Горњи Милановац

Горњи Милановац
Поглед на Горњи Милановац ноћу.

Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Географски подаци
Географске координате	44° 01′ 60" СГШ 20° 26′ 60" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	23982
Остали подаци
Поштански број	32300 32301
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM
Интернет презентација	gornjimilanovac.rs
Горњи Милановац Горњи Милановац на мапи Србије

Координате: 44° 01′ 60" СГШ, 20° 26′ 60" ИГД

Горњи Милановац је градско насеље у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 23982 становника (према попису из 1991. било је 22432 становника).

До 1859. град је носио име Деспотовац, по реци која протиче кроз град. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића промењено име у Горњи Милановац.

[уреди] Географске одлике

Горњи Милановац се налази између планина Рудник на северу и Вујан на југу. Горњи Милановац захвата котлину око реке Деспотовица која извире испод Рудника и тече ка југу.

Град је смештен дуж западне стране европског пута Е763, између Љига и Чачка.

Клима је континентална, али врло хладна; град по броју степен-дана стоји одмах иза Сјенице.

[уреди] Историја

Зграда старог суда, прва зграда у новооснованој Деспотовици.

Горњи Милановац је основан 1853. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се Дивље поље. Поље је припадало селу Брусница која је за време турске владавине била седиште турских бегова. Крајем 1850. за окружног начелника Рудничког округа долази Младен М. Жујовић који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Сви су се сагласили да је Дивље поље најбоља локација за градњу нове вароши. Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет Јакова Обреновића, једно време и начелник рудничке нахије.^[1] Указом кнеза Александра Карађорђевића из 1853. године почиње изградња новог насеља које по реци добија име Деспотовица, да би му коначно име Милановац посебним указом дао Кнез Милош Обреновић 1859. у спомен свог старијег брата, војводе Милана Обреновића. Горњи Милановац је један од ретких градова у Србији чији су потпуни план града пре изградње пројектовали бечки архитекти. Црква Св. Тројице је грађена упоредо са градом а завршена је 1862. године. Град је саграђен као престоница Другог српског устанка (Таково је удаљено 10km од центра града).

[уреди] Туризам

Овај шумадијски крај пун је историјских места: Таково, спомен парк Брдо мира, етно куће на Руднику и у Коштунићима, музеји. На брду насупрот града, поред ибарске магистрале, налази се чувена „Норвешка кућа“ (раније кућа југословенско-норвешког, а сада српско-норвешког пријатељства).

У селу Враћевшница се налази чувени истоимени манастир.

У селу Горња Црнућа налази се конак кнеза Милоша Обреновића из којег је владао Србијом од Другог српског устанка до 1818. године када је престоница пресељена у Крагујевац.

Излетничка места су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.

Крајем августа се у граду одржава „Милановачки котлић“, такмичење у кувању рибље чорбе. Свакако куриозитет, с обзиром да се у Деспотовици не може уловити ни једна риба тежа од 100 грама...

[уреди] Култура

Музеј рудничко-таковског краја.

Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857., тада основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000. по чувеној уметничкој породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на тргу кнеза Михаила. 1966. је постала део Радничког универзитета, а од 1970. Културног центра. Самостална установа је постала 1995.^[2] Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.^[3] У свом саставу има четири издвојена одељења у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику.

Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10cm и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре,^[4] а 21. априла 2012. у Модерној галерији Културног центра је отворен 11. бијенале минијатуре и поставка ће трајати најмање два месеца.^[5]

У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008.,^[6] као и Установа за културу при Скупштини општине - Културни центар Горњи Милановац, основан 1970. године. У Горњем Милановцу је осамдесетих година XX века била активна рок-сцена која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове, а Милановчанин Петар Дрчелић Скаки је био предводник панк-рок групе Трула коалиција.

Град има и два културно-уметничка друштва која се баве фолклором и једно аматерско позориште. Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“, једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја,^[7] док је Културно-уметничко друштво „Шумадија“ формирано 2006. године и данас има више од 400 чланова.^[8] Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, иако Културни центар пушта пројекције одређених филмова у сали Дома културе, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године.

[уреди] Привреда

Поглед на јужну индустријску зону и планину Вујан у позадини.

Градски парк.

Стари грб општине (замењен 2009) на углу улица Велимира Рајића и Кнеза Александра

У бившој СФРЈ Горњи Милановац се посебно развијао после рата и био је један од најразвијенијих индустријских центара. Развиле су се две добро лоциране индустријске зоне, једна се налази јужно од града, а друга на самом улазу у град од Београда, на југоисточној страни. У њима су се налазиле познате фабрике: ПИК Таково, Металац, Конфекција Рудник, ФАД, Градитељ-Секо, Сигма, Звезда, Типопластика, Дечје новине и др.

Доба владавине Слободана Милошевића и Социјалистичке партије Србије означили су крај горњомилановачког „привредног чуда”. Већина некадашњих социјалистичких гиганата је пропала, те су почетак овог века дочекали у стечају или надомак њега. Метал Секо је купљен од стране Авала Металпромета, а стару славу је задржао једино Металац. Звезду је купио словеначки Хелиос.

Данас расту нова, приватна предузећа. Најпознатија су Спектар (производи амбалажу за кобасице и сл.), Папир Принт (флексо штампа) и Фока (фабрика кеса).

Нека од најуспешнијих предузећа Горњег Милановца:

[уреди] Знамените личности

Драгиша Васић, српски академик, правник и књижевник
Јован Жујовић, српски геолог, председник Српске краљевске академије
Драга (Луњевица) Обреновић (1861-1903), српска краљица
Милосав Мија Алексић (1923-1995), српски глумац
Момчило Настасијевић (1864-1938), књижевник
Десимир Жижовић Буин (1920-1996), стрип цртач (Мирко и Славко), сликар и вајар
Даница Максимовић (1953-), глумица
Родољуб Павловић (1983-), спортиста

[уреди] Образовање

Гимназија Таковски устанак.

Град има четири основне школе, три средње школе (гимназија, техничка и економска) и три вртића.

Основне школе:

Средње школе:

Најстарија средња школа у граду је Гимназија „Таковски устанак“, основана 1879., Техничка школа „Јован Жујовић“ је основана 15. маја 1961., док је најмлађа Економско-трговачка школа „Књаз Милош“ која је основана 1. јуна 1990. године.

[уреди] Градови побратими

Поглед на зграду старог суда из правца парка.

Улица Кнеза Александра код хотела Шумадија.

Горњи Милановац се побратимио са градовима:

[уреди] Демографија

Поглед на Горњи Милановац, у првом плану градски трг, парк, зграда скупштине општине и црква Свете тројице.

У насељу Горњи Милановац живи 18869 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 7786 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година	Становника

1900.	2000


1948.	2697	^[9]
1953.	3402
1961.	4492
1971.	10972
1981.	17791
1991.	22432	22070
2002.	24425	23982

Етнички састав према попису из 2002.^[10]

Срби	23.230	96,86%
Црногорци	134	0,55%
Југословени	78	0,32%
Роми	72	0,30%
Македонци	37	0,15%
Хрвати	33	0,13%
Словенци	10	0,04%
Мађари	10	0,04%
Муслимани	6	0,02%
Украјинци	5	0,02%
Руси	5	0,02%
Горанци	4	0,01%
Бугари	3	0,01%
Чеси	2	0,00%
Словаци	2	0,00%
Русини	1	0,00%
Румуни	1	0,00%
Немци	1	0,00%
Албанци	1	0,00%
непознато	170	0,70%

Становништво према полу и старости ^[11]


	м	ж
?	70	73
80+	82	120
75-79	183	277
70-74	294	395
65-69	465	508
60-64	524	519
55-59	572	581
50-54	989	1022
45-49	1156	1304
40-44	862	1077
35-39	724	884
30-34	786	855
25-29	862	893
20-24	1032	978
15-19	992	911
10-14	836	744
5-9	685	624
0-4	552	551
просек	35.9	37.6

Домаћинства

**Број домаћинстава по пописима од 1948-2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	956	1143	1617	3804	5896	7103	7786

**Домаћинства по броју чланова по попису од 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просечан број чланова
Број домаћинстава	1192	1652	1705	2287	623	239	58	17	6	7	3.08

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	9593	3019	6075	247	218	34
Женски	10397	2450	6194	1163	567	23

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5184	110	-	65	2442	140	243	597	137	419
Женски	5089	56	-	23	2775	26	30	639	176	105
Оба	10273	166	-	88	5217	166	273	1236	313	524
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	28	205	237	229	139	86	-	-	107
Женски	60	108	174	323	448	75	1	-	70
Оба	88	313	411	552	587	161	1	-	177

[уреди] Спорт

Спортска хала „Бреза“

У Горњем Милановцу постоји преко 40 спортских клубова. У граду тренутно постоји један стадион, Стадион СД Таково, док је ФК Металац 4. октобра 2011. почео изградњу новог стадиона, један градски базен, четири школске хале и нова хала „Бреза“ чија је изградња завршена 2008. године. Хала Бреза има капацитет од 1.500 седећих места, а површина хале је 3.500 m².

Два главна фудбалска клуба у граду су ФК Таково који је члан Спортског друштва Таково, а основан је 1911. године и тренутно се такмичи у Зони Морава и ФК Металац који је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Суперлиги Србије. У граду функционише још неколико фудбалских клубова, који се такмиче у општинском рангу такмичења. КМФ Металац-Колорадо се такмичи у Другој футсал лиги Запад.

ОК Таково је основан 12. јануара 1976. и у свом саставу има мушку и женску сениорску екипу: ОК Металац-Таково (сениори) игра у Другој лиги Запад, док ОК Таково-Звезда Хелиос (сениорке) игра исто у Другој лиги Запад.^[12]

ЖРК Металац АД је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Првој рукометној лиги Србије, другом рангу такмичења. Раније је у граду постојао и Мушки рукометни клуб Типопластика, који се већином такмичио у другом и трећем рангу такмичења.

АК Таково је једини атлетски клуб у граду, а за своје потребе користи стадион СД Таково. Чланови атлетског клуба су освајали велики број медаља на домаћим и међународним такмичењима, имао је бројне репрезентативце, а 50-их година 20. века се такмичио у Првој лиги Југославије.^[13] Од 1971. у Милановцу функционише Карате клуб Таково, који је један од најстаријих клубова у Србији и члан је Карате федерације Србије.

Куглашки клуб „Металац“ је стандардан члан Суперлиге Србије. Клуб је неколико пута завршавао као вицепрвак Србије, а освајао је и Куп Србије.

Стрељачко друштво „Драган Јевтић Шкепо“ спада у најтрофејније српске стрељачке дружине.^[14]