Градски парк (Земун)

Мапа Градског парка

Градски парк у Земуну налази се на ободу старог језгра града. Оивичен је улицама: Немањином, 22. октобра, Вртларском, Савском и Николаја Островског и заузима површину од 7,72 ha. Покривен је листопадним и зимзеленим дрвећем, од којег је 15 стабала под заштитом државе.^[1]

Садржај

1 Историја
2 Градски парк данас
- 2.1 Црква светог Арханђела Михаила и Гаврила
- 2.2 Црква светог Рока
3 Галерија
4 Референце

[уреди] Историја

План контумца из 1830.

На месту данашњег парка, од 1730. до 1871. године, када је Земун добио статус краљевског слободног града, налазио се такозвани контумац, односно карантин у којем су били смештени путници који би допутовали с друге стране реке Саве у тадашњу Аустроугарску. Преуређивање простора контумца у парк трајало је до отварања 1886. године, а идејни творац и руководилац радова био је Иван Перковић.^[1]

Парк је једно време носио назив Елизабет-парк (по царици Елизабети Баварској), а данашњи назив је добио после Првог светског рата.

[уреди] Градски парк данас

Данас се у Градском парку налазе: основна школа „Мајка Југовића“, Земунска гимназија, Пољопривредни факултет, спортски центар „Пинки“, као и две цркве: православна црква светог архангела Гаврила и католичка црква светог Рока (такозване Контумацке цркве), које су 1966. године проглашене културним добрима.^[2] Обе ове цркве су биле изграђене у стилу умереног барока, а за потребе особа које су проводиле прописани временски период у контумцу.

Земунске цркве
	Бл. Дјевице Марије
	Богородичина
	Евангелистичка
	Николајевска
	Св. арх. Гаврила
	Св. Рока
	Светотројичина
	Фрањевачка
	Харишева капела
	Синагога

[уреди] Црква светог Арханђела Михаила и Гаврила

Црква св. Архангела Михаила и Гаврила

Српскоправославна црква светог Арханђела Михаила и Гаврила изграђена је 1786. године, на месту старе црквице. Подигао ју је, својим средствима, Теодор–Тоша Апостоловић^[3], тадашњи председник земунске црквене општине.^[4] После расформирања контумца, црква је изгубила значај да би се двадесетих година двадесетог века доласком значајног броја руских избеглица црква активирала и све до краја другог светског рата служила као руска црква. У другој половини двадесетог века је била сасвим запуштена.

Године 1981, запуштену цркву је преузео тадашњи јеромонах (садашњи епископ) Филарет. Под његовом бригом, црква је била обновљена, међутим, фреске из времена њене изградње су уништене, а црква је служила и као складиште оружја. Године 1990, протосинђел Филарет је био исходовао дозволу за изградњу храма површине 3.000 квадратних метара на месту цркве, али је, наредне године, новоустоличени патријарх Павле ту дозволу поништио.^[4] Испред цркве се налази споменик који је народ Јерменије поклонио народу Југославије за помоћ коју су добили приликом земљотреса у Јеревану 7.12.1988. године.

[уреди] Црква светог Рока

Црква св. Рока

Римокатоличка црква светог Рока подигнута је 1836. године, такође на темељима претходне капеле, а градитељ је био Јозеф Фелбер који је изградио и земунску Светотројичину цркву.

И она је, након преуређења контумца у парк, а нарочито након Другог светског рата, изгубила на значају и данас је само повремено у функцији.

Године 1933, између те две богомоље подигнут је споменик француском песнику Алфонсу де Ламартину који је боравио у контумцу 100 година раније. У парку су још подигнута два споменика који оличавају партизане („Бомбаш“ и „Талац“, оба из 1946. године), као и, 2004. године, биста песника Бранка Радичевића.

У непосредној близини парка, налазе се и: Клиничко-болнички центар Земун, основна школа „Светозар Милетић“, музичка школа „Коста Манојловић“, фрањевачки самостан светог Ивана Крститеља и самостан сестара милосрдница.