Градска општина Станово

Из Википедије, слободне енциклопедије

Станово је бивша градска општина која је била у саставу Града Крагујевца.

Табла на уласку у општину Станово
Општине Града Крагујевца


Основни подаци[уреди]

Насеља општине Станово
Насеље Становника Површина (ha)
Аџине Ливаде 73 981
Вињиште 412 709
Голочело 541 939
Грошница 1.280 2.861
Дивостин 399 637
Драгобраћа 845 703
Драча 828 1.812
Дреновац 356 762
Ђурисело 699 553
Ердеч 67 733
Крагујевац -део 32.965 2.194
Кутлово 236 826
Прекопеча 123 242
Рогојевац 404 1.025
Трешњевак 24 1186
УКУПНО 39.252 15.482


Општина Станово је настала 31. маја 2002. године као градска општина Града Крагујевца. Укинута је 4. марта 2008. године када су укинуте и све остале градске општине Града Крагујевца (Сл. лист Града Крагујевца 03/2008). Територија општине Станово је имала површину од 155 km² и обухватала је 14 самосталних насеља као и део насеља Крагујевац. Градска општина се простирала на територији 17 катастарских општина (свако самостално насеље има своју истоимену катастарску општину, док се насеље Грошница простире на територији К. О. Грошница I и К. О. Грошница II, а део насеља Крагујевац у овој општини на делу територија К. О. Крагујевац II и К. О. Крагујевац III).

Део насеља Крагујевац који се налазио на подручју ове градске општине обухвата следеће месне заједнице: Станово, Мале Пчелице - Старо Село, Мале Пчелице - Ново Насеље, Ердеч, Грошница, Велико Поље и Корићани. Ове месне заједнице су до 1991. године биле самостална насеља када су укинута и припојена насељу Крагујевац. Укупно на територији општине је организовано 16 месних заједница. Од стамбених блокова издваја се само блок Станово и Звезда. У географском смислу ова административна целина обухвата подручје некадашњег Гружанског Среза који је ушао у састав старе општине Крагујевац.

У погледу хидрографије најважнији су речни ток Лепенице, чије је извориште на територији ове општине, и ток Грошничке реке са језером Водојажа. Суседне општине су: Кнић, Страгари, Стари град, Пивара и Аеродром.

Скупштина градске општине је имала 25 одборника.

Становништво[уреди]

На подручју ове општине живи око око 40.000 становника. Број становника се стално повећавао, тако да је од периода после Другог светског рата становништво увећано 4 пута. Економска структура је следећа: 6% становништва се бави пољопривредом, 80% ради у индустрији, 10% у трговини. Становништво је православно и већину представљају Срби, а у већем броју има и Рома. Насеље Ердеч, које се налази у овој општини, је одувек било етнички најхетерогеније.

Демографски тренд
Година Становника
1948. 9.964
1953. 9.625
1961. 10.323
1971. 16.838
1981. 28.293
1991. 36.348
2002. 39.252

Од верских објеката у општини су:

  1. Манастир Драча
  2. Манастир Дивостин
  3. Храм Св. Апостола Петра и Павла у Грошници
  4. Храм Св. Великомученика Пантелејмона у насељу Станово
  5. Храм Силаска Св. Духа у насељу Корићани
  6. Храм Пресвете Богородице Тројеручице у насељу Мале Пчелице

У општини постоје следеће основне школе:

  1. Драгиша Михајловић у насељу Станово
  2. Живадинка Дивац у насељу Станово
  3. Доситеј Обрадовић у насељу Ердеч
  4. Милоје Симовић у Драгобраћи
  5. Наталија Нана Недељковић у Грошници

Привреда[уреди]

Од привредних објеката значајна је фабрика сокова „Милодух“ и фабрика „Ортотекс“, Институт групе Застава, аутобаза предузећа Аутосаобраћај, УТП Крагујевац, ТП Квин, фарма Компас, фабрика намештаја Блажекс, фарма оваца Прогрес, Агро бизнис центар, ЈП Водовод и Канализација, Предузеће за прераду меса Будућност. На територији ове општине је и вештачко језеро „Водојажа“ на Грошничкој реци, које служи за водоснабдевање крагујевачких насеља водом. Кроз територију општине пролази врло значајан магистрални путни правац М-23 Крагујевац- Равни Гај- Мрчајевци, као и регионални пут Р-212 Крагујевац- Горњи Милановац, затим железничка пруга Крагујевац- Краљево, која би требало да постане и основа планиране „Градске железнице“ од Кормана до Драгобраће.