Горњи Милановац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горњи Милановац
Gornjimilanovac noc.jpg
Поглед на Горњи Милановац ноћу.
Gornji Milanovac grb.jpg
Административни подаци
Држава Flag of Serbia.svg Србија
Управни округ Моравички
Општина Горњи Милановац
Географски подаци
Географске координате 44° 01′ 60" СГШ
20° 26′ 60" ИГД
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Становништво (2002)
број становника 23982
Остали подаци
Поштански број 32300
32301
Позивни број 032
Регистарска ознака GM
Интернет презентација gornjimilanovac.rs
Mapa Srbije.svg
Red pog.svg
Горњи Милановац

 Горњи Милановац на мапи Србије


Координате: 44° 01′ 60" СГШ, 20° 26′ 60" ИГД

Горњи Милановац је градско насеље у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 23982 становника (према попису из 1991. било је 22432 становника).

До 1859. град је носио име Деспотовац, по реци која протиче кроз град. Граду је по налогу кнеза Милоша Обреновића промењено име у Горњи Милановац.

Садржај

[уреди] Географске одлике

Горњи Милановац се налази између планина Рудник на северу и Вујан на југу. Горњи Милановац захвата котлину око реке Деспотовица која извире испод Рудника и тече ка југу.

Град је смештен дуж западне стране европског пута Е763, између Љига и Чачка.

Клима је континентална, али врло хладна; град по броју степен-дана стоји одмах иза Сјенице.

[уреди] Историја

Зграда старог суда, прва зграда у новооснованој Деспотовици.

Горњи Милановац је основан 1853. смештен у долини реке Деспотовице и један је од најмлађих градова Србије. Место на коме је град почео да се развија звало се Дивље поље. Поље је припадало селу Брусница која је за време турске владавине била седиште турских бегова. Крајем 1850. за окружног начелника Рудничког округа долази Младен М. Жујовић који одмах увиђа све непогодности Бруснице као насеља, а посебно као административно-политичког центра, и чини све напоре да се насеље измести на погодније место. Сви су се сагласили да је Дивље поље најбоља локација за градњу нове вароши. Председник комисије за одређивање локације на Дивљем пољу био је Тривун Новаковић, зет Јакова Обреновића, једно време и начелник рудничке нахије.[1] Указом кнеза Александра Карађорђевића из 1853. године почиње изградња новог насеља које по реци добија име Деспотовица, да би му коначно име Милановац посебним указом дао Кнез Милош Обреновић 1859. у спомен свог старијег брата, војводе Милана Обреновића. Горњи Милановац је један од ретких градова у Србији чији су потпуни план града пре изградње пројектовали бечки архитекти. Црква Св. Тројице је грађена упоредо са градом а завршена је 1862. године. Град је саграђен као престоница Другог српског устанка (Таково је удаљено 10km од центра града).

[уреди] Туризам

Овај шумадијски крај пун је историјских места: Таково, спомен парк Брдо мира, етно куће на Руднику и у Коштунићима, музеји. На брду насупрот града, поред ибарске магистрале, налази се чувена „Норвешка кућа“ (раније кућа југословенско-норвешког, а сада српско-норвешког пријатељства).

У селу Враћевшница се налази чувени истоимени манастир.

Излетничка места су Таково, Савинац, Рудник и Ждребан.

Крајем августа се у граду одржава „Милановачки котлић“, такмичење у кувању рибље чорбе. Свакако куриозитет, с обзиром да се у Деспотовици не може уловити ни једна риба тежа од 100 грама...

[уреди] Култура

Сваке друге године се одржава „Међународни бијенале минијатуре“, на коме излажу уметници из читавог света. Једини услов да би дело могло да буде узето у разматрање од стране жирија је да може да се смести у коцку странице 10cm. 2010. је одржан јубиларни 10. бијенале минијатуре.[2]

У граду постоји Музеј рудничко-таковског краја, као и Установа за културу при Скупштини општине. Град има и два културно-уметничка друштва која се баве фолклором и једно аматерско позориште. У Горњем Милановцу је осамдесетих година XX века била активна рок-сцена која је изродила једну од најпознатијих српских група деведесетих, Бјесове.

Од 1987. године у Горњем Милановцу ради Фолклорни ансамбл „Типопластика“, једно од највећих културних удружења рудничко-таковског краја. Занимљиво је да у граду не постоји биоскоп, а једина биоскопска зграда је срушена 2009. године.

[уреди] Привреда

Поглед на јужну индустријску зону и планину Вујан у позадини.
Градски парк.
Стари грб општине (замењен 2009) на углу улица Велимира Рајића и Кнеза Александра

У бившој СФРЈ Горњи Милановац се посебно развијао после рата и био је један од најразвијенијих индустријских центара. Развиле су се две добро лоциране индустријске зоне, једна се налази јужно од града, а друга на самом улазу у град од Београда, на југоисточној страни. У њима су се налазиле познате фабрике: ПИК Таково, Металац, Конфекција Рудник, ФАД, Градитељ-Секо, Сигма, Звезда, Типопластика, Дечје новине и др.

Доба владавине Слободана Милошевића и Социјалистичке партије Србије означили су крај горњомилановачког „привредног чуда”. Већина некадашњих социјалистичких гиганата је пропала, те су почетак овог века дочекали у стечају или надомак њега. Метал Секо је купљен од стране Авала Металпромета, а стару славу је задржао једино Металац. Звезду је купио словеначки Хелиос.

Данас расту нова, приватна предузећа. Најпознатија су Спектар (производи амбалажу за кобасице и сл.), Папир Принт (флексо штампа) и Фока (фабрика кеса).

Нека од најуспешнијих предузећа Горњег Милановца:

[уреди] Знамените личности

[уреди] Образовање

Гимназија Таковски устанак.

Град има четири основне школе, три средње школе (гимназија, техничка и економска) и три вртића.

Основне школе:

Средње школе:

Најстарија средња школа у граду је Гимназија „Таковски устанак“, основана 1879., Техничка школа „Јован Жујовић“ је основана 15. маја 1961., док је најмлађа Економско-трговачка школа „Књаз Милош“ која је основана 1. јуна 1990. године.

[уреди] Градови побратими

Поглед на зграду старог суда из правца парка.
Улица Кнеза Александра код хотела Шумадија.

Горњи Милановац се побратимио са градовима:

[уреди] Демографија

Поглед на Горњи Милановац, у првом плану градски трг, парк, зграда скупштине општине и црква Свете тројице.

У насељу Горњи Милановац живи 18869 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,8 година (35,9 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 7786 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1900. 2000
1948. 2697 [3]
1953. 3402
1961. 4492
1971. 10972
1981. 17791
1991. 22432 22070
2002. 24425 23982
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
23.230 96,86%
Црногорци
  
134 0,55%
Југословени
  
78 0,32%
Роми
  
72 0,30%
Македонци
  
37 0,15%
Хрвати
  
33 0,13%
Словенци
  
10 0,04%
Мађари
  
10 0,04%
Муслимани
  
6 0,02%
Украјинци
  
5 0,02%
Руси
  
5 0,02%
Горанци
  
4 0,01%
Бугари
  
3 0,01%
Чеси
  
2 0,00%
Словаци
  
2 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
Немци
  
1 0,00%
Албанци
  
1 0,00%
непознато
  
170 0,70%



[уреди] Спорт

Спортска хала „Бреза“

У Горњем Милановцу постоји преко 40 спортских клубова. У граду постоји један стадион (Стадион СД Таково, а ФК Металац би ускоро требало да изгради нови), један градски базен, четири школске хале и нова хала „Бреза“ чија је изградња завршена 2008. године, а такође постоји и куглана коју користи куглашки клуб „Металац“ који се такмичи у Суперлиги Србије. Неки од најуспешнијих спортских клубова из Горњег Милановца су:

  • ФК Таково (члан Спортског друштва Таково)
  • ФК Металац
  • АК Таково
  • Женски рукометни клуб Металац АД
  • Одбојкашки клуб Таково
  • Стрељачко друштво Драган Јевтић Шкепо

[уреди] Слике

[уреди] Референце

  1. ^ Милорад Бошњак, Слободан Јаковљевић: Обреновићи, сакривена историја, ЛИО, Горњи Милановац 2006, ISBN 86-83697-33-9
  2. ^ Grand prix 10. Međunarodnog bijenala umetnosti minijature pripao Saši Marjanoviću, www.kcgm.org.rs
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

[уреди] Литература

[уреди] Спољашње везе

Са других Викимедијиних пројеката :


Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици