Граф

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ако тражите властелинску титулу, погледајте Граф.
Означени граф са 6 чворова и 7 грана

Граф је апстрактни математички објекат, а цртеж који се састоји од тачака и линија је само геометријска представа графа. Међутим, уобичајено је да се таква слика назива графом. Па пошто је граф састављен из тачака и линија, које спајају по две тачке, онда је одатле могуће извести и формалну дефиницију графа.

Оваква уопштена дефиниција омогућује да граф примењујемо не само у математици, већ и у информатици, електротехници и техници уопште, а такође и у хемији, лингвистици, економији и многим другим областима.

Дефиниције[уреди]

Како је већ претходно напоменуто у дефинисању појма графа се користимо појмовима из теорије скупова. Тако једна строга дефиниција гласи

Викицитати Граф је уређени пар G = (X, ρ), где је X коначан непразан скуп, а ρ бинарна релација у Х.“
({{{2}}})

Док једна друга допушта и бесконачан број чворова (и грана)[1]

Викицитати „Нека је X непразан скуп и ρ бинарна релација у Х. Уређени пар G = (X, ρ) назива се граф. Елементи скупа Х су чворови графа, а елементи скупа ρ гране графа.“
({{{2}}})

Појам графа је могуће генералисати ако прихватимо да је могуће да постоји више од једне гране исте оријентације, односно да могу постојати и вишеструке петље. Такав граф се онда зове мултиграф. Обичан граф је онда посебан случај мултиграфа.

Дефиниција таквог мултиграфа би била

Викицитати „Нека је X непразан скуп и U једна комбинација са понављањем скупа Х2. Уређени пар G = (X, U) назива се мултиграф.“
({{{2}}})

У сваком случају, граф је задат ако су задата два скупа, скуп чворова и скуп грана.

Врсте графа[уреди]

Граф који има коначан број чворова се зове коначан граф. Аналогно, граф са бесконачним бројем чворова се зове бесконачан граф.

Ако је свеједно да ли је грана графа АБ исто што и БА и то важи за све гране графа, онда је ρ симетрична релација, а граф је симетричан или неоријентисан. Код таквих графова се изостављају стрелице на цртежу.

Ако све гране на графу имају стрелице, односно оријентисане су, тада је цео граф оријентисан или антисиметричан.

Повезан граф је такав неоријентисани граф код кога се било која два чвора могу повезати путем. Ако постоје два чвора која се не могу повезати, граф је неповезан.

Појмови[уреди]

Грана графа која полази из једног чвора и завршава у истом чвору се зове петља.

Неповезан граф се састоји од бар два неповезана дела. Такви делови се зову компоненте повезаности графа.

Ако се удаљавањем једног чвора из графа он распада, односно број компонената повезаности се повећава, тада је тај чвор артикулациони чвор.

Ако се удаљавањем једне гране граф распада, грана се зове мост графа.

Степен чвора графа је број грана графа који имају крај у чвору. Ако грана спаја чвор са самим собом, онда се она рачуна два пута.

Грана која спаја чвор са степеном један је висећа грана.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  1. ^ Дискретне математичке структуре, Драгош Цветковић

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Граф