Гранични поремећај личности

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гранични поремећај личности
Класификација и спољашњи ресурси
ICD-10 F60.3
ICD-9 301.83
MedlinePlus 000935
eMedicine article/913575
MeSH D001883

Гранични поремећај личности (F60.3) је поремећај личности који карактерише пасивна нестабилност расположења, шема „црно-белог размишљања“, нереална слика о себи и понашање на социјално неприхватљив начин. Нестабилности изазване овим поремећајем утичу на породични живот, каријеру, дуготрајно планирање осећај сопственог идентитета.[1] Особе код којих се јавља дијагноза углавном су старији од осамнаест година живота.

Данашњи назив који носи, бордерлајн (граница, отуд и назив гранични поремећај личности), води порекло од мишљења првих психолога који су га проучавали да су особе које су патиле од њега „на граници“ између психозе и неурозе. Међутим, у тадашње време, психопатолошки систем за дијагнозу није био тако софистициран као што је данас.[2] Због тога се тежи да се овом поремећају промени назив. Уместо бордерлајн предлаже се емоционално нестабилни поремећај личности и Међународна здравствена организација прихвата то као алтернативни назив. Занимљиво је да се сматра како је главна јунакиња романа Ана Карењина патила од овог поремећаја личности.

Дијагноза[уреди]

Да би се дијагноза утврдила, према Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје потребно је да се код особе, најчешће старије од 18 година, јавља нестабилност социјалних односа, слике о себи, афеката, као и изражена импулсивност уз још најмање пет од понуђених критеријума:

  1. Патолошки страх од напуштања, било стварног или умишљеног;
  2. Нестабилни односи са другима, који су најчешће јако интензивни, из сталну идеализацију и демонизацију других;
  3. Нестабилна слика о себи;
  4. Импулсивност у барем 2 активности које су аутодеструктивне. (нпр, промискуитетан секс, поремећаји исхране, повремена хиперапетиција, конзумирање дрога и алкохола, насилничка вожња);
  5. Стални наврати суицидалног понашања, парасуицидални покушаји, самоповређивање;
  6. Афективна нестабилност, изазван великим реактивитетом расположења, нпр, интензивна дисфорија, анксиозност или изиритираност који трају пар сати, а у ређе и до пар дана;
  7. Хронично осећање празнине;
  8. Немогућност контролисања беса (нпр, чести „испади“, стална љутња, честе туче);
  9. Делузије и параноја.


Уз овај поремећај се најчешће јављају и [3]:

  • Конзумирање дроге и алкохола, који је велики и најчешћи проблем код граничног поремећаја личности, и јавља се било из импулсивности или као неки вид психичког опуштања.

Узроци[уреди]

Kao и код већине поремећаја личности, нису познати. Неки сматрају да је у питању генетика (и стоји то да ако неко има 'бордерлајн' родитеља, шансе су да и та особа оболи), средински фактори или пак аномалије у мозгу. [4] По америчким генетским истраживањима поремећаја личности код близанаца, ако један близанац пати од овог поремећаја, други близанац исто пати у 35% случајева. [5]

Ипак, студије показују да су гранични поремећај личности и посттрауматски стресни синдром блиско повезани.[6] Даљи докази указују на то да је развој граничног поремећаја личности блиско повезан са трауматичним детињнством; најчешће злостављањем, и то сексуалним, од стране старатеља, а такође ако су сазревајући процеси у адолесценцији били изузетно стресни. [7]

Лечење[уреди]

Лечење код бордерлајн пацијената траје јако дуго. Лече се најчешће антидепресивима, антипсихотицима и стабилизаторима. Међутим, антидепресивима је потребно да крену да делују дуже времена него код обичне депресије


Од психотерапија, дијалектичка бихејвиорална терапија се показала као доста успешна.[8]

Извори[уреди]

  1. ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.
  2. ^ Why is it Called "Borderline" Personality Disorder?, Приступљено 31. 3. 2013.
  3. ^ Zanarini MC, Frankenburg FR, Dubo ED, et al. (December 1998). "Axis I comorbidity of borderline personality disorder". Am J Psychiatry. 155 (12): 1733–9
  4. ^ "Borderline personality disorder". MayoClinic.com., Приступљено 15. 5. 2008.
  5. ^ Torgersen S, Lygren S, Oien PA, et al. (2000). "A twin study of personality disorders". Compr Psychiatry 41 (6): 416–25. doi:10.1053/comp.2000.16560
  6. ^ Gunderson JG, Sabo AN (1993). "The phenomenological and conceptual interface between borderline personality disorder and PTSD". Am J Psychiatry 150 (1): 19–27. PMID 8417576.
  7. ^ Zanarini MC, Frankenburg FR (1997). "Pathways to the development of borderline personality disorder". Journal of personality disorders 11 (1): 93–104. PMID 9113824
  8. ^ Barker, P. ed. 2003. Psychiatric and mental health nursing: the craft and caring. London: Arnold. pp292


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).