Горњи Милановац

Горњи Милановац
Поглед на Горњи Милановац ноћу.
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Географски подаци
Географске координате	44° 01′ 60" СГШ 20° 26′ 60" ИГД
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Становништво (2002)
број становника	23982
Остали подаци
Поштански број	32300 32301
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM
Интернет презентација	gornjimilanovac.rs
Горњи Милановац  Горњи Милановац на мапи Србије

Горњи Милановац је градско насеље у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 23982 становника (према попису из 1991. било је 22432 становника).

До 1859. град је носио име Деспотовац, по реци која протиче кроз град. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића промењено име у Горњи Милановац.

Географске одлике

Горњи Милановац се налази између планина Рудник на северу и Вујан на југу. Горњи Милановац захвата котлину око реке Деспотовица која извире испод Рудника и тече ка југу.

Град је смештен дуж западне стране европског пута Е763, између Љига и Чачка.

Клима је континентална, али врло хладна; град по броју степен-дана стоји одмах иза Сјенице.

Историја

Зграда старог суда, прва зграда у новооснованој Деспотовици.

Горњи Милановац је основан 1853. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се Дивље поље. Поље је припадало селу Брусница која је за време турске владавине била седиште турских бегова. Крајем 1850. за окружног начелника Рудничког округа долази Младен М. Жујовић који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Сви су се сагласили да је Дивље поље најбоља локација за градњу нове вароши. Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет Јакова Обреновића, једно време и начелник рудничке нахије. Указом кнеза Александра Карађорђевића из 1853. године почиње изградња новог насеља које по реци добија име Деспотовица, да би му коначно име Милановац посебним указом дао Кнез Милош Обреновић 1859. у спомен свог старијег брата, војводе Милана Обреновића. Горњи Милановац је један од ретких градова у Србији чији су потпуни план града пре изградње пројектовали бечки архитекти. Црква Св. Тројице је грађена упоредо са градом а завршена је 1862. године. Град је саграђен као престоница Другог српског устанка (Таково је удаљено 10km од центра града).

Туризам

Овај шумадијски крај пун је историјских места: Таково, спомен парк Брдо мира, етно куће на Руднику и у Коштунићима, музеји. На брду насупрот града, поред ибарске магистрале, налази се чувена „Норвешка кућа“ (раније кућа југословенско-норвешког, а сада српско-норвешког пријатељства).

У селу Враћевшница се налази чувени истоимени манастир.

Излетничка места су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.

Крајем августа се у граду одржава „Милановачки котлић“, такмичење у кувању рибље чорбе. Свакако куриозитет, с обзиром да се у Деспотовици не може уловити ни једна риба тежа од 100 грама...

Култура

Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10cm. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.

У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, као и Установа за културу при Скупштини општине. Град има и два културно-уметничка друштва која се баве фолклором и једно аматерско позориште. У Горњем Милановцу је осамдесетих година XX века била активна рок-сцена која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове.

Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“, једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја. Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године.

Привреда

Поглед на јужну индустријску зону и планину Вујан у позадини.

Градски парк.

Стари грб општине (замењен 2009) на углу улица Велимира Рајића и Кнеза Александра

У бившој СФРЈ Горњи Милановац се посебно развијао после рата и био је један од најразвијенијих индустријских центара. Развиле су се две добро лоциране индустријске зоне, једна се налази јужно од града, а друга на самом улазу у град од Београда, на југоисточној страни. У њима су се налазиле познате фабрике: ПИК Таково, Металац, Конфекција Рудник, ФАД, Градитељ-Секо, Сигма, Звезда, Типопластика, Дечје новине и др.

Доба владавине Слободана Милошевића и Социјалистичке партије Србије означили су крај горњомилановачког „привредног чуда”. Већина некадашњих социјалистичких гиганата је пропала, те су почетак овог века дочекали у стечају или надомак њега. Метал Секо је купљен од стране Авала Металпромета, а стару славу је задржао једино Металац. Звезду је купио словеначки Хелиос.

Данас расту нова, приватна предузећа. Најпознатија су Спектар (производи амбалажу за кобасице и сл.), Папир Принт (флексо штампа) и Фока (фабрика кеса).

Нека од најуспешнијих предузећа Горњег Милановца:

• 9. септембар
• Авала Металпромет [1]
• АД Рудник - Рудник олова и цинка [2]
• Alfa Support [3]
• Архитекти Томић [4]
• Звезда-Хелиос АД [5]
• Металац АД [6]
• Папир Принт [7]
• Свислајон Таково (Swisslion-Takovo) [8]
• СемиксТехно [9]
• Спектар [10]
• Типопластика [11]
• Торда-Звезда [12]
• ФАД - Фабрика аутомобилских делова [13]
• Фока [14]
• Вупласт [15]

Знамените личности

• Драгиша Васић, српски академик, правник и књижевник
• Јован Жујовић, српски геолог, председник Српске краљевске академије
• Драга (Луњевица) Обреновић (1861-1903), српска краљица
• Милосав Мија Алексић (1923-1995), српски глумац
• Момчило Настасијевић (1864-1938), књижевник
• Десимир Жижовић Буин (1920-1996), стрип цртач (Мирко и Славко), сликар и вајар
• Даница Максимовић (1953-), глумица

Образовање

Гимназија Таковски устанак.

Град има четири основне школе, три средње школе (гимназија, техничка и економска) и три вртића.

Основне школе:

• ОШ „Свети Сава“
• ОШ „Десанка Максимовић“
• ОШ „Момчило Настасијевић“
• ОШ „Краљ Александар I“

Средње школе:

• Гимназија „Таковски устанак“
• Техничка школа „Јован Жујовић“
• Економско-трговачка школа „Књаз Милош“ [16]

Најстарија средња школа у граду је Гимназија „Таковски устанак“, основана 1879., Техничка школа „Јован Жујовић“ је основана 15. маја 1961., док је најмлађа Економско-трговачка школа „Књаз Милош“ која је основана 1. јуна 1990. године.

Градови побратими

Поглед на зграду старог суда из правца парка.

Улица Кнеза Александра код хотела Шумадија.

Горњи Милановац се побратимио са градовима:

• Мушјен, Норвешка
• Кавадарци, Македонија
• Плевен, Бугарска
• Едеса, Грчка
• Словењ Градец, Словенија
• Сежана, Словенија
• Камник, Словенија
• Бурса, Турска
• Браила, Румунија
• Благоевград, Бугарска
• Котор, Црна Гора
• Будва, Црна Гора
• Травник, Босна и Херцеговина
• Славонска Пожега, Хрватска
• Новогард, Пољска
• Пловдив, Бугарска
• Херешти, Румунија
• Гмунден, Аустрија
• Старо Нагоричане, Македонија
• Битољ, Македонија
• Власеница, Македонија
• Струмица, Македонија
• Кула, Србија
• Зрењанин, Србија
• Кањижа, Србија

Демографија

Поглед на Горњи Милановац, у првом плану градски трг, парк, зграда скупштине општине и црква Свете тројице.

У насељу Горњи Милановац живи 18869 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 7786 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1900. 2000 1948. 2697 1953. 3402 1961. 4492 1971. 10972 1981. 17791 1991. 22432 22070 2002. 24425 23982

Етнички састав према попису из 2002.
Срби			23.230	96,86%
Црногорци			134	0,55%
Југословени			78	0,32%
Роми			72	0,30%
Македонци			37	0,15%
Хрвати			33	0,13%
Словенци			10	0,04%
Мађари			10	0,04%
Муслимани			6	0,02%
Украјинци			5	0,02%
Руси			5	0,02%
Горанци			4	0,01%
Бугари			3	0,01%
Чеси			2	0,00%
Словаци			2	0,00%
Русини			1	0,00%
Румуни			1	0,00%
Немци			1	0,00%
Албанци			1	0,00%
непознато			170	0,70%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	70			73
80+	82			120
75-79	183			277
70-74	294			395
65-69	465			508
60-64	524			519
55-59	572			581
50-54	989			1022
45-49	1156			1304
40-44	862			1077
35-39	724			884
30-34	786			855
25-29	862			893
20-24	1032			978
15-19	992			911
10-14	836			744
5-9	685			624
0-4	552			551
просек	35.9			37.6

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 956 1143 1617 3804 5896 7103 7786

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 1192 1652 1705 2287 623 239 58 17 6 7 3.08

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	9593	3019	6075	247	218	34
Женски	10397	2450	6194	1163	567	23

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	5184	110	-	65	2442	140	243	597	137	419
Женски	5089	56	-	23	2775	26	30	639	176	105
Оба	10273	166	-	88	5217	166	273	1236	313	524
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	28	205	237	229	139	86	-	-	107
Женски	60	108	174	323	448	75	1	-	70
Оба	88	313	411	552	587	161	1	-	177

Спорт

Спортска хала „Бреза“

У Горњем Милановцу постоји преко 40 спортских клубова. У граду постоји један стадион (Стадион СД Таково, а ФК Металац би ускоро требало да изгради нови), један градски базен, четири школске хале и нова хала „Бреза“ чија је изградња завршена 2008. године, а такође постоји и куглана коју користи куглашки клуб „Металац“ који се такмичи у Суперлиги Србије. Неки од најуспешнијих спортских клубова из Горњег Милановца су:

• ФК Таково (члан Спортског друштва Таково)
• ФК Металац
• АК Таково
• Женски рукометни клуб Металац АД
• Одбојкашки клуб Таково
• Стрељачко друштво Драган Јевтић Шкепо

Слике

• 

  Кнез Михаилов трг.
• 

  Православна црква у Горњем Милановцу.
• 

  Стара кућа (1930.) у Карађорђевој 35.
• 

  Седиште бившег трговинског предузећа „Пролетер“.
• 

  Споменик интернирцима страдалим у Норвешкој на Брду мира, дело Ж. Максимовића.
• 

  Кућа српско-норвешког пријатељства (кол. „Норвешка кућа“).
• 

  Центар Горњег Милановца за време новогодишњих празника.
• 

  Музеј Рудничко-таковског краја.
• 

  Чесма у градском парку.
• 

  Градски парк.
• 

  Улица Војводе Милана Обреновића код Гимназије.
• 

  Општа болница.

Литература

• Туристички путоказ: Горњи Милановац („Политика“, 29.11.2006.)
• Горњи Милановац у борби и изградњи (25 година), општинска конференција ССРН, 1969.

Спољашње везе

• Горњи Милановац - званичан сајт
• Веб портал општине Горњи Милановац
• Музеј рудничко-таковског краја
• Званичан сајт спортског савеза општине Горњи Милановац
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Временска прогноза за Г. Милановац на БиБиСију
• Фолклорни ансамбл „Типопластика“
• Где је Горњи Милановац данас („Политика“, 3. октобар 2011)