Ракетирање Загреба (1995)

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Гранатирање Загреба (1995))
Спомен-плоча с пописом погинулих

Ракетирање Загреба је догађај који се одиграо 2. и 3. маја 1995. године, када је Војска Републике Српске Крајине у знак одмазде[1][2] због тешког кршење споразума о прекиду ватре од стране Хрватске војске,[3] те масовног етничког чишћења у Западној Славонији, извела ракетни напад на хрватске војне и цивилне циљеве у граду Загребу.

Од последица ракетирања погинуло је 6 особа, а њих 176 је рањено.

Узрок и последице[уреди]

Хрватска војска, под командом преседника Фрање Туђмана, покренула је 1. маја 1995. године војно-полицијску операцију Бљесак на територију Западне Славоније која је била под контролом Уједињених нација, чиме је грубо прекршила раније потписани споразум о прекиду ватре. За само 36 сати са ове територије је протерано око 15.000 српских цивила, а њих 283 је убијено (или нестало), међу којима је 57 жена и деветеро деце. Након операције, простор је у потпуности етнички очишћен од целокупног српског становништва (око 80.000 људи).[4]

Као одговор на ова етничка чишћења, Војска Републике Српске Крајине, под командом председника РСК Милана Мартића је 2. и 3. маја у неколико наврата извела вишеструке ракетне нападе на војне циљеве у Загребу. Ракетирање је извршено из вишецевних лансера невођених ракета типа М-87 Оркан, а кориштени су и пројектили калибра 262 mm. Навођене ракете „оркан” скоро по правилу су промашивале за око један километар,[3] те су осим војних погађале и цивилне мете у граду.

Дана 2. маја око 10.30 сати погођен је сам центар Загреба. У 6 експлозија погинуло је 5 особа, а 121 је рањена. Другог дана, бомбардовање је настављено око 12 часова. Тада је погођена Клиника за дечје болести у Клаићевој улици, као и Хрватско народно позориште.[5] Тог дана рањене су 53 особе, највише у Хрватском народном позоришту, а погинуо је и један полицајац који је радио на деактивирању бомбе у дворишту болнице.

За бомбардовање Загреба у Хашком трибуналу је вођен процес, којим је тадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић осуђен на 35 година.[6]

Са друге стране, за злочине у Западној Славонији, а који су били повод овог ракетирања, Хашки суд је првобитно прогласио кривим генерале Хрватске војске Анту Готовину и Младена Маркача и неправоснажно их осудио на 24, односно 18 година затвора, а затим, у другостепеном процесу, исте је ослободио кривице.[7]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Klajn, Lajčo (2007). The Past in Present Times: The Yugoslav Saga. University Press of America. ISBN 978-0-7618-3647-6. 

Спољашње везе[уреди]