Градови у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Град у Србији)
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Тврђаве у Србији.
Градови и општине у Републици Србији

Градови у Србији су територијалне јединице утврђене Законом о територијалној организацији Републике Србије[1], која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника.

Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром.

Према Закону о територијалној организацији Републике Србије донетом 28. децембра 2007, Србија има 24 града.

Градови у Републици Србији према овом закону су:

Град Становника
у ужем подручју [2]
Становника
у ширем подручју [3]
Београд 1.154.589 1.639.121
Ваљево 58.184 90.301
Врање 54.456 82.782
Зајечар 36.830 58.547
Зрењанин 75.743 122.714
Јагодина 36.092 71.195
Крагујевац 147.281 177.468
Краљево 63.030 124.554
Крушевац 57.627 127.429
Лесковац 59.610 143.962
Лозница 18.714 78.788
Ниш 177.972 257.867
Нови Пазар 60.638 92.766
Нови Сад 221.854 335.701
Панчево 73.992 122.252
Пожаревац 42.963 74.070
Приштина 135.000 198.214
Смедерево 63.028 107.528
Сомбор 47.485 85.569
Сремска Митровица 37.586 79.773
Суботица 96.483 140.358
Ужице 52.199 78.018
Чачак 72.148 114.809
Шабац 52.822 115.347

[уреди] Градска насеља у Републици Србији

По важећем закону о територијалној организацији Републике Србије појам града се односи, искључиво, на тип јединице локалне самоуправе. У Србији се при одређивању статуса градских и осталих насеља користи од пописа становништва 1981. године административно-правни критерујум, по коме се насеља законским прописима проглашавају за градска; по тој дихотомној подели имамо градска насеља (не градове) и остала насеља (не села). По пописима становништва 1953, 1961. и 1971. године постојала је трихотомна подела насеља на основу комбинованог, демографско - статистичког, критеријума у односу броја становника насеља и процентуалног учешћа непољопривредног становништва. На тим пописима су постојала сеоска, мешовита и градска насеља. Градска насеља су могла имати најмање 2.000 становника и то само уколико су поред тога имали и преко 90% непољопривредног становништва. Ову трихотомну поделу код нас је увео познати демограф Милош Мацура.


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] А


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] Б


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] В


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] Г

[уреди] Д


[уреди] Ж

[уреди] З

[уреди] И

А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш
  • Ивањица - број становника 2011: 11.810
  • Инђија - број становника 2011: 25.988
  • Ириг - број становника 2011: 4.393

[уреди] Ј


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] К


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] Л

[уреди] Љ

  • Љиг - број становника 2011: 3.219


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] М


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] Н


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] О


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] П


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] Р


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] С


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] Т

[уреди] Ћ

[уреди] У

  • Уб - број становника 2011: 6.164
  • Ужице - број становника 2011: 52.199
  • Умка - број становника 2011: 5.103

[уреди] Ф

  • Футог - број становника 2011: 18.269


А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М | Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш

[уреди] Ц

[уреди] Ч

  • Чајетина - број становника 2011: 3.342
  • Чачак - број становника 2011: 72.148
  • Чока - број становника 2011: 4.019

[уреди] Ш

  • Шабац - број становника 2011: 52.822
  • Шид - број становника 2011: 14.839


[уреди] Насеља која су од 1948 до 1981. године имала статус градских насеља и разлози за губљење статуса

  • Бајмок - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Батајница - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Бежанија - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Белошевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Бешка - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Бивоље - већи део насеља припојен насељу Крушевац почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Велики Белаћевац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Велики Мокри Луг - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Ветерник - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Вишњица - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Војловица - изгубила статус самосталног насеља, сада део Панчева.
  • Врдник - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Доња Грабовица - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Горња Топоница - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Градац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Грачаница - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Грљан - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Жарково - изгубило статус самосталног насеља, сада део Београд.
  • Железник - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београд.
  • Звечка - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Јабука - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Јајинци - изгубили статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Јањево - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Кличевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Ваљева.
  • Клупци - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Кнежевац - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Коловрат - изгубио статус самосталног насеља, сада део Пријепоља.
  • Крњача - изгубила статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Кумодраж - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Лазарица - већи део насеља припојен насељу Крушевац почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Лозничко Поље - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Љубић - већи део насеља припојен насељу Чачак почетком 90-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Мали Мокри Луг - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Мало Головоде - већи део насеља припојен насељу Крушевац почетком 80-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Малошиште - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Медошевац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Миријево - изгубило статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Мужља - изгубила статус самосталног насеља, сада део Зрењанина.
  • Нова Пазова - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Пригревица - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Равна Река - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Ресник - изгубио статус самосталног насеља, сада део Београда.
  • Рипањ - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Сивац - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.
  • Станово - изгубило статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Теферич - изгубио статус самосталног насеља, сада део Крагујевца.
  • Трбушани - већи део насеља припојен насељу Чачак почетком 90-их, а део који је остао самостално место губи статус градског насеља.
  • Челарево - губи статус градског насеља због промене критеријума 1981. године.

[уреди] Градска насеља на Косову и Метохији


[уреди] Остала насеља која немају статус градских насеља, а имају више од 5.000 становника

[уреди] Види још

[уреди] Извори

  1. ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије, Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.
  2. ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 27.11.2011.
  3. ^ Први резултати пописа 2011., приступљено на дан 27.11.2011.
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици