Горно Оризари (Велес)
| Административни подаци | |
|---|---|
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Велес |
| Становништво | |
| — (2002) | 2.262 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 41′ 09″ С; 21° 44′ 01″ И / 41.6858° С; 21.7336° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 310 m |
  Горњи Оризари Горњи Оризари на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1408 |
| Позивни број | (+389) 043 |
| Регистарска ознака | VE |
Горњи Оризари (мкд. Горно Оризари) су насеље у Северној Македонији, у средишњем делу државе. Горњи Оризари су насеље у оквиру општине Велес.
Географија[уреди | уреди извор]
Горњи Оризари су смештени у средишњем делу Северне Македоније. Од најближег града, Велеса, село је удаљено 8 km југозападно.
Село Горњи Оризари се налази у историјској области Повардарје. Село се сместило у јужном делу Велешке котлине, на приближно 310 метара надморске висине. Западно од села издиже се планина Јакупица, а јужно Бабуна. Источно од села протиче речица Тополка.
Месна клима је измењена континентална са значајним утицајем Егејског мора (жарка лета).
Историја[уреди | уреди извор]
Становништво[уреди | уреди извор]
Горњи Оризари су према последњем попису из 2002. године имали 2.262 становника[1].
Већинско становништво у насељу су Бошњаци (90%), а остатак су махом етнички Македонци. Турци су раније чинили целокупно сеоско становништво, а потом су се спонтано иселили у матицу. До 1953. године село је било у потпуности насељено Турцима, који су се масовно исељавали у Турску, а на њихово место су се досељавали Бошњаци из Рашке области (Србија).
| Националност | Укупно |
| Бошњаци | 2.032 (89,8%) |
| Македонци | 113 (5,0%) |
| Албанци | 66 (2,9%) |
| Срби | 1 (1,0%) |
| остали | 29 (1,3%) |
Претежна вероисповест месног становништва је ислам, а мањинска православље.
Знаменитости[уреди | уреди извор]
У селу се одржава манифестација „Бошњачки средби“.
Село има земљорадничко-сточарску функцију, али велики број становништва учествује у дневним индустријским миграцијама. У селу се налази осмогодишња основна школа, амбуланта, пошта, продавнице и угоститељски објекти. Село има урбанистички план.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „Министерство за Локална Самоуправа. База на општински урбанистички планови”. Архивирано из оригинала 15. 09. 2008. г. Приступљено 01. 03. 2013.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | ||