Град цара Лазара

Град цара Лазара Остаци Донжон куле Опште информације Место у Крушевцу Општина Град Крушевац Држава Србија Врста споменика тврђава Време настанка XIV век Тип споменика Споменик културе од изузетног значаја Власник Република Србија Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Краљево Надлежна институција Седиште Крушевац Адреса Трг Косовских јунака 1 37000 Крушевац Телефон (037) 427 944 Факс 38 208 Интернет страна Званични сајт

Град кнеза Лазара или Шарен Град (од турског назива Алаџа Хисар) је утврда у Крушевцу престоница кнеза Лазара. У склопу града се налази и кнежева дворска црква тзв. Лазарица. Данас је од града остало врло мало рушевина.

Прошлост града

Утврђење у Крушевцу се први пут помиње 1381. године, тако да га је највероватније подигао сам кнез Лазар или је пак значајно проширио и ојачао неку старију утврду која се ту налазила. У њему се тада налазила кнежева престоница из које је владао својим земљама о чему сведочи и запис у потпису једне повеље издате 1387. године у коме стоји:

„у славноме граду господства ми Крушевцу.“

({{{2}}})

После Косовског боја Турци су на кратко преузели контролу над градом, али је она брзо враћена Србима.

Лазарев син и наследник Стефан је управљао деспотовином из Крушевца све до 1405. године, када престоницу премешта у Београд, који је од 1403. године почео да обнавља и утврђује. Међутим Крушевац није губио на значају, јер се деспот 1413. године у њему састао са султаном Мехмедом I.

Борбе око контроле над градом нису престајале током целе прве половине XV века, па он бива предаван Турцима 1413. (на кратко) и 1427. године (деспот Стефан га пред крај живота предаје), да би га 1437. године освојили Мађари. Споразумом о обнови деспотовине Ђурђу Смедеревцу је 1444. године враћен Крушевац, али га Турци и дефинитивно освајају 1454. године када га називају Алаџа Хисар тј. Шарен Град због различитости материјала од кога је тврђава изграђена.

Лазарев град данас

Најбоље очувани део некадашње Лазареве престонице је дворска црква светог Стефана тзв. Лазарица. Поред ње остало је врло мало од тврдог града Крушевца, како га назива Константин Философ. Данас су опстали остаци Донжон куле кроз коју се улазило у град и део источног бедема који се на њу надовезивао. У зидовима куле и данас постоји ходник са степеништем којим се стизало на више нивое и излазило на градске бедеме. Једна од посебних занимљивости ове куле је и то да је озидана облуцима, што је права реткост и вероватно један од разлога за Турке да целој утврди дају име Шарен Град. Простор некадашњег утврђења је претворен у парк у коме се налази и музеј. Парк је скоро у целини запуштен, сем око цркве. Бедеми, као и остаци других грађевина су јако лоше очувани, необележени и нинакоји начин нису заштићени од вандала. Део зидина је у прошлом веку срушен да би се изградиле куће у чијој се изграднњи вероватно користио камен из утврђења.

Литература

• Александар Дероко, „Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији“ , Београд, 1950.

Види још

• Кнез Лазар
• Црква Лазарица

Спољашње везе

• Секција тврђава: Крушевац ((sr))
• Споменици културе у Србији: Црква св. Стефана Лазарица са Крушевачким градом (сајт САНУ) ((sr)) ((en))

Тврђава
Шанац Бедем   Кула   Капија
Врсте тврђава Каструм - Каштел - Чардак - Паланка - Цитадела

Очуваније тврђаве у Србији

Карта Бач Београд Борач Вишеград Вршац Голубац Звечан Кладово Козник Крушевац Курвинград Маглич Манасија МарковоКале Милешевац Ниш НовиПазар НовоБрдо Петроварадин Пирот Прокупље Раваница Рам Рас Смедерево СокоГрад Сталаћ Ужице Шабац Слика Назив Век Значај Слика Назив Век Значај Слика Назив Век Значај Бач XIV изузетан Курвинград XIV велики Прокупље XIV велики Београд I-XVIII изузетан Маглич XIII изузетан Раваница XIV изузетан Борач XIV велики Манасија XV изузетан Рам XV велики Вишеград XII (изузетан) Марково Кале XIII велики Рас XII изузетан Вршац XV велики Милешевац XIII Смедерево XV изузетан Голубац XIV изузетан Ниш XVIII велики СокоГрад XIII велики Звечан XI изузетан Нови Пазар XV велики Сталаћ XIV велики Кладово XVI велики Ново Брдо XIV изузетан Ужице XIII век велики Козник XIV велики Петроварадин XVIII велики Шабац XV велики Крушевац XIV велики Пирот XIV велики