Гојна Гора

Гојна Гора
Гојна Гора;
	Поглед на Гојну Гору
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	610
Географске карактеристике
Координате	43° 59′ 20″ С; 20° 07′ 41″ И / 43.9889° С; 20.1281° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	753 m
	Гојна Гора Гојна Гора на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Гојна Гора је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 610 становника. Од Горњег Милановца удаљено је 48 км. Налази се на старом путу за Пожегу на подручју ужичке Црне Горе, на надморској висини од 480 до 794 м и има површину од 2.970 ха.^[1]

У селу је рођен Арсеније Лома (око 1778 – Брусница, 1815), војвода качерски, као и Јевто Јевтовић (1892 – 1977), редов српске војске који је, при повлачењу у Првом светском рату преко Албаније, на леђима пренео брдски топ и донео га у Драч.

Историја[уреди | уреди извор]

Гојна Гора се први пут помиње у турском попису из 1476. године. Староседелачко становништво се пред турском најездом иселило из овог села. Гојна Гора је наново насељена када су је настанили људи из Старог Влаха и Црне Горе – из Мораче и Осата.^[1]

Ово село је некада припадало општини и школи у селу Каменици, а припада црквеној парохији цркве посвећене Светом Илији која је такође у Каменици.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 223 ратника. Погинуло их је 141 а 92 је преживело.^[1]

Демографија[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 1187 становника, 1921. године 905, а 2002. године тај број је спао на 741.^[1]

У насељу Гојна Гора живи 626 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,2 година (46,4 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 244 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,01.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.354
1953.	1.383
1961.	1.354
1971.	1.243
1981.	1.084
1991.	900	890
2002.	735	744
2011.	610

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	733	99,72%
непознато	2	0,27%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	5	1
80+	7	12
75—79	22	23
70—74	31	38
65—69	34	48
60—64	30	28
55—59	21	27
50—54	18	21
45—49	35	24
40—44	23	18
35—39	20	22
30—34	24	15
25—29	15	11
20—24	21	14
15—19	14	22
10—14	15	21
5—9	17	22
0—4	9	7
Просек :	46,4	47,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	234	256	274	295	302	282	244

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	50	83	32	27	13	27	9	2	1	0	3,01

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	320	82	216	15	6	1
Женски	324	27	220	71	3	3
УКУПНО	644	109	436	86	9	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	205	186	0	0	7
Женски	148	135	0	0	4
УКУПНО	353	321	0	0	11
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	3	5	0	1
Женски	0	0	2	1	0
УКУПНО	0	3	7	1	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	1	1	0
Женски	0	0	0	2	2
УКУПНО	0	1	1	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	1	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	1

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Минодора Шишовић, игуманија
Мардарије Шишовић, архимандрит

Галерија[уреди | уреди извор]

Амбуланта
Месна канцеларија
Поглед на Овчар
Поглед на Гојну Гору из Горње Добриње

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 142.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 142.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]