Градац (Баточина)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Градац.
| Градац | |
.jpg) Поглед на један део Градца |
|
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Баточина |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 08′ 30" СГШ 21° 01′ 22" ИГД |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 176 m |
| Становништво (2002) | |
| број становника | 245 |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
  Градац
Градац на мапи Србије |
|
Координате: 44° 08′ 30" СГШ, 21° 01′ 22" ИГД
Градац је насеље у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 245 становника (према попису из 1991. било је 273 становника).
Садржај |
[уреди] Географија
Градац се налази на 176 метара надморске висине, и то на координатама 44° 08′ 30" северно и 21° 01′ 22" источно. Налази се на око 6 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 115 km од Београда. Кроз село протиче река Лепеница.
Кроз Градац пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак и железничка пруга Лапово-Крагујевац-Краљево.
[уреди] Историја
[уреди] Праисторија
Код Граца, у пећини испод Јерининог брда откривено је једно врло значајно палеолитско налазиште. Судећи по костима које су пронађене, као и алаткама од камена, људи овог насеља су били номади и бавили су се ловом на животиње. Такође се мора значајно узети и винчанско насеље такође у Грацу. Откривене су керамика, камене секире и оруђе од камена. У овом селу овог пута на брду Стражевица пронађена је неолитска секира од зеленог камена.
[уреди] Римско доба
У римско доба ова област је ван главних збивања с обзиром да је главни римски пут ишао десном обалом Мораве. Међутим постојање насеља у Грацу значи да су овде ипак живели људи. Највероватније се ради о домаћем романизованом становништву што показује и једна посебно пронађена керамика где се примећује недостатак традиционалних римских облика. У време Јустина II (518-527) Византијског владара изграђен је на темељу старог каштела ново утврђење. То је време када почињу да се помињу провале Словена јужно од Дунава.[1]
[уреди] Средњи век
Од стварања Лепеничке жупе па до пропасти Средњевековне Србије, жупско средиште је највероватније Градац изнад Лепенице. Овај град народ везује за деспотицу Јерину. Узвишење на коме се налазе остаци града, још увек се назива Јеринино брдо. Средњевековни град је био великих димензија и овалног облика.[2] Унутар града налазила се судећи по остацима темеља црква димензија 14 X 8 метара, правоугаоногг облика са полукружном апсидом и што је најинтерсантније улаз је имала са северне стране, што није типично за српске цркве, те потсећа на рано византијске грађевине.[3]
[уреди] Турска владавина
Градац се у првом турском попису 1476. појављује под именом Градић или Горњи Градић са 25 - 30 кућа.[4] Након Пожаревачког мира ови крајеви потпадају под власт Аустрије. Приликом доласка, аустријанци су затекли многа напуштена места међу којима је био и Градац[5] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Градац је имао 12. домова са 32 харачке главе. Средином деветнаестог века у грацу су регистроване три велике задруге са приходом од 500 дуката.
[уреди] Археолошка налазишта у Грацу
- Јеринино брда (палеолит, неолит, антика, средњи век)
[уреди] Пољопривреда
Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Грацу. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Грацу је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.
[уреди] Туризам
Праисторијска пећина и средњовековни град проглашено је културним добром од великог значаја. На Јеринином брду евидентирана је палеолитска пећина, остаци античког утврђења, остаци мање цркве са лонгитудиналном основном и поликружном апсидом. Наведени локалитет је делимично истражен и то само на подручју цркве, па је неопходно истраживање града.[6]
[уреди] Демографија
У насељу Градац живи 211 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,8 година (43,7 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 77 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[8] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 245 | 100,0% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 3 | 6 | ||
| 75-79 | 6 | 9 | ||
| 70-74 | 8 | 10 | ||
| 65-69 | 7 | 6 | ||
| 60-64 | 9 | 11 | ||
| 55-59 | 12 | 8 | ||
| 50-54 | 10 | 11 | ||
| 45-49 | 8 | 8 | ||
| 40-44 | 7 | 8 | ||
| 35-39 | 3 | 6 | ||
| 30-34 | 13 | 9 | ||
| 25-29 | 8 | 9 | ||
| 20-24 | 4 | 6 | ||
| 15-19 | 8 | 3 | ||
| 10-14 | 10 | 4 | ||
| 5-9 | 4 | 5 | ||
| 0-4 | 3 | 2 | ||
| просек | 43.7 | 48.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 106 | 25 | 71 | 6 | 4 | - |
| Женски | 111 | 17 | 69 | 21 | 4 | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 44 | 10 | - | 11 | 8 | 3 | 5 | - | - | - |
| Женски | 20 | 4 | - | - | 6 | - | - | 4 | 1 | 1 |
| Оба | 64 | 14 | - | 11 | 14 | 3 | 5 | 4 | 1 | 1 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | 2 | - | 1 | - | - | - | |
| Женски | - | - | - | 3 | 1 | - | - | - | - | |
| Оба | - | - | 4 | 5 | 1 | 1 | - | - | - |
[уреди] Референце
- ^ К. Јиричек, историја Срба I, стр 29.
- ^ Документација завода за заштиту споменика културе, крагујевац 1967., Споменици културе општине Баточине.
- ^ М. Богдановић, Старе културе на тлу Централне Србије, Крагујевац 1981. стр 57.
- ^ Према преводима Олге Зидојевић
- ^ Д. пантелић, попис пограничних нахија Србије. Споменик XCVI, Београд, 1948, стр. 23.
- ^ Д. Милановић, 2006. стр. 218-221.
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
[уреди] Литература
- Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988.
[уреди] Спољашње везе
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
| Насељена места општине Баточина |
|---|
|
Бадњевац • Баточина • Брзан • Градац • Доброводица • Жировница • Кијево • Милатовац • Никшић • Прњавор • Црни Као |
|
||||||||||
