Грабац

Координате: 45° 52′ 42″ N 20° 44′ 32″ E / 45.87833° С; 20.74222° И / 45.87833; 20.74222
С Википедије, слободне енциклопедије

Грабац
рум. Grabăț
Насеље
RO
RO
Грабац
Локација у Румунији
Координате: 45° 52′ 42″ N 20° 44′ 32″ E / 45.87833° С; 20.74222° И / 45.87833; 20.74222
Земља Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаЛенаухејм
Надморска висина84 m (276 ft)
Становништво (2013)[1]
 • Укупно1.883
Временска зонаИсточноевропско време (UTC+2)
 • Лети (DST)Источноевропско летње време (UTC+3)
Геокод676843

Грабац (рум. Grabăț) насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Ленаухејм.[2][3] Oпштина се налази на надморској висини од 84 m.

Прошлост[уреди | уреди извор]

По "Румунској енциклопедији" место има српски назив, а давно су га насели Срби сточари. Изнова је основан Грабац 1764. године колонизацијом Немаца. Дошло је првих 40 немачких породица већ 1765. године. У месту је 1769. године било већ 200 кућа и дрвена римокатоличка црква; нова црква грађена од цигле нићи ће 1780. године.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Барачком округу, Темишварског дистрикта. Село има римокатоличку цркву а становници су колонизовани Немци.[4]

Претплатници једне српске филозофске књиге били су 1808. године Хрстифор Дука купец (трговац) и Енох Стојановић купецечки калфа у Грабцу.[5]

Половином 19. века ту се бавио Христифор Дука трговац, који је био арендатор у Грабцу (1822[6]-1831).[7]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима из 2013. године у насељу је живело 1883 становника.[1]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Расподела становништва по националности 2002.[8]
Румуни
  
1.390 72,0%
Мађари
  
38 2,0%
Роми
  
448 23,2%
Немци
  
54 2,8%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Statistical Yearbook 2011” (PDF). Comisia Centrală pentru Recensământul Populaţiei şi Locuinţelor. Приступљено 2015-07-05. 
  2. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  3. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ Никола Шимић: "Логика сербскаго језика", Будим 1808.
  6. ^ "Тисућа и један дан или приповедке Солеменине", Будим 1822.
  7. ^ Јунгер: "Одело из Трста", превод, Будим 1830.
  8. ^ kia.hu, (PDF; 982 kB) E. Varga: Statistik der Einwohnerzahlen nach Ethnie im Kreis Timiș laut Volkszählungen von 1880 - 2002

Спољашње везе[уреди | уреди извор]