Горњи Милановац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Милановац

Поглед на Горњи Милановац ноћу.
Поглед на Горњи Милановац ноћу.

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Становништво
Становништво (2011) 24216
Положај
Координате 44°01′00″N 20°27′00″E / 44.033333, 20.45
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Горњи Милановац на мапи Србије
{{{alt}}}
Горњи Милановац
Горњи Милановац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 32300
32301
Позивни број 032
Регистарска ознака GM


Координате: 44° 01′ 60" СГШ, 20° 26′ 60" ИГД

Горњи Милановац је градско насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 24216 становника (према попису из 2002. било је 23982 становника).

До 1859. град је носио име Деспотовац, по реци која протиче кроз град. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића промењено име у Горњи Милановац.

Географске одлике[уреди]

Горњи Милановац се налази између планина Рудник на северу и Вујан на југу. Горњи Милановац захвата котлину око реке Деспотовица која извире испод Рудника и тече ка југу.

Град је смештен дуж западне стране европског пута Е763, између Љига и Чачка.

Клима је континентална, али врло хладна; град по броју степен-дана стоји одмах иза Сјенице.

Историја[уреди]

Зграда старог суда, прва зграда у новооснованој Деспотовици.

Горњи Милановац је основан 1853. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се Дивље поље. Поље је припадало селу Брусница која је за време турске владавине била седиште турских бегова. Крајем 1850. за окружног начелника Рудничког округа долази Младен М. Жујовић који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Једног јесењег дана 1851, Жујовић и Гаја Ризнић, члан суда, излазе у Дивље поље, како би видели да ли је могуће тамо изместити насеље; очарани лепим јесењим даном, чистим и свежим ваздухом, долином кроз коју протиче река и погледом на Рудник и Вујан, Гаја предлаже Жујовићу да се ту премести варошица. Жујовић то прихвата, а касније, по сагласности Брусничана, он од државних власти тражи дозволу за премештај насеља.[1]

Уочи Ђурђевдана 1852, 22. априла, у Дивље поље долази комисија из Београда.[1]Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет Јакова Обреновића, једно време и начелник Рудничке нахије[2] (мада други извори наводе да је председник комисије био Стеван Книћанин[1]).

Указом кнеза Александра Карађорђевића из 1853. године почиње изградња новог насеља које по реци добија име Деспотовица, да би му коначно име Милановац посебним указом дао Кнез Милош Обреновић 1859. у спомен свог старијег брата, војводе Милана Обреновића.

После краћег времена 1852, из Београда долази бечки инжењер Камник, који прави план за град и са сарадницима читаво лето размерава улице и парцеле. Тиме Горњи Милановац постаје први град у Србији чији је потпуни план града направљен пре његове изградње, са улицама које се укрштају под правим углом. Наредне године се одржава лицитација за подизање великог здања за окружно начелство, суд, пошту и друге установе. Инџинир Шулц, Немац из Панчева, добија посао на лицитацији, а зграда коју је саградио данас је споменик културе (у народу позната као Стари суд).[1] Ко год је хтео да се насели у месту, добио је плац бесплатно, па се до 1856. (када је већ све пресељено из Бруснице) у Деспотовици гради више од 100 кућа за нове становнике - чиновнике, трговце и занатлије.[1]

Црква Св. Тројице је грађена упоредо са градом а завршена је 1862. године. Град је саграђен као престоница Другог српског устанка (Таково је удаљено 10km од центра града).

Важне године и датуми[уреди]

Горњи Милановац и околина на топографској Ђенералштабној карти Србије из 1894. године
  • 1853 — оснивање насеља
  • 1857 — отворена прва (мушка) основна школа, премештена из Бруснице
  • 1858 — отворена женска основна школа, у приватној кући
  • 1859 — промена имена у „Горњи Милановац“
  • 1862 — према попису, насеље броји 775 становника
  • 1879 — отвара се дворазредна гимназија (гимназијска реалка)
  • 1885 — граде се павиљони за смештај делова Десетог пешадијског пука
  • 1887 — према попису, насеље броји 1.333 становника
  • 1890 — у граду почиње да ради прва штампарија
  • 1892 — оснива се окружна болница
  • 1900 — према попису, насеље броји 2.836 становника
  • 1912 — почетак изградње пруге уског колосека
  • 1914 — у Горњем Милановцу се налази штаб војводе Живојина Мишића, током Колубарске битке
  • 1921 — појава прве електричне расвете и нисконапонске мреже[3]
  • 1922 — почиње са радом пруга уског колосека
  • 1922 — оснива се прва фабрика у граду: Фабрика бомбоне, чоколаде и других слаткиша „Рудник“
  • 1923 — електрична централа на угаљ
  • 1927 — први рентген апарат набавља др. Радосав Катанић
  • 1928 — почиње да ради биоскоп
  • 1937 — оснива се и друга фабрика у бомбоне и ратлука „Шумадија“
  • 1941 — партизани и четници у заједничкој акцији заробљавају први немачки тенк у селу Неваде
  • 1941 — у октобру, Немци спаљују град до темеља
  • 1945 — град је ослобођен и почиње његов развој

Култура[уреди]

Споменици културе[уреди]

Споменици културе од великог значаја у самом насељу су:

Детаљан списак свих споменика можете наћи у посебном чланку.

Библиотека[уреди]

Библиотека „Браћа Настасијевић“ постоји још од 1857., тада основана под називом Читалиште вароши Деспотовица (ранији назив града), а данашњи назив је добила 2000. по чувеној уметничкој породици Настасијевић. Налази се у згради Старог суда на тргу кнеза Михаила. 1966. је постала део Радничког универзитета, а од 1970. Културног центра. Самостална установа је постала 1995.[4] Библиотека има фонд од преко 100.000 књига, у свом саставу има и књижару, а бави се и издавачком делатношћу.[5]

Библиотека у свом саставу има четири издвојена одељења у Враћевшници, Прањанима, Брђанима и на Руднику. Рудничко одељење је најстарије, настало 1921. као Народна књижница и читаоница. Од 1970-их је смештено у Дому културе и има фонд од преко 10.000 књига. 1970. су настала издвојена одељења у Враћевшници и Прањанима, одељење у Враћевшници има око 6500 књига, док Прањанско има 5000 књига. У Брђанима је издвојено одељење отворено 19. априла 2005., а има преко 3000 књига.

Међународни бијенале уметности минијатуре[уреди]

Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале уметности минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело, које мора бити оригинално, могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10cm и да је настало у последње две године у односу на годину одржавања бијенала. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.[6]

Музеји и галерије[уреди]

У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, Модерна галерија Културног центра у згради Старог суда, Ликовна галерија Културног центра отворена 2008.,[7] као и Установа за културу при Скупштини општине - Културни центар Горњи Милановац, основана 1970. године.

Рок музика[уреди]

У Горњем Милановцу је осамдесетих и деведесетих година XX века била активна рок-сцена која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове, а Милановчанин Предраг Дрчелић Скаки је био предводник панк-рок групе Трула коалиција. Познате групе тог времена биле су и: Ан Фас, GM Undergrounders, Скарлет и Чудна Шума.

Почетком двехиљадитих најпознатија рок група су и даље Бјесови, а ту си у Плишани малишан[8], Morbid Cow, Страх од Џеки Чена[9], Parnassus и други.

Фолклор и народна музика[уреди]

У општини има неколико културно-уметничких друштава која се баве фолклором и певањем изворних песама, као и једно аматерско позориште. Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“, једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја,[10] док је Културно-уметничко друштво „Шумадија“ формирано 2006. године и данас има више од 600 чланова.

Остало[уреди]

Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, иако Културни центар пушта пројекције одређених филмова у сали Дома културе, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године, иако је према мишљењу Завода за заштиту споменика културе била архитектонски значајна.

Горњи Милановац је други град у Србији који је 1999. године издао своју „Мултимедијалну монографију општине Горњи Милановац“, одмах после Београда, захваљујући Александеру Крсмановићу, а која може да се нађе у Народној библиотеци Србије.[11]

Привреда[уреди]

Поглед на јужну индустријску зону и планину Вујан у позадини.
Градски парк.
Стари грб општине (замењен 2009) на углу улица Велимира Рајића и Кнеза Александра

Један од првих значајнијих помака је почетак рада прве штампарије 1890., чиме се развила издавачка делатност и појавили се листови као што су „Таково“, „Рудничанин“, „Рудничка самоуправа“, „Школска самоуправа“, „Народна реч“ итд. Милановац је почетком 20. века привредно стагнирао, највише због недостатка одговарајућих саобраћајница до осталих градова. Након Првог светског рата, у којем је изгубљен велики део радно способног становништва, завршетком пруге 1922. која је град спојила са Чачком и Београдом оживљава привреда града, поновним развојем занатства и трговине. Исте 1922. основана је прва фабрика у Милановцу, а то је била фабрика бомбоне, чоколаде и других слаткиша „Рудник“, а 1937. је основана и друга фабрика бомбоне и ратлука „Шумадија“, и обе су функционисале до спаљивања града 1941. године. Изградња фабрика није имала неки већи утицај на привреду овог краја, пошто се и даље 90% становништва бавило пољопривредом.[12]

Убрзани развој[уреди]

У бившој СФРЈ Горњи Милановац се посебно развијао после рата и био је један од најразвијенијих индустријских центара. Развиле су се две добро лоциране индустријске зоне, једна се налази јужно од града, а друга на самом улазу у град од Београда, на југоисточној страни. У њима се налазе познате фабрике: ПИК Таково (сада Свислајон Таково), Металац, Модна конфекција Рудник, ФАД, Звезда-Хелиос, Типопластика и др.

Доба владавине Слободана Милошевића и Социјалистичке партије Србије означили су крај горњомилановачког „привредног чуда”.[13] Неколико некадашњих социјалистичких гиганата је пропало, те су почетак овог века дочекали у стечају или надомак њега.

Привреда почетком 21. века[уреди]

Дечје новине, једна од највећих издавачких кућа у бившој СФРЈ, са избијањем рата 90-их и распадом државе, у потпуности су пропале. Главни узроци пропасти су смањење тржишта, хиперинфлација и несавесно вођење фирме. Стечајна агонија Дечјих новина је трајала све до почетка 21. века, када је распродата преостала имовина да би се намирили бројни повериоци, а угашене су 2001. године.[14]

Некадашње велико грађевинско предузеђе ГРО Градитељ, основано још 1959., које је деценијама градило станове, хале и др., се због слабог пословања и након куповине од стране Еуротренд инжењеринг, преоријентисало се на изградњу путне инфраструктуре.[15]

Метал Секо је купљен од стране Авала Металпромета, коју је после преузела компанија Меркур, а од 2009. носи назив Мерстил Профајл.

ПИК Таково, основан још 1947. и некада један од највећих произвођача хране и пића, је током 90-их услед санкција и ограничења тржишта упао у велике проблеме. Почетком 21. века компанија је успела да се делимично поврати и избегне стечај, а 2004. ПИК Таково је на тендерској продаји купљено од стране Свислајона,[16] тако да данас ради под именом Свислајон Таково.

Компанија Металац, која се након оснивања 1959. бавила лимаријом и браваријом и убрзо прешла на производњу емајлираног посуђа, данас је израсла у једну од најуспешнијих компанија Србији са 14 предузећа у свом саставу. За разлику од других компанија у периоду 90-их, Металац је у том најтежем периоду извршио велику реорганизацију и модернизацију фабрике, а Металац је из свега изашао као приватно предузеће у власништву акционара, док је 2006. постао холдинг организација. У систему Металца данас раде и некада независне Милановачке компаније, Сигма и Пролетер.[17]

Нека од најпознатијих предузећа Горњег Милановца су „9. септембар“, „Мерстил“, „АД Рудник“, „Звезда-Хелиос“, „Металац“, „Тетра Пак“, „Папир Принт“, „Свислајон Таково“, „Спектар“, „Типопластика“, „Флинт Груп Балкан“, „ФАД“, „Планета рачунари“, „Интерплет градња“, „Фока“, „Ес-груп“, „Семикс Техно“ и „Алфа супорт“.

Знамените личности[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Општина Горњи Милановац#Знамените личности

Образовање[уреди]

Гимназија Таковски устанак.

Град има четири основне школе, три средње школе (гимназија, техничка и економска) и три вртића.

Основне школе:

Средње школе:

Најстарија средња школа у граду је Гимназија „Таковски устанак“, основана 1879., Техничка школа „Јован Жујовић“ је основана 15. маја 1961., док је најмлађа Економско-трговачка школа „Књаз Милош“ која је основана 1. јуна 1990. године.

Градови побратими[уреди]

Поглед на зграду старог суда из правца парка.
Улица Кнеза Александра код хотела Шумадија.

Горњи Милановац се побратимио са градовима:

Демографија[уреди]

Поглед на Горњи Милановац, у првом плану градски трг, парк, зграда скупштине општине и црква Свете тројице.
Број становника града
1862
  
770 3%
1865
  
876 3%
1900
  
2.000 8%
1948
  
2.697 11%
1953
  
3.402 14%
1961
  
4.492 18%
1971
  
10.972 45%
1981
  
17.791 73%
1991
  
22.070 91%
2002
  
23.982 99%
2011
  
24.216 100%

У насељу Горњи Милановац живи 18869 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 7786 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима, а у последњих неколико пописа примећен је пораст у броју становника.[18][19]

Етнички састав града (2011)
Срби
  
23.581 97,38%
Неизјашњени
  
184 0,76%
Роми
  
155 0,64%
Остали
  
75 0,31%
Непознати
  
61 0,25%
Црногорци
  
60 0,25%
Македонци
  
37 0,15%
Хрвати
  
26 0,11%
Југословени
  
23 0,09%
Муслимани
  
14 0,06%
Верски састав општине (2011)
Православни
  
43.179 97,24%
Неисказани
  
347 0,78%
Непознати
  
217 0,49%
Нерелигиозни
  
109 0,24%
Католици
  
65 0,15%
Муслимани
  
53 0,12%
Остали
  
31 0,07%


Туризам[уреди]

Овај шумадијски крај пун је историјских места: Таково, спомен парк Брдо мира, етно куће на Руднику и у Коштунићима, музеји. На брду насупрот града, поред ибарске магистрале, налази се чувена „Норвешка кућа“ (раније кућа југословенско-норвешког, а сада српско-норвешког пријатељства).

У селу Враћевшница се налази чувени истоимени манастир.

У селу Горња Црнућа налази се конак кнеза Милоша Обреновића из којег је владао Србијом од Другог српског устанка до 1818. године када је престоница пресељена у Крагујевац.

Излетничка места су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.

Крајем августа се у граду одржава „Милановачки котлић“, такмичење у кувању рибље чорбе. Свакако куриозитет, с обзиром да се у Деспотовици не може уловити ни једна риба тежа од 100 грама...

Спорт[уреди]

Стадион ФК Металац
Спортска хала „Бреза“

У Горњем Милановцу постоји преко 40 спортских клубова. У граду тренутно постоје два стадиона, стадион СД Таково и стадион ФК Металац, један градски базен, четири школске сале и спортска хала „Бреза“ чија је изградња завршена 2008. године. Хала Бреза има капацитет од 1.500 седећих места, а површина хале је 3.500 m2.

Два главна фудбалска клуба у граду су ФК Таково који је члан Спортског друштва Таково, а основан је 1911. године и тренутно се такмичи у Зони Морава и ФК Металац који је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Првој лиги Србије. У граду функционише још неколико фудбалских клубова, који се такмиче у општинском рангу такмичења. КМФ Металац-Колорадо се такмичи у Другој футсал лиги Запад.

ОК Таково је основан 12. јануара 1976. и у свом саставу има мушку и женску сениорску екипу: ОК Металац-Таково (сениори) игра у Другој лиги Запад, док ОК Таково-Звезда Хелиос (сениорке) игра у Првој лиги Србије.[21]

ЖРК Металац АД је основан 1961. године и тренутно се такмичи у Првој рукометној лиги Србије, другом рангу такмичења, а претходни назив клуба је био Типопластика. Раније је у граду постојао и Мушки рукометни клуб Типопластика, који се већином такмичио у другом и трећем рангу такмичења, али је угашен половином 2000-их. 2012. је основан нови мушки рукометни клуб под именом РК Омладинац, што је било име првог рукометног клуба у граду из 1959.[22]

АК Таково је једини атлетски клуб у граду, а за своје потребе користи стадион СД Таково. Чланови атлетског клуба су освајали велики број медаља на домаћим и међународним такмичењима, имао је бројне репрезентативце, а 50-их година 20. века се такмичио у Првој лиги Југославије.[23]

ОКК Таково је основан 15. јануара 1972. и данас је оријентисан на рад са млађим категоријама, без сениорског тима. Највећи успеси кошаркашког клуба су играње у Другој савезној лиги Југославије почетком 1980-их, неколико победа против прволигашких екипа у Купу, као и више медаља њених чланова са европских и светских првенстава за млађе категорије.[24] Од 1971. у Милановцу функционише Карате клуб Таково, који је један од најстаријих клубова у Србији и члан је Карате федерације Србије.

Куглашки клуб Металац је стандардан члан Суперлиге Србије. Клуб је неколико пута завршавао као вицепрвак Србије, а освајао је и Куп Србије. Стрељачко друштво Драган Јевтић Шкепо спада у најтрофејније српске стрељачке дружине.[25]

Слике[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д Живадин М. Стевановић: Постанак и развитак Горњег Милановца, 1968; издање писца.
  2. ^ Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи: сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  3. ^ Миломир Глишић, Душан Илић, Александар Лазаревић, Радмило Лале Мандић, Мирослав Лаф Марковић, Миодраг Ристић: Стари Милановац, треће допуњено издање. 2003. ISBN 978-86-7152-018-8. pp.
  4. ^ Историјат, www.bibliotekagm.com
  5. ^ Библиотека данас, www.bibliotekagm.com
  6. ^ Grand prix 10. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature pripao Saši Marjanoviću, www.kcgm.org.rs, Приступљено 17. 4. 2013.
  7. ^ Отворена Ликовна галерија, www.gornjimilanovac.rs, 19. 04. 2008.
  8. ^ Плишани малишан, победник Јелен Демофеста
  9. ^ Demo Fest Live 2014: Pobednici - Strah od Džeki Čena
  10. ^ Фолклорни ансамбл „Типопластика“, www.gm032.net
  11. ^ Списак, www.nb.rs
  12. ^ Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. 
  13. ^ Привреда Горњег Милановца 2002., www.gornjimilanovac.rs
  14. ^ Б92, Стечај у Дечјим Новинама
  15. ^ Градитељ из Горњег Милановца све више гради путеве, www.ekapija.com
  16. ^ B92: Свислајон купио Таково
  17. ^ Металац - историјат, www.metalac.com/pgs
  18. ^ Јован Мишковић: Опис Рудничког округа, 1872.
  19. ^ Први резултати пописа 2011.
  20. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  21. ^ Историјат, www.oktakovo.com
  22. ^ Рукометни клуб Омладинац, www.sportskahalabreza.com
  23. ^ Где је Горњи Милановац данас, www.politika.rs, 03. 10. 2011.
  24. ^ 40 година постојања ОКК Таково, www.sportskahalabreza.com, 01. 06. 2012.
  25. ^ За титуле паповком и војничком пушком у Лазаревцу, naslovi.ha.rs, 25. 09. 2010.

Литература[уреди]

  • Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи: сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5. 
  • Горњи Милановац у борби и изградњи (25 година), општинска конференција ССРН, 1969.
  • Горњи Милановац и Таковски крај. НИРО Дечје новине. 1987. 

Спољашње везе[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :