Градско саобраћајно предузеће Београд

Овај чланак или један његов део није ажуриран. Овај чланак треба да буде ажуриран. Ажурирајте овај чланак, како би приказао недавне догађаје или најновије доступне информације и уклоните овај шаблон када завршите. Молимо погледајте страницу за разговор за више информација. Уреди га и ажурирај га, обавезно водећи рачуна о извору ажурираних података.

Тачност чињеница изнетих у овом чланку или одељку је оспорена. Молимо Вас погледајте одговарајућу расправу на страни за разговор.

Градско саобраћајно предузеће „Београд“ (ГСП) је јавно комунално предузеће у Београду коме је основна делатност превоз путника у градском и приградском саобраћају. ГСП је основан 14. октобра 1892. године као „Београдска варошка железница“ и током свог постојања је пословао под различитим именима: „Дирекција трамваја и осветљења“, „Београдско електрично и саобраћајно предузеће“, „Радна организација градски саобраћај »Београд“ а од 21. децембра 1989. године послује под садашњим називом: „Градско саобраћајно предузеће Београд“, као јавно комунално предузеће.

Историја

14. октобра 1892. године у Београду је свечано пуштена у саобраћај новосаграђена трамвајска линија од Калемегдана до Славије. Био је то почетак функционисања једне значајне градске службе која је имала задатак да јавним градским саобраћајним средствима обавља превоз путника из једног краја града у други. Током последњих деценија XIX века Београд је такорећи одмах после скидања турске заставе са зидина његове тврђаве, почео да се ослобађа физиономије периферне турске вароши и постепено добија обележје савременог европског града. Тек пошто су 1903. године послови око изградње и експлоатације трамвајског саобраћаја и електричног осветљења прешли у руке белгијског капитала - такозваног Белгијског анонимног друштва, убрзана је електрификација трамвајских пруга. Током 1904. године електрични трамваји потиснули су трамваје са коњском запрегом са линија Калемегдан - Славија и Жагубица - Електрична централа, а 1905. године и с последње линије Теразије - Ново гробље. „Коњски трамваји“ су, поред обављања функције јавних превозних средстава, били и својеврсна атракција у ондашњем Београду и њихова живописна слика остала је дуго у сећању савременика. Поред електификације постојећих, Белгијско анонимно друштво изградило је 1896. године нову трамвајску линију: Коларац (данашњи Трг Републике) – Ташмајдан. Године 1906. на свим трамвајским линијама саобраћало је укупно 16 моторних трамвајских кола. То су била двоја двоосовинска кола с моторима од 35 и 45 КС. Први тип је назван „Теразијски", зато што је саобрћао кроз варош, имао је каросерију са удобним “испуњеним” седиштима и наслонима обложеним плетеном морском трском. Други тип кола назван је „Топчидерски“ и имао је дрвене клупе. После електрификације трамвајског собраћаја, трамваји на запрежну вучу служили су дуги низ година као приколице електричних трамвајских кола. Њих је такође било две врсте – с летњом отвореним и зимском затвореном каросеријом. Током 1909. и 1910. године набављено је још 10 моторних кола, па је у Београду радило укупно 26 моторних кола с 12 приколица. Двадесет година после увођења трамвајског саобраћаја и 7 година после електрификације последње линије, у Београду је 1912. године било 8 трамвајских линија, којима су саобраћала просечно дневно 24 трамвајска моторна кола и 12 приколица. Те године превезено је 7,5 милиона путника.

Између два светска рата

Први светски рат и окупација Београда оставили су у веома тешком стању електричну централу, електричну мрежу, а тиме и градски трамвајски саобраћај. Белгиско анонимно друштво није било у могућности да их брзо поправи и побољша. Зато је ускоро по ослобођењу Београда 1919. године Општина Београда преузела, од поменутог друштва, под своју управу електричну централу и целокупну електричну мрежу, као и возила и постројења трамвајског саобраћаја. Све што је преостало још из предратног времена потпуно је дотрајало. Морало се одмах приступити замени дотрајалих стубова на трамвајској мрежи, замени гвоздене тролне жице бакарном, поправкама и реконструкцији горњег и доњег строја пруга и набавкама модерних трамваја. Општина је израдила програм радова и набавки, који је извршаван у етапама све до 1932. године. Број становника се веома брзо повећавао. Већ 1921. године Београд са Земуном има око 130.000 становника. Од 1920. до 1924. године старе дотрајале шине у дужини од 6 km замењене су новим. Изграђено је 3km нових пруга. Крајем 1927. године једно приватно предузеће увело је у Београду редован аутобуски саобраћај, користећи модерне аутобусе са пнеуматским гумама. Превоз путника обављан је, у прво време, на линијама Калемегдан – Савинац и Теразије – Дедиње. Крајем 1932. године Београд је имао 13 трамвајских линија са укупно 65,5 km трамвајских пруга, од чега су 2/3 биле с двостуким, а 1/3 с једноструким колосеком. У току 1931. и 1932. године отворене су нове линије: Кнежев споменик – Дедиње, Славија – Душановац, Теразије – Пашино брдо и линија Смедеревски друм – Цветкова механа – Приштинска улица. Пред сам рат 1941. године, Дирекција трамваја и осветљења располагала је са 87 аутобуса који су обављали превоз путника на 12 аутобуских линија.

1940 - 1990

• 1940. Трамвајски саобраћај се одвијао на 10 линија. Београд је располагао са 104 трамваја, 60 приколица и 87 аутобуса.
• 1941. У бомбардовању Београда је уништено 38 трамваја, 36 приколица и 10 аутобуса.
• 1945. Промењен назив у Одељење за осветљење и саобраћај Извршног одбора града Београда. У Београду су радиле 4 трамвајске и 3 аутобуске линије са укупно 58 возила.
• 1947. Отворена прва тролејбуска линија Калемегдан - Славија
• 1955. У Београду радило 8 трамвајских линија са 162 трамваја, 3 тролејбуске линије са 42 тролејбуса и 14 аутобуских линија са 148 аутобуса.
• 1956. Пуштен је у експлоатацију први трамвај домаће производње - „Гоша“. Београд и Земун су повезани тролејбуском линијом.
• 1960. Радило 38 линија (7 трамвајских, 6 тролејбуских и 14 аутобуских). Број возила у инвентару био је 467.
• 1961. Набављено 160 аутобуса марке „Лејланд“.
• 1962. Формиран је погон за обављање такси - услуга са 63 возила.
• 1965. Број возила био је 617.
• 1967. У експлоатацији је 55 редовних и 11 уговорених линија.
• 1970. Набављена су 144 нова возила за потребе превоза Београђана. Укупан број возила повећао се на 806.
• 1975. Примењен нови зонски тарифни систем. Број возила: 995.
• 1980. Број возила: 1168. Просечан број возила у саобраћају био је 779.
• 1985. Укупан број возила износио је 1380, а просечан број возила у саобраћају био је, радним даном 779.
• 1989. Заокружен систем јединственог тарифног система, поред Ласте и ГСП-а у систем је укључен и ЖТП Београд и АТП Панчево.

1990 - 2000

Одлуком Скупштине града Београда, ГСП „Београд“ је 1990. године постало јавно-комунално предузеће, чији је оснивач град. У периоду 1990 - 1991. године, ГСП је остварио најбоље резултате. Са укупно 1.393 возила, просечне старости од 4,5 године, на улицама Београда је у шпицу радило око 1.130 возила, превозећи дневно око 2.5 милиона путника. Криза у бившој СФРЈ која је ескалирала у другој половини 1991. године, довела је до увођења економских санкција од стране Савета безбедности УН према СРЈ, и прилива великог броја расељених лица у Београд. Улагања у набавку нових возила, резервних делова и одржавање инфраструктуре било је минимално. Током 1993. године због немогућности континуалног одржавања система јавног превоза, проблема у набавци нафте и ауто гума, раста цена, социјализације превоза долази до пада броја возила у саобраћају, тако да је на крају године свега 400 возила било у функцији. Поједине линије су укинуте или скраћене. Функција јавног превоза у Београду била је нарушена.

Последња серија ЧКД-КТ4 трамваја купљена 1997.

Током 1994. и 1995. године ГСП успева да подигне ниво превоза, ревитализацијом возног парка на просечно 909 возила радним даном. Почетком 1998. године у јавни превоз су укључени приватни превозници. У односу на претходну годину, у саобраћају је 127 возила мање, уз тенденцију даљег пада. Престао је да важи јединствени тарифни систем и прешло се на наплату карата у возилима од стране кондуктера. Након почетка напада снага НАТО земаља на СРЈ 24. марта 1999. године, ГСП „Београд“ је прешао на рад у ратним условима, што је значило укидање или скраћење великог броја линија. Прешло се на опслуживање по главним саобраћајним коридорима. У периоду након агресије проблем недостатка возила у саобраћају и даље је остао присутан, тако да је током године у саобраћају просечно било свега 428 возила. Неповољна ситуација настављена је и у 2000. години. Застарео возни парк, ниска техничка исправност возила, недостатак резервних делова, честе редукције саобраћаја због недостатка горива су само део проблема који су довели до увођења ванредних мера од стране Републичке Владе. После увођења ванредних мера набављено је 15 тролејбуса и потписан је уговор о набавци нових аутобуса са фабриком Икарбус. Значајне промене су се десиле после октобарских дешавања 2000. године, када се нова градска Влада определила за ревитализацију ГСП-а, као носиоца система јавног превоза у Београду. Циљ који је постављен пред ГСП „Београд“ је да се достигне ниво рада предузећа са почетка деведесетих. До краја године успостављене су готово све линије које су биле у време рата укинуте или скраћене. Пристигао је 61 аутобус из Икарбуса а захваљујући Владама: Чешке Републике, Аустрије, Јапана, Грчке, Немачке, Словеније и Италије у виду донација пристигао је 71 аутобус. Данас је ГСП модерна фирма са просечном старошћу возила 4 године. Такође уведен је и интегрисан тарифни систем у који су ушли и приватни превозници.

2011 - 2012

2011. године је ГСП „Београд“ почео са набавом новог трамваја урбос 3 шпанског произвођача ЦАФ. До краја 2012. године је планирано да се набаве 30 трамваја овога модела који је од многих Београђана добио назив „шпанац“.

Од 1. фебраура 2012. године почиње са радом "БусПлус" савремени електронски систем за управљање возилима и карте за превоз у јавном превозу.

Линије

ГСП Београд саобраћа на 149 дневних линија:

Трамвај

Трамвај ГСП Београд „шпанац“

• 2 – Пристаниште – Вуков споменик – Пристаниште
• 3 – Ташмајдан – Кнежевац
• 5 – Калемегдан /Беко/ – Устаничка
• 6 – Ташмајдан – Устаничка
• 7 – Устаничка – Блок 45
• 7 Л – Ташмајдан – Блок 45
• 9 – Бањица – Блок 45
• 9 Л - Бањица - Блок 45
• 10 – Калемегдан /Беко/ – Бањица
• 12 – Баново брдо – Омладински стадион
• 13 – Баново брдо – Блок 45
• 14 – Устаничка – Бањица

Тролејбус

Тролејбус ГСП Београд

• 19 – Студентски трг – Коњарник
• 21 – Студентски трг – Учитељско насеље
• 22 – Студентски трг – Крушевачка
• 22 Л - Студентски трг - Славија - Црвени Крст (дужа линија)
• 28 – Студентски трг – Звездара
• 29 – Студентски трг – Медаковић 3
• 29 Л - Студентски трг - Коњарник - Црвени Крст (дужа линија)
• 40 – Звездара – Бањица 2
• 41 – Студентски трг – Бањица 2

Аутобус

Аутобус ГСП Београд

Дневне линије

• 15 - Зелени венац - Земун /Нови град/
• 16 - Карабурма 2 - Нови Београд /Похорска/
• 17 - Коњарник - Земун /Горњи град/
• 18 - Медаковић 3 – Земун /Бачка/
• 20 - Миријево 3 - Велики Мокри Луг
• 23 – Карабурма 2 – Видиковац
• 24 – Дорћол /СРЦ „Милан Мушкатировић“/ – Неимар
• 25 – Карабурма 2 – Кумодраж 2
• 25 П – Миријево 4 – МЗ Кумодраж
• 26 – Дорћол /Дунавска/ – Браће Јерковић
• 27 – Трг Републике – Миријево 3
• 27 Е – Трг Републике – Миријево 4
• 30 – Славија /Бирчанинова/ – Медаковић 2
• 31 – Студентски трг – Коњарник
• 32 – Вуков споменик – Вишњица
• 32 Е – Трг Републике – Вишњица
• 33 – Панчевачки мост /железничка станица/ – Кумодраж
• 34 Л – Железничка станца ”Београд Центар” - Болница ”Др Драгиша Мишовић”
• 35 – Трг Републике – Лешће /гробље/
• 35 Л – Омладински стадион – Лешће /гробље/
• 37 – Дунав Станица – Кнежевац
• 38 – Шумице – Погон „Космај“
• 39 – Славија /Бирчанинова/ – Кумодраж 1
• 42 – Славија /Бирчанинова/ – Бањица (окретница линија 9, 10 и 14) – Петлово брдо
• 43 – Трг Републике – Котеж
• 44 – Топчидерско брдо /Сењак/ – Вилине воде – Дунав Станица
• 45 – Земун /Нови град/ – Блок 44
• 46 – Главна железничка станица – Миријево 2
• 47 – Славија /Бирчанинова/ – Ресник /железничка станица/
• 48 – Дунав Станица – Миљаковац 2
• 49 – Топчидер /летња позорница/ – Ул. Пере Велимировића
• 50 – Устаничка – Баново брдо /Зрмањска/
• 51 – Главна железничка станица – Беле воде
• 52 – Зелени венац – Церак виногради
• 53 – Зелени венац – Видиковац
• 54 – Миљаковац 1 – Железник – МЗ Макиш
• 55 – Звездара /пијаца/ – Стари Железник
• 56 – Зелени венац – Петлово брдо
• 56 Л – Зелени венац – Чукаричка падина
• 57 – Баново брдо – Насеље „Голф“ – Баново брдо
• 58 – Панчевачки мост /железничка станица/ – Нови Железник
• 59 – Славија /Бирчанинова/ – Петлово брдо
• 60 – Зелени венац – Нови Београд /топлана/
• 65 - Звездара 2 - Ново Бежанијско гробље - Блок 37
• 67 – Зелени венац – Нови Београд /блок 70a/
• 68 – Зелени венац – Нови Београд /блок 70/
• 69 – Депо „Сава“ – ГО Нови Београд
• 71 – Зелени венац – Бежанија /Ледине/
• 72 – Зелени венац – Аеродром „Никола Тесла“
• 73 – Блок 45 - Батајница
• 74 – Омладински стадион – Бежанијска коса
• 75 – Зелени венац – Бежанијска коса
• 76 – Нови Београд /блок 70а/ – Бежанијска коса /болница/
• 77 – Звездара – Бежанијска коса /болница/
• 78 – Бањица 2 – Земун /Нови град/
• 79 – Дорћол /СРЦ „Милан Мушкатировић“/ – Миријево 4
• 81 – Нови Београд /Похорска/ – Угриновачки пут – Алтина 1
• 81 Л – Нови Београд /Похорска/ – Добановачки пут – Алтина 1
• 82 – Земун /Кеј ослобођења/ – Бежанијско гробље – Блок 44
• 83 – Црвени Крст – Земун /Бачка/
• 84 – Зелени венац – Нова Галеника
• 87 – Чукаричка падина – Баново брдо – Чукаричка падина
• 88 – Земун /Кеј ослобођења/ – Нови Железник
• 89 – Видиковац – Чукаричка падина – Нови Београд /блок 61/
• 91 – Главна железничка станица – Остружница /ново насеље/
• 92 – Главна железничка станица – Остружница /Караула/
• 94 – Нови Београд /блок 45/ – Миљаковац 1
• 95 – Нови Београд /блок 45/ – Борча 3
• 96 – Трг Републике – Борча 3
• 101 – Омладински стадион – Падинска Скела
• 102 – Падинска скела – Врбовско
• 104 – Омладински стадион – Црвенка
• 105 – Омладински стадион – Овча /железничка станица/
• 106 – Омладински стадион – ПКБ Ковилово – Јабучки рит
• 107 – Падинска скела – Омладински стадион – Дунавац
• 108 – Омладински стадион – Рева /Дубока бара/
• 109 – Падинска скела – Чента
• 110 – Падинска скела – Широка греда
• 202 – Омладински стадион – Велико Село
• 302 – Устаничка – Гроцка – Бегаљица
• 303 – Устаничка – Заклопача
• 304 – Устаничка – Ритопек
• 305 – Устаничка – Болеч
• 306 – Устаничка – Лештане – Бубањ Поток
• 307 – Устаничка – Винча
• 308 – Шумице – Велики Мокри Луг
• 309 – Звездара /пијаца/ – Калуђерица
• 401 – Вождовац – Пиносава
• 402 - Вождовац – Бели Поток
• 403 - Вождовац – Зуце
• 404 - Вождовац - Рипањ /Брђани/
• 405 - Вождовац – Глумчево брдо
• 406 – Вождовац – Раковица село /школа/
• 407 – Вождовац – Бела Река
• 408 – Вождовац – Трешња
• 503 – Вождовац – Ресник /железничка станица/
• 504 – Миљаковац 2 – Ресник /железничка станица/
• 511 – Главна железничка станица – Сремчица
• 512 – Баново брдо – Сремчица /насеље Горица/
• 521 – Видиковац – Бора Кечић
• 531 – Баново брдо – Рушањ
• 532 – Баново брдо – Рушањ /Ул. ослобођења/
• 533 – Баново брдо – Орловача /Гробље/
• 534 - Церак виногради – Рипањ /центар/
• 551 - Главна железничка станица – Велика Моштаница
• 552 - Главна железничка станица – Умка
• 560 - Баново брдо - Барајево
• 601 - Главна железничка станица – Сурчин
• 602 - Нови Београд /блок 45/ – СРЦ „Сурчин“
• 603 – Бежанија /Ледине/ – Угриновци
• 604 – Нови Београд /блок 45/ – Петровчић

• 605 – Бежанија /Ледине/ – Бољевци – Прогар
• 606 – Добановци – Грмовац
• 610 – Земун /Кеј ослобођења/ – Јаково
• 611 – Земун /Кеј ослобођења/ – Добановци
• 612 – Нови Београд /Похорска/ – Кванташка пијаца – Нова Галеника
• 700 – Батајница /железничка станица/ - Батајница /Војвођанских бригада/ - Батајница /железничка станица/
• 702 – Батајница /железничка станица/ – Бусије /црква/
• 703 – Батајница /железничка станица/ – Угриновци
• 704 – Зелени венац – Земун Поље
• 705 – Земун /Кеј ослобођења/ – „13. мај“
• 706 – Зелени венац – Батајница
• 706 Е – Земун /Кеј ослобођења/ – Аеродром „Батајница“
• 707 – Зелени венац – Мала пруга – Земун Поље
• 708 – Нови Београд /блок 70А/ - Земун Поље /железничка станица/
• 709 – Земун /Нови град/ - Земун Поље
• 711 – Ново Бежанијско гробље – Угриновци
• 860 - Београд - Обреновац

Ноћне линије

На 27 ноћних линија, од којих су све аутобуске, једна тролејбуска и једна трамвајска, превоз обављају само приватне компаније. Према одлуци Дирекције за јавни превоз из 20.09.2010. године, свим ноћним линијама биће придодат симбол ”Н” како би се јасно разликовале од дневних линија

• 7 - Устаничка - Блок 45
• 15 - Трг Републике - Земун /Нови град/
• 26 - Дорћол /Дунавска/ - Браће Јерковић
• 27 - Трг Републике - Миријево 3
• 29 - Студентски трг - Медаковић 3
• 31 - Студентски трг - Коњарник
• 32 - Трг Републике - Вишњица
• 33 - Трг Републике - Кумодраж
• 37 - Трг Републике - Кнежевац
• 47 - Трг Републике - Ресник /железничка станица/
• 48 - Трг Републике - Миљаковац 2
• 51 - Трг Републике - Беле воде
• 56 - Трг Републике - Рушањ
• 68 - Трг Републике - Блок 45
• 75 - Трг Републике - Бежанијска коса
• 96 - Трг Републике - Борча 3
• 101 - Трг Републике - Падинска скела
• 202 - Трг Републике - Велико село
• 301 - Трг Републике - Бегаљица
• 304 - Трг Републике - Ритопек
• 308 - Славија - Велики Мокри Луг
• 401 - Дорћол /СРЦ ,,Милан Мушкатировић/ - Пиносава
• 511 - Трг Републике - Сремчица
• 601 - Глaвна железничка станица - Сурчин
• 603 - Трг Републике - Угриновци
• 704 - Трг Републике - Нова Галеника - Земун Поље
• 706 - Трг Републике - Батајница

Спољашње везе

• Сајт градског саобраћајног предузећа
• Секретаријат за саобраћај Града Београда
• БусПлус
• Мапа линија градског превоза

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Градско саобраћајно предузеће Београд