кргаћи.

Знамените личности[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в „Плоча“ (на ср). Плоча Лика Приступљено 29. 8. 2012.. 
  2. ^ „Министарство промета и инфраструктуре РХ“. Народне новине Приступљено 29. 8. 2012.. 
  3. ^ „Пећина Дебељача“. Спелеогенеза пећине у каменолому Дебељача Приступљено 29. 8. 2012.. 
  4. ^ а б в г д ђ „Историја Плоче“ (на ср). Плоча Лика: Историја Приступљено 29. 8. 2012.. 
  5. ^ Ђуро Затезало. „Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945.“ (на ср). Радио сам свој сељачки и ковачки посао Приступљено 22. 4. 2012.. 
  6. ^ а б „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Плоча“ (на ср). Српска православна црква: Епархија горњокарловачка Приступљено 28. 8. 2012.. 
  7. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 14. 4. 2013.
  8. ^ „Попис становништва 2011.“. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 14. 4. 2013.. 
  9. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  10. ^ Историја Епархије Горњокарловачке, Приступљено 26. 8. 2013. ((sr))

Спољашње везе[уреди]