Грацијан

Флавијан Грацијан Август
Грацијан
Порекло и породица

Флавије Грацијан Август (Flavius Gratianus, 8. април 359. године - 25. август 383. године), познат као Грацијан, био је цар Западног римског царства од 375. до 383. године. Био је син Валентинијана I из брака са Марином Севером и био је рођен у Сирмијуму у Доњој Панонији, на тлу данашње Србије.

Рана владавина

Дана 4. августа 367. године од оца је добио титулу августа. После Валентинијанове смрти, 17. новембра 375. године, војска из Паноније је прогласила за цара Валентинијановог младог сина, Валентинијана II из брака са . Грацијан је стао уз овај избор војске; за себе је задржао неке провинције на западу, а помогао да се младом полубрату преда Италија, Илирик и Африка. Но, убрзо се показало да је ова подела само номинална и да стварна власт лежи у Грацијановим рукама. Источно римско царство било је под влашћу Грацијановог ујака Валенса. Године 378. Грацијан је поразио неке Алемане, а те исте године Валенс је погинуо у битки код Хадријанопоља.

Грацијан привремено уједињује Царство

Грацијан је тако добио управу и над Источним Царством, али је Грацијан, свестан да не може ефикасно управљати, предао власт над источним делом Теодосију I 19. јануара 379. године. Заједничким снагама Теодосије и Грацијан су успели да поразе варваре на Балкану до 382. године. Валенсове новчанице и новчанице из четвртрог века нове ере могу се видети на југоистоку Србије. Што указује на трговачку комуникацију.

Грацијан губи популарност

Неколико година Грацијан је тако управљао читавим Царством, али је временом губио утицај, одајући се разним уживањима. Тако су људи из његовог окружења, нарочито милански бискуп Амброзије, остварили велики утицај на управљање државом.

Међу своје телохранитеље Грацијан је уврстио и Алане. Поред тога појављивао се у јавним приликама обучен као скитски ратник. То је изазвало отпор према цару у восјци. Римски војсковођа Магнус Максимус повео је устанак у Британији и напао је Галију са великом војском. Грацијан се тада налазио у Лутецији, па је морао брзо да побегне у Лугдунум. Ту је био издан и био је предат својим противницима. Одмах је убијен, 25. августа, 383. године.

Црква у Грацијаново доба

Амброзије из Милана

У Грацијаново доба Православље је постало водећа вера у Царству. Под Амброзијевим утицајем, Грацијан је забранио паганске култове у Риму. Сам више није носио обележја врховног свештеника (pontifex maximus) римског паганског култа (што је чак и Константин Велики чинио), а наредио је да се из римског сената уклони олтар богиње Победе. У сукобу са присталицама Аријевог учења Грацијан се у почетку није истицао, али је касније, под Амброзијевим утицајем, нарочито након објављивања његове полемичке расправе de fide против присталица Арија и донатиста, стао на страну православља и забранио овим јеретицима божију службу.

Спољашње везе

• Само име дедино („Вечерње новости“, 6. август 2009)

Претходник: Валенс	Византијски цареви 378-379	Наследник: Теодосије I
Претходник: {{{пре2}}}	{{{списак2}}}	Наследник: {{{после2}}}
Претходник: {{{пре3}}}	{{{списак3}}}	Наследник: {{{после3}}}
Претходник: {{{пре4}}}	{{{списак4}}}	Наследник: {{{после4}}}
Претходник: {{{пре5}}}	{{{списак5}}}	Наследник: {{{после5}}}
Претходник: {{{пре6}}}	{{{списак6}}}	Наследник: {{{после6}}}

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Грацијан

Римски цареви

Принципат 27 п. н. е. — 235:
Август • Тиберије • Калигула • Клаудије I • Нерон • Галба • Отон • Вителије • Веспазијан • Тит • Домицијан • Нерва • Трајан • Хадријан • Антонин Пије • Марко Аурелије • Луције Вер • Комод • Пертинакс • Дидије Јулијан • Септимије Север • Каракала • Макрин • Елагабал • Александар Север

Криза III века 235—284:
Максимин I Трачанин • Гордијан I • Гордијан II • Пупијен и Балбин • Гордијан III • Филип Арабљанин • Деције Трајан • Требонијан Гал ca Хостилијаном и Волусијаном • Емилијан • Валеријан • Галијен • Клаудије II • Квинтил • Аурелијан • Тацит • Флоријан • Проб • Кар • Нумеријан • Карин

Доминат 284—395:
Диоклецијан • Максимијан • Констанције I Хлор • Галерије • Север II • Максенције • Максимин II Даја • Лициније • Константин I Велики • Константин II • Констанс I • Констанције II • Јулијан Отпадник • Јовијан • Валентинијан I • Валенс • Грацијан • Валентинијан II • Теодосије I

Западно царство (395—476):
Хонорије • Констанције III • Јован • Валентинијан III • Петроније Максим • Авит • Мајоријан • Либије Север • Антемије • Олибрије • Глицерије • Јулије Непот • Ромул Августул

Источно (Византијско) царство (395—1453):
Аркадије • Теодосије II • Маркијан • Лав I • Лав II • Зенон • Василиск • Анастасије I • Јустин I • Јустинијан I • Јустин II • Тиберије II Константин • Маврикије • Фока • Ираклије • Ираклије Нови Константин • Ираклиона • Констанс II Погонат • Константин IV • Јустинијан II Ринотмет • Леонтије • Тиберије III Апсимар • Филипик • Анастасије II • Теодосије III • Лав III Исавријанац • Константин V Копроним • Лав IV Хазар • Константин VI • Ирина • Нићифор I • Ставракије • Михаило I Рангабе • Лав V Јерменин • Михаило II Аморијац • Теофило • Михаило III • Василије I Македонац • Лав VI Мудри • Константин VII Порфирогенит • Роман I Лакапин • Роман II • Нићифор II Фока • Јован I Цимискије • Василије II Бугароубица • Константин VIII • Роман III Аргир • Михајло IV Пафлагонац • Михајло V Калафат • Константин IX Мономах • Зоја • Теодора • Михајло VI Стратиотик • Исак I Комнин • Константин X Дука • Роман IV Диоген • Михајло VII Парапинак • Нићифор III Вотанијат • Алексије I Комнин • Јован II Комнин • Манојло I Комнин • Алексије II Комнин • Андроник I Комнин • Исак II Анђео • Алексије III Анђео • Алексије IV Анђео • Алексије V Дука Мурзуфл • Константин (XI) Ласкарис • Теодор I Ласкарис • Јован III Дука Ватац • Теодор II Ласкарис • Јован IV Ласкарис • Михајло VIII Палеолог • Андроник II Палеолог • Андроник III Палеолог • Јован V Палеолог • Јован VI Кантакузин • Андроник IV Палеолог • Јован VII Палеолог • Манојло II Палеолог • Јован VIII Палеолог • Константин XI Драгаш